Ministarstvo iznelo podatke o uloženim sredstvima i sprovedenim merama, ističući primenu evropskog indeksa kvaliteta vazduha

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je da je država u prethodnom periodu uložila preko 11 milijardi dinara u zaštitu vazduha, uključujući dve milijarde dinara namenjenih zameni kotlova, što je donelo korist za oko 1,8 miliona građana. Kako je saopšteno, 11.000 domaćinstava je uz podršku države izvršilo zamenu ložišta, dok je zasađeno gotovo 500.000 sadnica i kupljeno 5.300 električnih i hibridnih vozila uz državne subvencije.

Ministarstvo je navelo i da su četiri milijarde dinara uložene u rešavanje nesanitarnih deponija, te da je očišćeno 1.263 divlje deponije širom zemlje. U saopštenju se naglašava da Srbija među prvima u regionu primenjuje strožiji evropski indeks kvaliteta vazduha, koji, kako je objašnjeno, nije zakonska obaveza ni u EU ni u Srbiji, već preporučeni standard radi boljeg informisanja građana.

Prema navodima iz Ministarstva, broj mernih mesta za suspendovane čestice PM10 povećan je za više od tri puta, a za PM2.5 čak pet puta u poslednjih šest godina. Državna mreža mernih stanica sada obuhvata 262 merna mesta, dodatno proširena kroz IPA projekat. Ističe se i da je usvojen novi zakon o zaštiti vazduha, a prateći propisi su usklađeni sa standardima i direktivama Evropske unije.

“Zanemarivanjem činjenica i plasiranjem sopstvenih konstrukcija, organizacije i pojedinci ne štite javni interes, već svesno obmanjuju građane i pokušavaju da ozbiljnu temu poput zaštite vazduha pretvore u prostor političkog delovanja”, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Stručnjak savetuje roditeljima da izbegavaju boravak dece na otvorenom u najtoplijem delu dana

Tokom talasa visokih temperatura, kada živa u termometru dostiže i do 40 stepeni Celzijusa, lekari upozoravaju na povećan rizik za zdravlje dece. Pedijatar dr Saša Milićević izjavio je da roditelji moraju biti posebno oprezni i izbegavati izvođenje dece napolje u najtoplijem delu dana, naročito između 11 i 17 časova, kada je izloženost suncu najveća.

Prema njegovim rečima, iako deca mogu postati nervozna zbog boravka u zatvorenom prostoru, preporučuje se da napolje izlaze samo u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima, u trajanju od nekoliko minuta, jer se toplota zadržava i reflektuje sa betonskih površina i okoline. Dr Milićević dodatno naglašava da roditelji često pribegavaju improvizovanim rešenjima za zaštitu od sunca, kao što je prekrivanje kolica pelenama, ali upozorava da takve mere mogu smanjiti protok vazduha i dovesti do povećanja temperature unutar kolica.

“Takva zaštita može kratkotrajno pomoći, ali postoji rizik od pregrevanja jer se smanjuje cirkulacija svežeg vazduha. Prvi znaci pregrevanja kod dece su crvenilo, ubrzano disanje, letargija i povraćanje. U tim slučajevima neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć”, naveo je dr Milićević.

Stručnjaci apeluju na roditelje da pažljivo prate ponašanje dece tokom vrućina, obezbede dovoljno tečnosti i izbegavaju direktno izlaganje suncu, posebno kod beba i male dece. U slučaju pojave simptoma pregrevanja, preporučuje se hitan odlazak u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Stručnjaci ističu da je kontinuiran rad moguć uz redovno čišćenje filtera i pravilno podešavanje modova

Tokom toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju, klima uređaji u brojnim domaćinstvima rade bez prestanka, što kod građana izaziva zabrinutost zbog mogućih kvarova i povećane potrošnje električne energije, naveli su serviseri. Prema stručnim izjavama, savremeni inverter klima uređaji projektovani su da mogu raditi neprekidno više dana ili čak nedelja, dok je za bezbedan rad ključno redovno čišćenje filtera.

Stručnjak za klimatizaciju Ivan Vidić iz Valjeva izjavio je da stalno uključivanje i isključivanje uređaja više opterećuje komponente klime nego neprekidan rad. “Moderni uređaji, posebno inverter modeli, namenjeni su za kontinuiran rad. Najvažnije je održavati filtere čistim, kako bi motor mogao nesmetano da povlači vazduh”, rekao je Vidić.

Za optimalan rad tokom dana preporučuje se podešavanje temperature između 23°C i 25°C, dok razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da prelazi 7 do 8 stepeni, kako bi se izbegao zdravstveni rizik i povećana potrošnja struje. Noću je preporučljivo koristiti ‘dry’ ili ‘sleep’ mod, pri čemu uređaj troši manje energije i automatski reguliše temperaturu, što je efikasnije i zdravije za korisnike.

Kada je reč o troškovima, stručnjaci navode da je za preciznu računicu potrebno znati snagu uređaja, koeficijent efikasnosti (EER ili SEER), prosečno vreme rada i cenu električne energije. Na primer, klima uređaj od 12.000 BTU sa rashladnim kapacitetom od 3,5 kW i EER-om 3,2, pri šest sati rada dnevno, mesečno potroši oko 198 kWh, što u višoj tarifi iznosi 3.168 dinara. Slična računica može se primeniti i na druge modele, uz korekciju prema snazi i radu uređaja.

“Optimalnim korišćenjem modova i redovnim održavanjem moguće je ostvariti značajne uštede na mesečnom računu za struju”, zaključio je Vidić.