Aleksandar Vučić upozorio na zamke i pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku tokom obraćanja pred Dan sećanja na žrtve ‘Oluje’.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se iz Mrkonjić Grada uoči obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane tokom oružane akcije ‘Oluja’, ističući da su politički pritisci na Srbiju i Republiku Srpsku stalno prisutni. Prema njegovim rečima, tokom aktuelnih događaja ‘meta’ mnogih političkih centara ostaje samo jedna, a to je kako skinuti glavu Aleksandru Vučiću.

„Nadam se da su ljudi videli našu posvećenost i želju da pomognemo, da pokažemo brigu o svom narodu. Živimo u ne lakim vremenima, jer su se interesi velikih sila uvek lomili na Balkanu. I onaj koji je uvek predstavljao problem je samostalna i nezavisna Srbija. Danas nije drugačije, suština je ostala ista“, izjavio je predsednik Srbije.

Politički odnosi i pritisci na Srbiju i Republiku Srpsku

Vučić je posebno naglasio značaj odnosa sa Republikom Srpskom, navodeći da je zahvalan na bliskosti naroda, kao i na vojnoj neutralnosti Bosne i Hercegovine. „Samo zahvaljujući RS, BiH je i dalje vojno neutralna, BiH nije priznala nezavisnost Kosova. To cenimo i to je naš narod koji volimo. Naša je obaveza da vodimo računa o našim ljudima“, rekao je Vučić.

On je ukazao na kontinuirane napade na ljude iz RS, koje neki optužuju da utiču na Srbiju. Naveo je postojanje dva pristupa: otvoreni antisrpski, ali i pristup lažnih salonskih nacionalista. Kao rezultat, Vučić upozorava da je potrebno izbegavati političke zamke koje se postavljaju pred narod Srbije i RS.

Odnosi sa Crnom Gorom i reakcije na izjave regionalnih aktera

Vučić je komentarisao i postupke predstavnika Vlade Crne Gore, navodeći da nisu poslali svoje predstavnike na obeležavanje, već su prisustvovali događaju koji, kako on navodi, slavi ubijanje Srba. „Večeras ću pokušati da ukažem šta mislim da će se događati u budućnosti, gde su virovi koji treba da izbegnemo“, dodao je predsednik.

Govoreći o izjavama Zukana Heleza o navodnom prisustvu naoružanih Srba u RS, Vučić je istakao: „To je laž. Ti naoružani momci na kvadovima su pripadnici policije Republike Srpske.“ On je naglasio da strane sile pokušavaju da utiču na regionalna dešavanja, ali da do sada nisu uspele da ga pobede, ističući svoju posvećenost narodu i iskustvo u međunarodnim odnosima.

Poruke građanima i nagoveštaj povlačenja

Posebno je podvukao: „Svima njima je tema i meta samo jedna: kako skinuti glavu Aleksandru Vučiću. Kada dobijete sve te otvorene i ogoljene srbomrzce, uvek ćete da dobijete podršku i od lažnih nacionalista. Suština je ista. To su te prevare i ti trikovi.“

Na kraju je naglasio da nije važno zbog njega lično, već da je važno da narod razume i izbegne političke zamke u budućnosti. „Ja više da budem predsednik Srbije ne mogu. Uskoro podnosim ostavku. Suština je u tome da ovo narod mora da razume, da takve prevare i zamke mora da izbegne u budućnosti“, zaključio je Vučić.

Aleksandar Vučić istakao važnost očuvanja nacionalnog identiteta i izrazio zabrinutost zbog prisustva crnogorskih zvaničnika na događaju u Hrvatskoj.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Republici Srpskoj, gde se obratio građanima i komentarisao prisustvo predstavnika Vlade Crne Gore na obeležavanju godišnjice vojno-policijske akcije Oluja u Kninu. Vučić je naveo da je molio crnogorske vlasti da ne šalju svoje predstavnike na veselje povodom Oluje, ističući da je za Srbe taj događaj bio bolno iskustvo.

Termin „hrvatski Srbi“ i značaj identiteta

Odgovarajući na pitanje o upotrebi termina „hrvatski Srbi“, Vučić je objasnio da to nije geografska, već prisvojna odrednica. On je naglasio da time dolazi do osećaja pripadnosti drugoj državi, što, prema njegovim rečima, nije ispravno. „Mi smo ‘nečiji’ Srbi, jer pripadamo nekom drugom. Mi pripadamo Hrvatskoj, Bosni… Ne, mi smo samo Srbi, ali smo ćutali decenijama na to. Sada je to postalo uobičajeno i ljudi koriste te termine i kada nemaju lošu nameru“, izjavio je predsednik.

Vučić je istakao da Srbi nisu bili dovoljno disciplinovani u odbrani svojih interesa i identiteta. On je dodao da je to vidljivo i u odnosu prema ćiriličnom pismu i srpskom jeziku. „Kao što nismo dovoljno čuvali svoje ćiriličko pismo, kao što nismo dovoljno čuvali ni svoj srpski jezik“, rekao je Vučić.

Srpski jezik i status u Crnoj Gori

Govoreći o položaju srpskog jezika u Crnoj Gori, predsednik Srbije je naveo da polovina stanovništva u toj zemlji govori srpskim jezikom, ali da on ne može biti službeni jezik. „Srpski jezik jednostavno ne može da bude službeni jezik u Crnoj Gori. Zašto? Ne daju klasteri. Možete li da verujete? Ne možete da budete to što jeste zato što vam ne daju klasteri“, rekao je Vučić.

Na ovaj način, Vučić je izrazio zabrinutost zbog položaja srpskog jezika i identiteta u regionu. On je podvukao važnost očuvanja jezika, pisma i nacionalnog identiteta, posebno u državama gde Srbi čine značajan deo stanovništva.

Prisustvo zvaničnika Crne Gore u Kninu i reakcija Srbije

Kao rezultat, predsednik Srbije je posebno istakao da nije želeo da predstavnici Crne Gore učestvuju na manifestaciji povodom Oluje u Kninu. „Molio sam vas da ne šaljete svoje predstavnike na veselje povodom Oluje, na radost zbog ubijanja Srba“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ovakvi događaji i odluke imaju širi značaj za međudržavne odnose i za položaj srpskog naroda u regionu. Vučić je naglasio da će Srbija uvek nastojati da štiti svoje interese i identitet, ali i da poštuje druge narode i države.

Predsednik Vlade Đuro Macut izjavio da je sećanje na žrtve Oluje moralna obaveza Srbije i temelj iskrenog pomirenja.

Predsednik Vlade Republike Srbije Đuro Macut istakao je da je obeležavanje dana sećanja na žrtve Oluje od presudnog značaja za društvo. Povodom godišnjice akcije, Macut je naglasio da žrtve ove oružane operacije ne smeju biti zaboravljene. „Danas se sa tugom i dubokim poštovanjem sećamo svih nevino stradalih u zločinačkoj akciji Oluja, jednoj od najvećih tragedija srpskog naroda u novijoj istoriji. Sećamo se nevino stradalih i stotina hiljada ljudi koji su u kolonama bili primorani da napuste svoje domove i zavičaj. Njihovo stradanje ne sme biti zaboravljeno, jer je sećanje na žrtve naša moralna obaveza, a istina temelj svakog iskrenog pomirenja“, izjavio je Macut, prema zvaničnom saopštenju.

Obeležavanje dana sećanja na žrtve Oluje

Takođe, predsednik Vlade je istakao da Srbija ostaje privržena negovanju kulture pamćenja i očuvanju sećanja na sve nevine žrtve. Prema njegovim rečima, dan sećanja na žrtve Oluje ima poseban značaj jer podseća na događaje u kojima je veliki broj ljudi bio prinuđen da napusti svoje domove. Zbog toga, istina i pravda predstavljaju ključne vrednosti za proces pomirenja na Balkanu. Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nastaviće da se zalaže za očuvanje uspomene na žrtve i promociju mira.

Macut je izrazio saosećanje sa svim porodicama koje su izgubile svoje najmilije tokom akcije Oluja. Osim toga, naglasio je da Srbija ostaje uz svoj narod i nastavlja politiku mira i stabilnosti. „Republika Srbija će nastaviti da čuva uspomenu na svaku nevinu žrtvu, da bude uz svoj narod i da dosledno zastupa politiku mira, stabilnosti i pomirenja“, dodao je Macut u svojoj izjavi.

Istina kao temelj pomirenja i odgovornost društva

Pre svega, Vlada Srbije smatra da je istina o događajima tokom Oluje neophodna za izgradnju poverenja i iskrenog pomirenja među narodima regiona. Takođe, Macut je podvukao da je odgovornost društva da neguje kulturu sećanja i da ne dopušta zaborav žrtava. Na taj način, sećanjem na žrtve Oluje, Srbija šalje poruku da mir, dijalog i poštovanje ljudskih prava ostaju prioriteti državne politike.

Konačno, predsednik Vlade je poručio da će Srbija nastaviti da podržava sve napore usmerene ka pomirenju i očuvanju stabilnosti u regionu. Pored toga, naglasio je važnost dugoročnog očuvanja sećanja na žrtve Oluje kao temelja za buduće generacije.