Putnička vozila propuštana na svakih deset minuta, dok teretni saobraćaj u potpunosti obustavljen prema saopštenju YUTA

Sutra ujutru biće sprovedena obustava rada na graničnim prelazima Severne Makedonije i Grčke, što može uticati na putnike koji planiraju prelazak granice. Prema saopštenju Nacionalne alijanse turističkih agencija YUTA, obustava će trajati od 5.00 do 9.00 časova po srpskom vremenu, odnosno od 6.00 do 10.00 časova po lokalnom vremenu u Grčkoj. Tokom ovog perioda, putnička vozila biće propuštana na svakih deset minuta, dok će teretni saobraćaj biti potpuno obustavljen u oba smera.

Koji prelazi su pogođeni obustavom rada

Obustava se odnosi na carinske službe na kopnenim graničnim prelazima Evzoni (Bogorodica), Dojrani (Dojran) i Niki (Medžitlija). Ova mera obuhvata najfrekventnije tačke prelaska između Severne Makedonije i Grčke, što dodatno može uticati na zadržavanja tokom prepodnevnih časova. Zbog toga se preporučuje svim putnicima da planiraju putovanje u skladu sa najavljenim ograničenjima i mogućim čekanjima.

Preporuke za putnike i dodatne informacije

Prema saopštenju YUTA, putnicima se savetuje da prate informacije nadležnih institucija, kao i stanje na graničnim prelazima u realnom vremenu. Takođe, preporučuje se prilagođavanje planova putovanja zbog mogućeg dužeg zadržavanja vozila na granici. Osim toga, teretni saobraćaj neće biti omogućen tokom celog trajanja obustave, pa se vozačima kamiona i komercijalnih vozila savetuje da izbegavaju putovanja u ovom periodu.

Za putnike iz Srbije koji planiraju odlazak u Grčku, važno je da uzmu u obzir ove promene i da na vreme prate sve relevantne informacije o stanju na prelazima. Na taj način mogu izbeći nepotrebna čekanja i eventualne probleme tokom prelaska granice. Konačno, YUTA ističe važnost blagovremenog informisanja kako bi se putovanje odvijalo što bezbednije i sa što manje zastoja.

Posetioci poznatog beogradskog izletišta naišli su na neočekivanu životinju u plićaku, izazvavši brojne reakcije na društvenim mrežama.

Kupači na Adi Ciganliji doživeli su neobično iznenađenje kada im se tokom letnjeg dana u plićaku približila životinja koju su mnogi u prvi mah prepoznali kao ogromnog pacova. Ipak, ubrzo se ispostavilo da je reč o nutriji, što je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama. Pojava nutrije na Adi Ciganliji podelila je mišljenja, ali je postala tema dana među posetiocima.

Pojava nutrije izazvala reakcije posetilaca na Adi Ciganliji

Na snimku koji je ubrzo podeljen na internetu vidi se kako životinja prolazi kroz plićak dok brojni kupači stoje i plivaju u vodi. Mnogi su se zapitali šta je u pitanju, pa su se u komentarima našli šaljivi, ali i informativni odgovori. „Nutrija najverovatnije. Zanimljivo ih je videti,“ navodi se u jednom od komentara, dok drugi korisnici pojašnjavaju da ova životinja nije pacov, već pripada porodici dabrova i da se hrani podvodnim biljem.

Pored toga, neki od posetilaca ističu da je nutrija biljožderna životinja i da je korisna za ekosistem. Ipak, za mnoge kupače njena pojava u vodi bila je neočekivana, što je dodatno podstaklo raspravu o prisustvu divljih životinja na popularnim gradskim izletištima.

Nutrija – poluvodeni glodar često viđen i u Srbiji

Nutrija, poznata i kao kojpu, potiče iz suptropskih i umerenih krajeva Južne Amerike, ali se danas može pronaći širom sveta, uključujući i Srbiju. Ove životinje su prepoznatljive po svom izgledu sličnom velikom pacovu, što često dovodi do zabune među ljudima. Međutim, stručnjaci naglašavaju da nutrija nije opasna za ljude i da ima važnu ulogu u prirodnim vodenim staništima.

Kupači na Adi Ciganliji već su navikli na raznovrsnu floru i faunu ovog popularnog beogradskog jezera, ali se životinje poput nutrije ređe mogu videti u blizini ljudi. Ipak, svaki susret sa divljim životinjama podseća na bogatstvo prirodnog okruženja u okviru urbanih sredina. Zbog toga, iznenadna pojava nutrije na Adi Ciganliji izazvala je veliku pažnju i dodatno obogatila iskustvo posetilaca ovog mesta.

U međuvremenu, komentari na društvenim mrežama nastavljaju da privlače pažnju javnosti, dok brojni Beograđani i gosti grada dele svoja iskustva sa nutrijom na Adi Ciganliji. Ovakve situacije podsećaju na značaj očuvanja prirode u gradskim sredinama i na potrebu za informisanjem građana o vrstama koje žive u njihovoj neposrednoj blizini.

Nacrt zakona predviđa potpunu zabranu korišćenja telefona tokom boravka u školi, osim iz zdravstvenih razloga.

Zabrana mobilnih telefona u školama je tema koja izaziva veliku pažnju u obrazovnom sistemu Srbije. Prema predlogu nacrta zakona koji je pripremio zaštitnik građana Zoran Pašalić, predviđena je potpuna zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom boravka u školama za sve osnovce i srednjoškolce. Ova inicijativa ima za cilj smanjenje ometanja nastave i zaštitu mentalnog zdravlja dece.

Detalji predloga o zabrani mobilnih telefona u školama

Predlog zakona, koji je predstavio Zaštitnik građana Zoran Pašalić, nalaže stroga pravila za upotrebu digitalnih uređaja u osnovnim i srednjim školama. Prema nacrtu, svi učenici bi po dolasku u školu bili u obavezi da svoje telefone odlažu na bezbedna, posebno određena mesta, a preuzimali bi ih tek po završetku nastave. Upotreba mobilnih telefona bila bi dozvoljena samo u slučaju specifičnih zdravstvenih potreba, i to uz priloženu lekarsku dokumentaciju.

Osim toga, predlog ističe da bi se svi hitni kontakti između roditelja i učenika tokom trajanja nastave morali obavljati preko škole ili nastavnika. Na taj način bi se dodatno smanjila mogućnost zloupotrebe uređaja i ometanja nastavnog procesa.

Izuzeci i izazovi u primeni zabrane

Predviđeni izuzeci odnose se na situacije gde je mobilni telefon neophodan zbog zdravstvenih razloga. U tom slučaju, učenici bi morali imati odgovarajuću lekarsku dokumentaciju kao potvrdu. Sa druge strane, psiholog Dragana Ćupurdija ističe da je sprovođenje potpune zabrane u praksi značajno izazovnije u srednjim školama.

„Vidim da je većina škola uvela zabranu telefona, ali mislim da je jako teško u praksi sprovoditi tako nešto. Uvek je bilo i biće slučajeva da neko dete ne ispoštuje pravilo. Ipak, lakše je kontrolisati mlađu decu nego stariju, jer roditelji nad mlađima već imaju određenu kontrolu. Sa srednjom školom je to mnogo teže i nisam sigurna da li su srednje škole kod nas tako nešto uvodile. Bile su mere da se telefoni stavljaju u posebne kutije za vreme nastave, dok su za vreme odmora učenici mogli da ih koriste, ali nisam sigurna koliko se to poštovalo. Dete uvek može da kaže da nije ponelo telefon, a zapravo ga ima kod sebe“, navela je Ćupurdija.

Reakcije javnosti i sledeći koraci

Najava ovog zakonskog predloga izazvala je podeljena mišljenja među učenicima, roditeljima i nastavnicima. Dok jedni podržavaju mere zbog zaštite mentalnog zdravlja i unapređenja koncentracije na nastavi, drugi ističu praktične poteškoće u sprovođenju ovakve zabrane, naročito u srednjim školama.

Zaštitnik građana je pozvao sve zainteresovane strane na konsultacije u vezi sa nacrtom zakona, kako bi se postigao što širi konsenzus o pravilima koja bi važila za sve škole. U narednom periodu očekuje se nastavak javne rasprave i razmatranje mogućih rešenja koja bi omogućila efikasnu primenu zabrane mobilnih telefona u školama.