Svi raspoloživi resursi angažovani su na lokalizaciji vatrene stihije, uz podršku brojnih službi i građana.

Više od 300 ljudi danonoćno učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari, prema zvaničnim informacijama. Na terenu su angažovani vatrogasci-spasioci, pripadnici policije, Vojske Srbije, šumari, radnici javnih preduzeća i građani. Sve službe rade na lokalizaciji požara i zaštiti okolnih naselja, saopšteno je iz Nezavisnog sindikata policije.

Angažovanje službi i oprema u borbi protiv požara u Deliblatskoj peščari

Prema poslednjim podacima, u akciji učestvuje 151 pripadnik Sektora za vanredne situacije sa 32 vozila i dva kvada. Takođe, Vojska Srbije je angažovala 28 pripadnika, četiri vozila i jednu mašinu. Požar se gasi i iz vazduha, uz pomoć jednog vojnog helikoptera i dva helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova.

Značajnu podršku daju i „Vojvodinašume“, koje su na teren poslale 117 ljudi, 34 vozila i 16 radnih mašina. Pokrajinska uprava obezbedila je još šest mašina, dok je JP „Srbijavode“ angažovalo 21 rukovaoca i 12 radnih mašina. Sve raspoložive snage ulažu maksimalne napore, posebno u uslovima visokih temperatura i nepristupačnog terena.

Podrška i koordinacija svih uključenih u gašenje požara

Nezavisni sindikat policije uputio je punu podršku svim učesnicima u akciji, posebno ističući vatrogasce-spasioce, policajce, vojnike, šumare, radnike javnih preduzeća, dobrovoljne vatrogasce i građane. Istaknuto je prisustvo pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić na terenu, koji sa saradnicima obilazi rizične zone i neposredno koordinira rad snaga.

– Svi oni zajedno, uz ogroman napor i požrtvovanost, rade na lokalizaciji požara, izradi protivpožarnih preseka i zaštiti okolnih naselja. Posebno želimo da istaknemo danonoćno prisustvo pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić, koji sa svojim saradnicima nije u kancelariji, već direktnim obilaskom rizičnih zona koordiniše i usmerava rad raspoloživih snaga, deleći istu muku i rizik sa ljudstvom na terenu – navodi se u saopštenju.

Uloga policije i zajedništvo na terenu

Posebna zahvalnost upućena je policijskim službenicima koji, pored svojih redovnih zadataka, učestvuju u obezbeđivanju terena, zaštiti građana i imovine, kao i podršci celokupnom sistemu zaštite i spasavanja. Rukovodstvo Koordinacionog centra Pančevo poručilo je da stoji na raspolaganju svim kolegama na terenu, uključujući pomoć u obezbeđivanju hrane i vode.

U trenutku kada se vatrogasci, policajci, vojnici, šumari, radnici javnih preduzeća, dobrovoljni vatrogasci i građani suočavaju sa velikim izazovom, zajednički cilj je jasan – lokalizovati požar i zaštititi ljude, njihovu imovinu i okolna naselja. U ovoj borbi niko nije sam, a zajedništvo i solidarnost svih učesnika ključni su za prevazilaženje aktuelne situacije.

Kada temperature tokom leta dostignu ekstremne vrednosti, posledice se ne osećaju samo na asfaltu i u gradovima. Visoke temperature menjaju čitavu prirodu, od biljaka i zemljišta do ponašanja životinja i dostupnosti vode.

Najveći problem nastaje kada visoke temperature potraju danima. Tada priroda nema dovoljno vremena da se oporavi, pa jedna promena može da pokrene čitav niz drugih.

Sve počinje od vode

Tokom veoma toplih dana voda brže isparava iz zemljišta, reka, bara i drugih vodenih površina. Istovremeno, biljke kroz listove gube vodu.

Ako nema dovoljno padavina, zemljište postaje sve suvlje, a biljke teže dolaze do potrebne količine vode.

To se posebno primećuje kod biljaka koje rastu na otvorenom, gde su direktno izložene Suncu i visokim temperaturama.

Biljke menjaju način na koji funkcionišu

Kada je veoma toplo i suvo, biljke mogu da smanje gubitak vode tako što zatvaraju svoje stome – sitne otvore na listovima preko kojih razmenjuju gasove.

To može pomoći biljci da sačuva vodu, ali istovremeno ograničava proces fotosinteze.

Ako ekstremni uslovi potraju, biljke mogu početi da venu, usporavaju rast, odbacuju listove ili postaju osetljivije na bolesti i štetočine.

Životinje traže hlad i vodu

Promene u biljnom svetu brzo se odražavaju i na životinje.

Tokom velikih vrućina mnoge vrste menjaju vreme kada su aktivne. Umesto tokom najtoplijeg dela dana, mogu se kretati u ranim jutarnjim ili večernjim satima.

Potraga za vodom takođe postaje važnija. Životinje mogu napuštati svoja uobičajena staništa i približavati se izvorima vode, naseljima ili područjima sa više vegetacije.

Šta se dešava insektima?

Visoke temperature mogu uticati i na insekte, čija aktivnost zavisi od temperature okoline.

Promena njihovog ponašanja može imati posledice na čitav lanac u prirodi. Insekti predstavljaju hranu mnogim pticama, gmizavcima i drugim životinjama, dok pojedine vrste imaju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka.

Ako se njihova brojnost ili aktivnost promeni, posledice mogu da osete i druge vrste.

Suša povećava rizik od požara

Što je zemljište suvlje, a vegetacija dehidriranija, to se povećava i opasnost od požara.

Suva trava, lišće i granje mogu mnogo lakše da se zapale i da omoguće brzo širenje vatre. Požari zatim dodatno menjaju staništa i mogu ugroziti veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.

Zbog toga kombinacija dugotrajne vrućine i nedostatka padavina predstavlja posebno težak period za prirodu.

Jedna promena pokreće čitav lanac

Priroda funkcioniše kao sistem u kojem su biljke, životinje, voda, zemljište i atmosfera međusobno povezani.

Kada visoke temperature smanje količinu vode, to prvo može da utiče na biljke. Promene u biljnom svetu zatim mogu uticati na insekte i biljojede, a promene u njihovoj brojnosti i ponašanju dalje se odražavaju na predatore.

Zbog toga se posledice ekstremne vrućine ne završavaju onog trenutka kada temperatura počne da pada.

Najtopliji dani tako nisu samo neprijatnost za ljude. Ako ekstremne temperature potraju dovoljno dugo, mogu promeniti ritam čitavog ekosistema – od jedne biljke kojoj nedostaje voda do životinja koje zbog toga menjaju svoje ponašanje i stanište.

Da li ste primetili da se ptice ponekad ponašaju drugačije neposredno pre kiše, oluje ili jakog nevremena? Njihovo oglašavanje tada može biti intenzivnije, ali i potpuno drugačije nego tokom uobičajenog dana. Naučnici već godinama proučavaju kako životinje reaguju na promene u atmosferi, a neke vrste zaista mogu da registruju promene koje čovek ne oseća.

Ptice imaju veoma razvijena čula i mogu da reaguju na promene vazdušnog pritiska, temperature, vetra i drugih uslova u atmosferi. Zbog toga njihovo ponašanje ponekad može da se promeni pre nego što čovek primeti da se približava nevreme.

Šta ptice osećaju pre oluje?

Jedan od najvažnijih faktora jeste promena atmosferskog pritiska. Kada se približava snažan vremenski sistem, pritisak može da počne da opada. Iako ljudi tu promenu uglavnom ne registruju, životinje sa osetljivijim čulima mogu da je primete.

Ptice tada mogu da postanu nemirnije, da češće menjaju mesto na kojem borave ili da se oglašavaju više nego inače. Kod pojedinih vrsta može se dogoditi i suprotno – ptice se povuku i postanu neuobičajeno tihe dok čekaju da nevreme prođe.

Zašto se oglašavaju?

Oglašavanje ptica nema samo jednu funkciju. One njime komuniciraju sa drugim pripadnicima svoje vrste, upozoravaju na opasnost, obeležavaju teritoriju ili održavaju kontakt sa jatom.

Kada se približavaju jaki vetrovi, kiša ili grmljavina, promenjeni uslovi mogu uticati na njihovo ponašanje. Pojačano oglašavanje tako može biti deo komunikacije unutar jata, naročito kada ptice pokušavaju da pronađu zaklon ili se ponovo okupe.

Neke ptice menjaju ponašanje i pre velikih promena vremena

Posebno je zanimljivo što pojedine ptice mogu da reaguju na vremenske promene mnogo pre nego što nevreme stigne do područja u kojem se nalaze.

Promene atmosferskog pritiska, jačina vetra i dostupnost hrane mogu biti signali da se vremenski uslovi menjaju. Kod migratornih vrsta promene vremena mogu imati još veći značaj, jer direktno utiču na mogućnost bezbednog leta.

To ipak ne znači da ptice mogu precizno da „predvide“ oluju. Njihovo ponašanje ne predstavlja pouzdanu vremensku prognozu, ali može biti zanimljiv pokazatelj da se uslovi u prirodi menjaju.

Priroda ima svoje signale

Ljudi su vekovima posmatrali životinje kako bi pokušali da predvide promene vremena. Iako se mnoge stare izreke ne mogu naučno potvrditi, savremena istraživanja pokazuju da životinje zaista mogu da registruju pojedine promene u okruženju koje ljudska čula ne primećuju.

Zato, ako pred veliko nevreme primetite da su ptice odjednom nemirne, da se oglašavaju drugačije ili da se povlače u zaklon, moguće je da reaguju na promene koje su već nastupile u atmosferi.

Priroda ne može da zameni vremensku prognozu, ali ponašanje životinja pokazuje koliko su one osetljive na promene u svom okruženju.