Presveta Bogorodica, Majka Božija, podnela je ogromnu žrtvu i kroz čitav svoj život ostala uz svog Sina. Sveto pismo ne navodi koliko je godina imala kada je rodila Isusa, a nakon Njegovog vaskrsenja njeno ime se veoma retko pojavljuje u kanonskim spisima. O njenom kasnijem životu i upokojenju više govori hrišćansko predanje, dok se pojedini detalji vezuju za apokrifne spise, među kojima su i „Dela Jovanova“.

Marija je bila uz Hrista i na Njegovom putu ka Golgoti. Prisustvovala je Njegovom raspeću i stradanju, a upravo tada joj je Isus poverio brigu apostolu Jovanu Bogoslovu.

„Ženo, evo ti sina“, rekao joj je Hristos, a Jovanu: „Evo ti majke!“ Ove reči vekovima se tumače i kao trenutak u kojem je Bogorodica postala duhovna majka svih hrišćana.

Nakon Hristovog vaskrsenja, tokom narednih četrdeset dana, Spasitelj se javljao apostolima, drugim učenicima i ljudima koji su svedočili Njegovom vaskrsenju. Marija je takođe bila među onima koji su ostali povezani sa prvom hrišćanskom zajednicom.

Posebno se pominje njeno prisustvo među apostolima nakon Hristovog Vaznesenja. Kada su se učenici vratili sa Maslinove Gore, gde se dogodilo Vaznesenje, Marija se nalazila sa njima u jerusalimskoj gornjoj odaji.

Nakon tog događaja, kanonski tekstovi više gotovo ništa ne govore o njenom životu. Zato se priče o njenim poslednjim godinama oslanjaju prvenstveno na crkveno predanje i apokrifne spise.

Prema predanju, Presveta Bogorodica je nakon Vaznesenja svog Sina živela još mnogo godina. Josif, njen muž i skromni drvodelja iz Nazareta, već je bio preminuo, a Marija je svoje poslednje godine provodila u domu apostola Jovana Bogoslova na Sionu.

Dane je posvećivala molitvi i često obilazila mesta koja su je podsećala na Hristov život, stradanje i velika dela. Svojim savetima, smirenošću, trpljenjem i verom pomagala je apostolima dok su širili Hristovu reč.

Posebno je volela Maslinovu Goru. Prema predanju, upravo tamo se često povlačila u molitvu, noseći u srcu čežnju za ponovnim susretom sa svojim Sinom.

A onda je, kako pripoveda predanje, došao trenutak koji je dugo iščekivala.

Dok se molila, ukazao joj se arhangel Gavrilo i saopštio joj da će se za tri dana upokojiti. Umesto straha, Marija je tu vest primila sa radošću, jer je značila da će uskoro ponovo biti sa Hristom.

Poželela je još samo jedno – da pre svog odlaska vidi apostole.

Prema predanju, njena želja je bila ispunjena. Apostoli su, nošeni anđelima i dolazeći na oblacima, čudesno okupljeni kako bi poslednji put videli i pozdravili Presvetu Bogorodicu.

Nakon što se oprostila od njih, predala je svoj duh Bogu.

Predanje dalje govori da je tada sam Hristos sišao sa neba i primio dušu svoje Majke. Njeno telo je potom položeno u grobnicu u Getsimanskom vrtu, gde su, prema predanju, bili sahranjeni njeni roditelji, Sveti Joakim i Sveta Ana.

Dok je povorka sa kovčegom prolazila, iz njega se, kako se pripoveda, širio blag i prijatan miris.

Tri dana kasnije, prema predanju, Presveta Bogorodica je i telesno uzneta na nebo.

Tačan broj godina koje je imala u trenutku upokojenja nije poznat. U različitim predanjima navode se različite godine – od oko 60 do 72.

Ipak, suština praznika nije u broju godina, već u događaju koji Crkva vekovima čuva kao veliko obećanje i tajnu vere.

Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Tog dana vernici se sećaju Majke Božije, njenog života ispunjenog verom, stradanjem, molitvom i ljubavlju, ali i njenog konačnog susreta sa Sinom kojeg je pratila od Vitlejema pa sve do Golgote.

Deca koja se leče na Klinici za pedijatriju u UKC Niš dobila su poklone i podršku od slavnog glumca i direktora Pink Media Group.

Žan-Klod Van Dam i Željko Mitrović posetili su mališane na Klinici za pedijatriju UKC Niš, donoseći poklone, osmehe i podršku deci koja se leče u ovoj ustanovi. Prema izjavi direktora UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, ova poseta imala je veliki značaj za decu i osoblje.

Pokloni i podrška za decu u UKC Niš

Poznati holivudski glumac i vlasnik Pink Media Group došli su u Niš kako bi obradovali mališane koji se svakodnevno bore za svoje zdravlje. Osmesi dece, prema rečima lekara, najbolje su pokazali koliko im znači kada ih posete poznate ličnosti i pruže podršku.

„Pre svega hvala Željku, jer je njegov humanitarni rad široko poznat svima nama u Srbiji. Naša deca se ovde leče, gotovo trećina dece iz čitave Srbije. I kada dođe ovakav čovek, a sa njim i naš veliki gost i legenda Žan-Klod Van Dam, ova deca su presrećna“, rekao je direktor UKC Niš doc. dr Milan Lazarević.

Pozitivna energija i značaj posete

Lazarević je naglasio da su deca dobila mnogo više od poklona. Naime, prema njegovim rečima, pozitivna energija koju su doneli Van Dam i Mitrović imala je ogroman uticaj na mališane koji se bore za svoje zdravlje. „Videli ste njihove osmehe i šta znači kada neko dođe, donese im prelepe poklone i dovede im ovakvog čoveka. Željku hvala, jer ima ogromno srce. Uvek sam tu, uvek i za sve“, dodao je Lazarević.

Važnost podrške za mališane

Osim toga, prema rečima direktora, ovakve posete pomažu deci da lakše prevaziđu dane hospitalizacije, a pokloni i pažnja poznatih gostiju ostaju im u lepom sećanju. Takođe, osoblje klinike istaklo je koliko je važno da deca osete podršku društva, posebno u trenucima kada im je najpotrebnija. Kao rezultat, ova inicijativa pokazuje koliko su humanost i pažnja prema najmlađima važni za zajednicu.

Na kraju, poseta Žan-Kloda Van Dama i Željka Mitrovića UKC Niš ostavila je snažan utisak na decu, roditelje i medicinsko osoblje. Mali pacijenti su još jednom dobili dokaz da nisu zaboravljeni i da uz podršku i osmeh mogu lakše da prebrode izazove sa kojima se suočavaju.

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, vernici širom Srbije izgovaraju posebnu molitvu tražeći zaštitu i utehu.

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, poznat i kao Velika Gospojina, obeležava se 28. avgusta u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj dan vernici doživljavaju kao trenutak duhovnog smirenja i sećanja na upokojenje Bogorodice, ali i na njeno uznesenje u večni život. Molitva za Veliku Gospojinu smatra se posebno snažnom, a mnogi veruju da Bogorodica štiti svakoga ko joj se obrati ovim rečima.

Molitva za Veliku Gospojinu: reči koje donose utehu

Na dan Uspenja Presvete Bogorodice, vernici širom Srbije odlaze u crkve, poste i izgovaraju posebnu molitvu. Tradicija nalaže uzdržanje i poštovanje, jer se smatra da je Bogorodica uvek zaštitnica i uteha svim vernicima. Osim toga, molitva za Veliku Gospojinu ima posebno mesto u srcima onih koji traže mir i duhovnu pomoć.

Molitva Presvetoj Bogorodici glasi: „Carice moja predobra, nado moja Bogorodice, pribežište sirotih, zaštitnice stranih i nevoljnih, pokroviteljko uvređenih – vidiš moju bedu, vidiš moju muku, pomozi mi kao nejakom, nahrani me kao stranca: greh moj znaš, oprosti ga po volji tvojoj, jer nemam druge pomoći osim tebe, ni druge zaštitnice, ni bolje utešiteljke osim tebe, o Bogomati, da me sačuvaš i zaštitiš u sve vekove. Amin.“

Značaj praznika Uspenja Presvete Bogorodice

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice ima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru. Vernici ga doživljavaju kao dan kada se sećaju života i dela Bogorodice, njene uloge u hrišćanskoj tradiciji i njenog prelaska u večni život. Štaviše, običaj je da se toga dana, osim molitve za Veliku Gospojinu, poštuje post, a porodice se okupljaju u crkvi.

Rađanjem je Bogorodica sačuvala devstvo, a smrću nije ostavila svet. Prešla je u život, kao mati Pravog Života, i svojim molitvama, prema verovanju, izbavlja od smrti duše vernika. Takođe, veruje se da su grob i smrt nisu savladali Presvetu Bogorodicu, koja je neumorna u molitvama i posredovanju za one koji joj se obraćaju.

Kako se molitva za Veliku Gospojinu koristi u tradiciji

Vernici često izgovaraju molitvu za Veliku Gospojinu u trenucima teškoća, ali i kao deo svakodnevne duhovne prakse. Na ovaj praznik, posebno je naglašeno obraćanje Bogorodici, jer se smatra da je upravo tog dana njena zaštita najjača. Pored toga, mnogi ljudi veruju da molitva za Veliku Gospojinu donosi mir u porodicu i jača zajedništvo među vernicima.

Na kraju, praznik Uspenja Presvete Bogorodice ostaje dan duhovne radosti i sabranosti, a molitva za Veliku Gospojinu podseća vernike na važnost vere, nade i molitve. Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, suština ostaje ista – obraćanje Bogorodici rečima molitve i vera u njenu zaštitu i pomoć.