Prema merenju u 17 časova, Kikinda beleži najvišu temperaturu, dok se toplotni talas očekuje tokom cele prve dekade avgusta.

Srbiju je zahvatio snažan toplotni talas, a prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najviša temperatura izmerena je u Kikindi i iznosila je 39 stepeni Celzijusa u 17 časova. Zbog toga je toplotni talas u Srbiji tema od velikog značaja za građane, posebno tokom popodnevnih sati kada su temperature najviše.

Osim Kikinde, veoma visoke temperature zabeležene su i u Paliću, Somboru, Novom Sadu i Velikom Gradištu, gde su merenja pokazala 38 stepeni Celzijusa. Za njima slede Bački Karlovac, Sremska Mitrovica, Beograd, Smederevska Palanka, Kruševac i Ćuprija sa temperaturom od 37 stepeni. Prema istim izvorima, najniža temperatura u 17 časova izmerena je na Kopaoniku, sa 22 stepena Celzijusa.

Toplotni talas u Srbiji i aktuelna upozorenja

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na snazi je upozorenje na dugotrajan toplotni talas u Srbiji. Očekuju se maksimalne dnevne temperature od 35 do 38 stepeni, a lokalno su moguće i vrednosti do 40 stepeni Celzijusa. Ovaj toplotni talas, kako navode iz Zavoda, zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta.

Tokom dana, u podne, najtopliji gradovi su bili Beograd, Sombor i Kikinda. Ipak, do 17 časova, Kikinda je postala najtoplija tačka u zemlji. Visoke temperature zadržale su se i u ostalim gradovima širom Vojvodine, ali i u centralnom delu Srbije.

Najniže temperature i preporuke tokom toplotnog talasa

Iako su temperature u većini gradova bile izuzetno visoke, na Kopaoniku je zabeležena najniža vrednost od svega 22 stepena u 17 časova. Zbog toga su planinska područja često jedini spas od toplotnog talasa u Srbiji, dok se u urbanim sredinama asfalt dodatno zagreva i stvara osećaj još većeg pregrevanja.

Prema zvaničnim saopštenjima, građanima se savetuje da prate aktuelne informacije o stanju vremena i izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana. Iako visokih temperatura ima širom zemlje, izuzetno je važno ostati informisan i pratiti preporuke zvaničnih institucija.

Toplotni talas u Srbiji će, prema prognozama RHMZ, trajati još nekoliko dana. Preporučuje se građanima da borave u rashlađenim prostorijama i koriste svaku priliku za osveženje, posebno tokom najtoplijih sati.

Retko viđeni ostaci utvrđenja iz 18. veka postali vidljivi usled povlačenja reke, potvrđuje istraživač Nenad Šeguljev.

Nizak vodostaj Dunava otkrio je ostatke utvrđenja Insel Schanz (Ostrvski šanac) u blizini Petrovaradinske tvrđave, što je izazvalo pažnju javnosti. Prema navodima istraživača Nenada Šeguljeva, autor bloga „Moja tvrđava“, ovo utvrđenje sagrađeno je sredinom 18. veka na području tadašnjeg Ratnog ostrva, koje je tada razdvajalo Vodeni grad i Ratno ostrvo. Danas glavni tok Dunava prolazi preko mesta gde se nalazilo ovo ostrvo, dok je leva obala rukavca postala desna obala reke.

Karakteristike utvrđenja Insel Schanz

Ostaci utvrđenja Insel Schanz svedoče o značajnoj istorijskoj ulozi ovog lokaliteta. Šeguljev ističe da je osnovna namena utvrđenja bila da spreči neprijateljske trupe da se približe Petrovaradinskoj tvrđavi sa Dunava i Ratnog ostrva. Utvrđenje je izgrađeno kao poljska fortifikacija sa četiri jednaka bastionska fronta, rovom ispunjenim vodom i skrivenim putem sa dva zborišta.

Potreba za ovakvom fortifikacijom javila se nakon velike opsade Petrovaradina 1694. godine, kada su osmanske snage koristile pozicije na Ratnom ostrvu za bombardovanje Vodenog grada i austrijskih položaja na levoj obali Dunava, uključujući pontonski most i šajke.

Promene toka reke i zaborav utvrđenja

Tokom vremena, glavni tok Dunava promenio je pravac i sada prelazi preko nekadašnjeg Ratnog ostrva, što objašnjava zašto su ostaci utvrđenja Insel Schanz danas retko vidljivi. Leva obala nekadašnjeg rukavca sada predstavlja desnu obalu reke. Šeguljev napominje da je šira javnost za ovo utvrđenje poslednji put čula 1999. godine, kada je tokom izgradnje podvodnog gasovoda došlo do oštećenja radne mašine na tom mestu.

Osim toga, aktuelni nizak vodostaj Dunava omogućio je da se ostaci utvrđenja ponovo vide, što izaziva interesovanje i podseća na bogatu vojnu istoriju ovog kraja. Ovaj događaj podstiče na razmišljanje o značaju očuvanja kulturne i istorijske baštine u okolini Petrovaradina.

Građani će imati mogućnost besplatnih preventivnih pregleda krvnih sudova vrata i glave, najavio prof. dr Vlado Đajić.

Prof. dr Vlado Đajić saopštio je da je prva pokretna ambulanta za prevenciju moždanog udara spremna za prve preglede širom Republike Srpske. Prema njegovim rečima, građani će moći da obave besplatne preventivne preglede krvnih sudova vrata i glave, a o tačnim terminima i lokacijama biće blagovremeno obavešteni.

Pokretna ambulanta omogućava dostupnost pregleda stanovništvu

U svojoj izjavi, prof. dr Đajić je istakao da je ambulanta potpuno spremna za rad. On je naglasio da su preventivni pregledi važni za rano otkrivanje rizika od moždanog udara. Takođe, istakao je da će ovaj projekat omogućiti dostupnost medicinskih usluga širokom broju građana na terenu. Osim toga, pokretna ambulanta predstavlja ispunjenje obećanja datog javnosti o unapređenju prevencije moždanog udara.

Besplatni pregledi širom Republike Srpske

Građani će, kako je najavljeno, imati mogućnost da obave besplatne preglede krvnih sudova vrata i glave. Prof. dr Đajić je poručio: „Pokretna ambulanta za besplatne preventivne preglede krvnih sudova vrata i glave je spremna, kao što sam i obećao. Uskoro nastavljamo sa pregledima širom Republike Srpske.“ Pregledi će biti organizovani na različitim lokacijama, a raspored će biti objavljen u narednom periodu.

Značaj prevencije moždanog udara

Prof. dr Đajić je podsetio da je moždani udar jedna od najtežih bolesti. Ova bolest, kako navodi, u približno trećini slučajeva ima smrtni ishod, dok kod druge trećine izaziva ozbiljne posledice po zdravlje. Prema njegovim rečima, pravovremena prevencija i pregled krvnih sudova mogu značajno smanjiti rizik od teških posledica. Na taj način, pokretna ambulanta ima za cilj da doprinese većoj zdravstvenoj sigurnosti stanovništva.

Planovi za nastavak pregleda

U narednom periodu, građani će biti informisani o rasporedu pokretne ambulante i mogućnostima za zakazivanje pregleda. Kao rezultat toga, očekuje se da će sve veći broj ljudi imati pristup preventivnim pregledima. Projekat pokretne ambulante predstavlja važan korak u borbi protiv moždanog udara i unapređenju javnog zdravlja u Republici Srpskoj.