Padavine sa grmljavinom očekuju se u većini regiona, a najpre će zahvatiti jugozapadne i zapadne krajeve

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je najavu da se tokom noći očekuju kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom u većem delu Srbije. Padavine sa grmljavinom najpre će pogoditi jugozapadne i zapadne regione, a potom će se proširiti i na ostale delove zemlje.

Promenljivo vreme u večernjim satima

U večernjim satima vreme će uglavnom biti stabilno, dok se između 21.00 i 00.00 časova kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom očekuju ponegde na istoku Srbije. Ove padavine biće kratkotrajne, ali lokalno mogu biti praćene pojačanim vetrom i većom količinom kiše u kratkom vremenskom periodu.

Širenje padavina tokom noći

Nakon ponoći, prema najavi RHMZ-a, doći će do postepenog naoblačenja i širenja padavinske zone. Padavine sa grmljavinom prvo će zahvatiti Kosovo i Metohiju, zapadnu i jugozapadnu Srbiju. Zatim će se tokom noći oblačnost sa padavinama premeštati ka severu i istoku zemlje.

Padavine sa grmljavinom stižu i u centralne krajeve

Pred jutro, padavine sa grmljavinom očekuju se i u Vojvodini, Beogradu i centralnim delovima Srbije. Na pojedinim lokacijama mogući su kratkotrajni i intenzivniji pljuskovi, ali se ne očekuje da će padavine biti dugotrajnog karaktera. Temperature u glavnim gradovima Srbije tokom večeri variiraju, sa 2°C u Subotici i Novom Sadu, 8°C u Beogradu, 4°C u Nišu i Čačku, i 1°C u Leskovcu.

Zvanične preporuke i stanje na terenu

RHMZ je pozvao građane da prate najnovije prognoze i da budu spremni na moguće promene vremena, naročito u regionima gde se najpre očekuju padavine sa grmljavinom. Osim toga, savetuje se oprez tokom vožnje zbog mogućnosti iznenadnih pljuskova i smanjenje vidljivosti na putevima. Na taj način, situacija sa padavinama sa grmljavinom biće pod stalnim nadzorom meteoroloških službi, a o eventualnim izmenama prognoze javnost će biti pravovremeno obaveštena.

Kipar, Irska, Albanija i Moldavija omogućavaju putovanje bez biometrijskih provera i dužih čekanja na granicama

Uvođenje novog sistema za ulazak i izlazak, poznatog kao EES sistem, izazvalo je gužve na granicama za putnike iz zemalja van Šengena, uključujući i Srbiju. Međutim, evropske destinacije bez EES sistema predstavljaju privlačnu opciju, jer omogućavaju ulazak bez dodatnih biometrijskih procedura. Prema najnovijim pravilima, na mnogim prelazima i aerodromima u Šengen zoni putnici iz Srbije moraju dati otiske prstiju i biti fotografisani, što je dovelo do višesatnih redova.

Destinacije koje nemaju EES sistem

Nisu sve evropske države deo Šengena, pa evropske destinacije bez EES sistema nude drugačije iskustvo putovanja. Kipar kao članica Evropske unije nije deo Šengenske zone, što ga čini pogodnim za odmor bez EES procedura. Turisti mogu uživati u poznatim letovalištima kao što su Limasol, Larnaka i Ajia Napa, dok ljubitelji istorije mogu posetiti antičke ruševine u Pafosu. Planina Troodos i Protaras pogodni su za mirniji odmor.

Irska takođe nije uključena u Šengenski režim, pa putnici tamo ne prolaze EES registraciju. Irska je poznata po spektakularnoj prirodi, ruti Wild Atlantic Way i gradovima kao što su Dablin, Kork i Glvej. Takođe, ljubitelji muzike i gastrokulture mogu pronaći mnogo razloga za posetu.

Albanija poslednjih godina privlači turiste tirkiznim morem i pristupačnim cenama. S obzirom da nije članica EU ni Šengena, ulazak u Albaniju odvija se bez EES sistema. Najpoznatije destinacije su Ksamil, Himara i Albanski Alpi, a prestonica Tirana nudi spoj osmanske i moderne arhitekture.

Putovanja u susedne zemlje bez pasoša

Za građane Srbije najjednostavnije rešenje su susedne države iz regiona. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija nisu deo Šengena i na njihovim granicama ne postoji EES sistem. Putovanje u ove zemlje moguće je isključivo uz ličnu kartu, bez potrebe za pasošem ili dodatnim dokumentima. Na taj način, čeka vas brz prelazak granice i manje komplikacija.

Moldavija je još jedna opcija za one koji žele da izbegnu gužve i biometrijske provere. Poznata je po vinarskoj tradiciji i podrumu Mileștii Mici, najvećem vinskom podrumu na svetu. Glavni grad Kišinjev nudi arhitekturu i brojne parkove, a turisti mogu istražiti manje poznate, ali zanimljive destinacije.

Gde važi EES sistem, a gde ne

EES sistem se primenjuje u 29 evropskih zemalja, među kojima su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija i druge članice Šengenske zone. Takođe, neka prekomorska područja i ostrva imaju posebna pravila. Prekomorski posedi Francuske, Grenland i Farska Ostrva, kao i karipska ostrva Holandije, nisu deo Šengena, pa tamo ne važe EES pravila. Nasuprot tome, Kanarska ostrva, Azori i Madeira su deo Šengenske zone i primenjuju EES sistem.

Konačno, izbor destinacije bez EES sistema može znatno olakšati putovanje srpskim turistima. Prilikom planiranja odmora, preporučuje se da proverite aktuelna pravila ulaska u svaku zemlju, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja i nepotrebno čekanje na granici.

Minijaturna svetinja u Botaničkoj bašti Gruzije razlikuje se po tome što je smeštena unutar živog drveta.

Jedinstvena pravoslavna kapela nalazi se u samom srcu Botaničke bašte u Kutaisiju, na desnoj obali reke Rioni, gde već više od četiri veka raste impozantni hrast. Prema saopštenju, ova minijaturna svetinja izdvaja se po tome što je smeštena u šupljini živog drveta čija visina doseže 45 metara, dok prečnik stabla iznosi gotovo dva metra. Po rečima zaposlenih u bašti, stablo se smatra najstarijim živim stanovnikom ovog kompleksa.

Kapela je nastala zahvaljujući prirodnoj šupljini koja se formirala sredinom 20. veka. Iako su mnogi strahovali da će unutrašnje truljenje dovesti do propadanja drveta, hrast je iz sezone u sezonu pokazivao izuzetnu otpornost. Štaviše, svake godine sa dolaskom proleća nastavljao je da zeleni i donosi plodove, prkoseći negativnim prognozama stručnjaka.

Najmanja pravoslavna kapela kao simbol izdržljivosti

U unutrašnjosti šupljeg stabla, početkom 2014. godine, uz odobrenje Gruzijskog pravoslavnog crkve, praznina je preuređena u kapelu. Radovi su sprovedeni tako da struktura drveta ostane netaknuta, a preduzete su samo osnovne mere zaštite kako bi se sprečilo dalje propadanje. Lokalno stanovništvo je donelo ikone i postavilo ih direktno na unutrašnje zidove hrasta, stvarajući poseban duhovni ambijent.

Zbog svojih malih dimenzija, kapela može da primi najviše tri osobe istovremeno. Ovaj prostor je veoma skroman, ali zato odiše posebnom atmosferom, jer su sve njegove „zidove“ činile žive ćelije starog drveta. Pored toga, ova kapela je postala simbol otpornosti i jedinstva prirode i vere u Kutaisiju.

Posebnosti svetinje i značaj za lokalnu zajednicu

Najmanja pravoslavna kapela nije samo zanimljiva zbog svojih dimenzija, već i po tome što se nalazi unutar živog drveta koje i dalje raste. Kao rezultat toga, čitavo mesto privlači pažnju posetilaca i vernika iz raznih krajeva, koji dolaze da se pomole i uživaju u neobičnom spoju prirode i duhovnosti.

Osim toga, činjenica da stablo i dalje buja i daje plodove, iako su mnogi prognozirali njegov kraj, dodatno doprinosi simbolici ove svetinje. Na taj način, kapela u šupljini hrasta postala je prepoznatljiv deo kulturnog identiteta grada Kutaisija i važna tačka okupljanja za lokalnu zajednicu.