Granica otpornosti na vrućinu zavisi od vlažnosti vazduha i starosti, a posledice mogu biti ozbiljne.

Visoke letnje temperature koje ovih dana pogađaju Srbiju postavljaju pitanje koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži. Prema rezultatima studije, otpornost na vrućinu zavisi od više faktora, uključujući vlažnost vazduha, starost i opšte zdravstveno stanje. Iako telo koristi znojenje i širenje krvnih sudova za rashlađivanje, postoji tačka kada ovi mehanizmi više nisu dovoljni da zaštite organizam.

Temperatura i vlažnost određuju granice izdržljivosti

Prema NASA studiji iz 1958. godine, komforna zona za čoveka je između 4 i 35 stepeni Celzijusa, uz vlažnost do 50 odsto. Međutim, nova istraživanja objavljena u časopisu Nature pokazuju da je granica otpornosti zapravo niža. Takođe, prema tim podacima, kod mlađih osoba problemi sa rashlađivanjem mogu početi već između 26 i 34 stepena na vlažnom termometru, dok je kod starijih ljudi prag još niži – između 21 i 34 stepena. Ove vrednosti ne predstavljaju običnu temperaturu vazduha, već ukazuju na to koliko telo može efikasno da se hladi putem znojenja.

Vlažnost vazduha često predstavlja veći problem od same temperature. U suvim oblastima, znoj sa kože brže isparava, što omogućava ljudima da kratkotrajno podnesu i ekstremno visoke temperature, čak oko 60 stepeni Celzijusa. S druge strane, u uslovima visoke vlažnosti, mogućnost rashlađivanja je znatno smanjena, pa čak i niže temperature mogu predstavljati opasnost.

Rizici i simptomi pregrevanja tela

Kada temperatura raste, telo pokušava da održi ravnotežu, ali kada te granice budu prevaziđene, nastupa hipertermija i može doći do toplotnog udara. Ovaj oblik toplotnog stresa je posebno opasan i zahteva hitnu reakciju. Simptomi uključuju nagli porast telesne temperature, vrtoglavicu, glavobolju, slabost, ubrzan rad srca, poremećaj svesti, grčeve i mogući gubitak svesti. U najtežim slučajevima, posledice mogu biti otkazivanje organa ili smrtni ishod.

Posebno su ugroženi mala deca, starije osobe, hronični bolesnici, sportisti i ljudi koji rade na otvorenom. Osim toga, važno je prepoznati rane znake pregrevanja i pravovremeno reagovati. Kao rezultat, stručnjaci preporučuju da se, kada je moguće, izbegava izlaganje suncu u najtoplijem delu dana i da se koristi boravak u rashlađenim prostorijama.

Kritične granice: koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži

Iako se ranije verovalo da je kritična granica za zdrave osobe 35 stepeni na vlažnom termometru, nova istraživanja pokazuju da je ta granica često niža. Zbog toga je važno pratiti ne samo temperaturu vazduha, već i vlažnost. Na taj način, može se proceniti kada su uslovi potencijalno opasni za ljudsko zdravlje. Pored toga, posebnu pažnju treba obratiti na decu i starije osobe, jer oni najteže podnose ekstremne vrućine.

Konačno, studije naglašavaju značaj pravovremenog reagovanja i prepoznavanja simptoma toplotnog stresa. Zbog toga, informisanost o tome koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži može doprineti boljoj zaštiti tokom letnjih meseci.

Stručnjaci ističu rizik od fišinga i lažnih rezervacija, daju preporuke za sigurnost turista iz Srbije

Putnici iz Srbije koji planiraju putovanje u Grčku suočavaju se sa povećanim rizikom od raznih sajber pretnji, prema saopštenju kompanije Kaspersky. Sajber pretnje u Grčkoj uključuju fišing napade, pokušaje krađe lozinki, špijunski softver i otmice rezervacija smeštaja, što može ugroziti bezbednost ličnih podataka turista.

Kao što navode istraživači kompanije Kaspersky, tokom perioda od trećeg kvartala 2025. do drugog kvartala 2026. godine, korisnici u Grčkoj susreli su se sa više od osam miliona opštih pretnji na internetu. Uz to, zabeleženo je preko 665.000 pokušaja malvera za krađu lozinki, kao i skoro 400.000 detekcija špijunskog softvera. Takođe, više od 800.000 puta detektovan je bekdor malver koji može omogućiti pristup zaraženim uređajima.

Najčešće sajber pretnje za turiste u Grčkoj

Prema saopštenju, turisti bi posebno trebalo da obrate pažnju na smišing prevare, gde napadači šalju lažne SMS poruke predstavljajući se kao državne institucije. Strani putnici, koji nisu upoznati sa lokalnim procedurama, često lakše poveruju porukama koje navodno zahtevaju plaćanje taksi ili ispunjenje administrativnih obaveza. Pored toga, otmica rezervacije smeštaja (reservation hijacking) predstavlja ozbiljan rizik u Grčkoj, posebno zbog velikog oslanjanja na sezonski i hotelski smeštaj. Ova prevara podrazumeva da prevaranti šalju poruke sa stvarnim podacima o rezervaciji i traže dodatnu potvrdu plaćanja ili podatke o gostima, često neposredno pred dolazak putnika.

Savet stručnjaka kompanije Kaspersky

Rade Furtula, presales menadžer za Istočnu Evropu u kompaniji Kaspersky, istakao je da su turisti često ranjiva meta jer koriste nepoznate digitalne usluge i donose brze odluke. „Tokom putovanja ljudi su prirodno usmereni na otkrivanje novih mesta, a ne na sajber bezbednost. Upravo zato su turisti privlačna meta za sajber kriminalce – koriste nepoznate digitalne usluge, povezuju se sa novih lokacija i često donose brze odluke. Naša istraživanja pokazuju da sajber kriminalci aktivno koriste takve okolnosti. Razumevanjem najznačajnijih pretnji na svakoj destinaciji, putnici mogu preduzeti jednostavne korake kako bi zaštitili svoje podatke i putovali sa više sigurnosti i samopouzdanja“, izjavio je Furtula.

Praktične preporuke za bezbedno putovanje

Prema savetima kompanije Kaspersky, putnici iz Srbije bi trebalo da izbegavaju korišćenje linkova iz neočekivanih SMS poruka, naročito onih koje navodno dolaze od državnih institucija i zahtevaju rešavanje poreskih ili administrativnih obaveza. Umesto toga, preporučuje se da sami pronađu zvanične internet stranice ili kontaktiraju hotel, turističku agenciju ili banku pre unosa bilo kakvih podataka. Rezervaciju smeštaja treba obavljati isključivo putem zvaničnih internet stranica ili aplikacija, dok je izbegavanje sumnjivih linkova za proveru rezervacije preporučeno. Svaki zahtev za uplatu ili dostavljanje podataka o gostima treba proveriti kroz originalni kanal komunikacije.

Takođe, projekat brošure za sigurna putovanja kompanije Kaspersky nudi autentične preporuke i ističe digitalne pretnje sa kojima se putnici mogu susresti, uključujući fišing prevare, lažne zahteve za plaćanje i rizik korišćenja nezaštićenih javnih Wi-Fi mreža. Na taj način, putnici mogu bolje planirati, rezervisati i realizovati svoje putovanje bezbedno i sa više poverenja.

RHMZ beleži znatan porast dana sa visokim temperaturama, a jedan grad prednjači po broju ovakvih dana.

Broj dana sa ekstremno visokim temperaturama, poznatih kao dani pakla, u Srbiji je prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda značajno porastao. Ranije je bilo uobičajeno da ih bude oko 20 godišnje, ali prema najnovijim informacijama iz RHMZ, sada se beleži oko 60 takvih dana tokom godine. Ovako drastična promena posebno pogađa gradove širom zemlje, a jedan od njih ističe se kao apsolutni rekorder.

Dani pakla u Srbiji prema RHMZ

Dani pakla u Srbiji su oni u kojima dnevne temperature značajno prelaze prosečne vrednosti za ovo doba godine. Ova pojava ranije je bila ređa, ali poslednjih godina učestalost ovakvih dana je u porastu. Prema podacima RHMZ, poslednja merenja pokazuju da je sada prosečno 60 dana pakla godišnje, što je čak tri puta više u odnosu na prethodni prosek od 20 dana.

Gradovi sa najviše ekstremno toplih dana

Među gradovima u Srbiji, jedan se izdvaja kao apsolutni rekorder po broju dana sa izuzetno visokim temperaturama. Podaci pokazuju da su tokom poslednjih merenja gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada i Subotice zabeležili značajne temperaturne skokove. Takođe, Čačak i Leskovac takođe su se našli na listi gradova sa izraženim temperaturnim ekstremima.

Prema poslednjem izveštaju, Beograd je zabeležio temperaturu od 8°, dok su u Subotici i Novom Sadu izmerene temperature od 2°. U Nišu i Čačku temperatura je bila 4°, dok je u Leskovcu izmerena najniža vrednost od 1°. Ove vrednosti ukazuju na velika odstupanja i potvrđuju trend porasta ekstremnih temperatura.

Uticaj promena na svakodnevni život

Porast broja dana sa izuzetno visokim temperaturama ima direktan uticaj na svakodnevni život građana. Osim toga, ovakve promene zahtevaju dodatnu pažnju kada je reč o zdravlju, infrastrukturi i poljoprivredi. Ipak, prema saopštenju, najnoviji podaci RHMZ služe kao upozorenje na promene koje su već u toku i na potrebu za prilagođavanjem novim klimatskim uslovima.

Konačno, prema poslednjim informacijama, trend povećanja dana sa ekstremnim temperaturama u Srbiji zahteva praćenje i pravovremenu reakciju svih relevantnih službi. Gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada sa konstantnim porastom broja dana pakla ostaju u fokusu javnosti i stručnjaka.