Vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, prema običaju se izbegavaju teški poslovi tokom praznika

Vernici širom Srbije danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje. Ovaj praznik uvek pada u četvrtak, 40 dana nakon Uskrsa, a 10 dana pre Duhova. U narodu je Spasovdan poznat i kao krsna ili seoska slava, odnosno zavetina u mnogim selima.

Prema narodnom verovanju, ako na Spasovdan padne kiša, godina će biti rodna. Postoji i izreka da je “Spasovdanska kiša skupa – jedna kap vredi kao zlatnik”. Praznik je važan i za brojne zanatlije, među kojima su pekari, zidari i cvećari.

Prema običaju, na Spasovdan se ne rade teški poslovi, a veruje se da praznik može doneti zaštitu porodici i deci. Ovaj dan ima poseban značaj za seoske zajednice, a kako je saopšteno, mnogi vernici poštuju tradiciju i okupljaju se radi obeležavanja praznika.

Vernici obeležavaju praznik Vaznesenja Hristovog, u Beogradu održana litija, zabranjeni teški poslovi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas širom Srbije obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznat kao Spasovdan. Ovaj praznik, koji je i slava grada Beograda, tradicionalno se slavi 40 dana posle Vaskrsa, a ove godine pada u četvrtak šeste nedelje po Uskrsu. Prema narodnom verovanju, na Spasovdan se ne obavljaju teški poslovi kako bi se sačuvala kuća od nevolje i deca od bolesti.

Spasovdan je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji kao srećan dan stočara i zemljoradnika. U mnogim mestima održavaju se litije, a običaj je da se na njivama postavljaju krstovi od leskovine radi zaštite useva. U pojedinim krajevima deca ne bi smela da se kupaju, muškarci da se briju, a žene da se umivaju. Nije preporučljivo ni spavanje tokom dana, kako bi se izbegla pospanost tokom cele godine.

Za prazničnu trpezu pripremaju se specijalna jela, a u prošlosti se obavezno prinosila žrtva u vidu jagnjeta. Vernici prvo odlaze na crkvenu službu, a zatim tradicionalno dočekuju goste uz bogatu trpezu. U narodu postoji i verovanje da, ukoliko na Spasovdan padne kiša, cela godina će biti rodna.

Ovaj praznik je od posebnog značaja i zbog istorijskih razloga, jer je poznato da je Dušanov zakonik proglašen upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.

Prema izjavama sveštenih lica, Spasovdan se smatra jednim od najvažnijih hrišćanskih praznika, a njegovo obeležavanje prati niz crkvenih obreda i narodnih običaja koji se poštuju vekovima.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nastavlja projekte izgradnje i rekonstrukcije zatvorskih objekata

Republika Srbija se petu godinu zaredom nalazi među državama sa adekvatnim smeštajnim kapacitetima i prosečnom opterećenošću zatvorskih ustanova, pokazuje najnoviji izveštaj Saveta Evrope. Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Mile Jandrić izjavio je da je unapređenje materijalnih uslova za osobe lišene slobode jedan od prioriteta nadležnih organa.

Jandrić je naveo da su zahvaljujući naporima i projektima pokrenutim 2012. godine postignuti značajni rezultati, ali da opterećenost po pojedinim zavodima i dalje nije ujednačena. Zbog toga se nastavljaju projekti izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata, posebno u ustanovama gde je najveća fluktuacija osuđenih i pritvorenih lica.

Prema najnovijem izveštaju Saveta Evrope, problem sa nedostatkom zatvorskih kapaciteta registruje se u mnogo bogatijim državama, uključujući Francusku, Italiju, Belgiju, Kipar, Mađarsku i Rumuniju, koje beleže veoma visoku ili visoku opterećenost. Prvi put ove godine, na listi zemalja sa nedovoljnim kapacitetima našla se i Švedska, navedeno je u izveštaju.

“Jasno je da veliki broj evropskih država ulaže velike napore u rešavanju pitanja smeštajnih kapaciteta i to je zajedničko svim upravama i direktoratima”, izjavio je Jandrić. On je dodao da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sprovodi aktivnosti predviđene Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period 2022–2027. godine, sa ciljem daljeg poboljšanja materijalnih uslova u zatvorima.