RHMZ najavio nestabilno vreme do kraja aprila, sa olujnim vetrom, pljuskovima i periodima suše

Republički hidrometeorološki zavod saopštio je prognozu prema kojoj će vreme u Srbiji do kraja aprila biti izuzetno promenljivo. Tokom uskršnjeg dana, 12.04.2024, pretežno sunčano vreme i temperature od 17 do 20 stepeni obeležile su praznični vikend širom zemlje, dok je jutro bilo hladno sa slabim prizemnim mrazom u pojedinim oblastima.

Prema zvaničnoj najavi, u ponedeljak 13.04.2024. očekuje se naoblačenje uz zadržavanje suvog vremena, ali sa pojačanim jugoistočnim vetrom. U košavskom području, posebno na jugu Banata, u Podunavlju i Pomoravlju, prognozirani su udari olujne jačine, preko 60 kilometara na čas. RHMZ je izdao “žuti” meteoalarm zbog mogućih šteta na imovini, problema u saobraćaju i gradilištima, kao i opasnosti za ljude i životinje.

U utorak, 14.04.2024, promenljivo oblačno vreme donosi mestimičnu kišu i pljuskove sa grmljavinom u većem delu Srbije, dok će sever ostati uglavnom suv. Vetar će i dalje biti jak u košavskom području, sa udarima preko 17 metara u sekundi. Najniže temperature kretaće se od 7 do 11 stepeni, a najviše dnevne od 16 do 20 stepeni.

Sredinom nedelje očekuje se postepeno otopljenje, a vetar će slabiti krajem dana. U periodu od 16. do 20.04.2024. prognozira se nastavak nestabilnog vremena sa čestim padavinama, dok će temperature biti za oko jedan stepen niže od višegodišnjeg proseka. RHMZ navodi da je verovatnoća za hladnije vreme 60 procenata, a za višak padavina 70 procenata.

U poslednjoj dekadi aprila, od 20. do 26.04.2024, očekuje se nagli preokret sa srednjim temperaturama iznad proseka za oko jedan stepen i smanjenjem padavina. Prognoza najavljuje i mogućnost izraženije suše na kraju meseca, dok će početak maja doneti još toplije vreme sa odstupanjem do tri stepena iznad proseka.

“Upozoravamo građane da prate zvanična saopštenja i prilagode aktivnosti najavljenim promenama vremena”, saopšteno je iz hidrometeorološke službe.

Nadležni pokrenuli istragu, prekinut saobraćaj na deonici, obeleženo godišnje sećanje na žrtve

Putnički voz na relaciji Beograd–Niš–Skoplje pogođen je 12.04.1999. godine dok je prelazio Bistrički most u Grdeličkoj klisuri, saopšteno je iz nadležnih organa. U napadu je poginulo najmanje 15 putnika, dok je više desetina povređeno. Prema dostupnim informacijama, u vozu su se nalazili isključivo civili, bez prisustva vojske.

Prema izjavama svedoka, voz je bio pun građana koji su pokušavali da nastave svoj život tokom sukoba. Napad se dogodio kada je voz stigao pred Grdeličku klisuru i prelazio most, pri čemu su ispaljene dve rakete. Prvi projektil pogodio je lokomotivu i početak drugog vagona, dok je drugi izazvao znatna oštećenja na ostalim vagonima. Dodatno, dve rakete su pogodile i obližnji drumski most.

Svedoci navode da su se povređeni putnici evakuisali kroz prozore voza, dok su u okolini bili vidljivi tragovi eksplozije. Među nastradalima su i članovi jedne porodice iz Aleksinca, kao i dvoje mladih istraživača iz Niša.

Na mestu događaja svake godine održava se komemoracija u znak sećanja na žrtve, a voz simbolično zastaje na obnovljenom mostu. Nadležni su pokrenuli zvaničnu istragu o okolnostima napada.

U vezi sa video-snimkom objavljenim nakon napada, utvrđeno je da je brzina voza na snimku bila izmenjena, što je izazvalo dodatne kontroverze. “Istraga je u toku i prikupljaju se svi relevantni podaci”, saopštili su nadležni.

Domaćinstva danas slave Vaskrs, najvažniji hrišćanski praznik, uz poštovanje običaja i posebnu pažnju deci

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Vaskrs, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji slavi Hristovo vaskrsnuće. Ovaj praznik prethodi najduži post u pravoslavlju u trajanju od sedam nedelja, a sam dan Vaskrsa obeležen je svečanom liturgijom u crkvama širom zemlje. Nakon bogosluženja, vernici se pozdravljaju tradicionalnim rečima „Hristos vaskrse” i „Vaistinu vaskrse”, dok domaćini sa porodicama nastavljaju slavlje u svojim domovima.

Posebno mesto u proslavi ima običaj darivanja i kucanja ukrašenim jajima, što predstavlja radost za najmlađe članove porodice. Po povratku iz crkve, svi ukućani se međusobno pozdravljaju i ljube, a domaćin pali sveću, koristi kadionicu i tamjan i predaje kadionicu mlađem članu koji okadi kuću. Nakon zajedničke molitve, porodica seda za svečano postavljenu trpezu, gde je prvo jelo kuvano vaskršnje jaje.

Pored toga, na Vaskrs je uobičajeno ustati rano ujutru i umiti se vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Deca se posebno daruju crvenim jajetom, što simbolizuje zdravlje i sreću tokom godine. Ukoliko neko dođe u goste, prvo se daruje farbanim jajetom, a potom se poslužuje ostalim jelima.

Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa poznat je kao Pobusani ponedeljak, kada se prema običaju posećuju grobovi preminulih srodnika. Tada se na grobove iznose farbana jaja, pale sveće i vrše molitve za pokoj duša, dok se u nekim krajevima jaja dele siromašnima.

Prema verovanju, na Vaskrs se ne preporučuje odlazak na spavanje pre ponoći, jer se smatra da će osoba biti pospana do narednog praznika. Ovi običaji održavaju se širom Srbije i predstavljaju važan deo kulturnog i duhovnog identiteta pravoslavnih vernika.