Veliki broj građana iz Srbije i okruženja strpljivo čeka red da se pokloni relikviji, uprkos visokim temperaturama

Časni pojas Presvete Bogorodice, jedna od najznačajnijih hrišćanskih relikvija, izložen je u Hramu Svetog Save u Beogradu, što je izazvalo veliko interesovanje vernika iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i regiona. Ispred hrama se svakodnevno formiraju dugi redovi, a ljudi strpljivo čekaju i po nekoliko sati kako bi se poklonili relikviji.

Prema hrišćanskom predanju, Časni pojas je nosila Presveta Bogorodica tokom života, a nakon njenog uspenja, pojas je predao apostolu Tomi. Najveći deo relikvije se inače čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i retko napušta Atos, zbog čega je njen dolazak u Srbiju od velikog duhovnog značaja za pravoslavne vernike.

Iako temperature u Beogradu prelaze 30 stepeni Celzijusa, redovi ispred Hrama Svetog Save ne jenjavaju tokom celog dana. U redovima se nalaze porodice, mladi, monasi, monahinje i stariji građani, a među okupljenima vlada atmosfera tišine i molitve. Mnogi vernici smatraju da je ovo jedinstvena prilika i istorijski događaj, ističući da im dugo čekanje ne predstavlja problem.

Atmosfera na platou i u samom Hramu je mirna, a mnogi nakon izlaska ostaju u tišini, vidno potreseni emocijama. Prema izjavama građana, ovakva poseta Hramu nije viđena godinama, a redovi se formiraju od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati.

Časni pojas Presvete Bogorodice biće izložen u Hramu Svetog Save do 29. maja, a očekuje se da će desetine hiljada vernika imati priliku da se poklone ovoj svetinji.

Američka administracija napušta dosadašnju strategiju, prioritet ekonomska i bezbednosna saradnja u regionu

Sjedinjene Američke Države zvanično su promenile svoj strateški pristup prema zemljama Zapadnog Balkana, najavljujući kraj dugogodišnje politike izgradnje institucija i prelazak na pragmatičnu doktrinu zasnovanu na ekonomskim interesima i bezbednosnom partnerstvu, navodi se u izveštaju Stejt Dipartmenta podnetom američkom Kongresu. Prema ovom dokumentu, SAD više neće imati ulogu stalnog supervizora procesa u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu, već očekuju da ove zemlje preuzmu veću odgovornost za rešavanje unutrašnjih pitanja.

Novi američki pristup regionu posebno naglašava zaštitu od uticaja Rusije i Kine, koje se u izveštaju ocenjuju kao štetne po regionalnu stabilnost i američke interese. Glavno polje geopolitičkog nadmetanja vodi se kroz energetsku infrastrukturu, gde SAD planiraju da neutrališu zavisnost regiona od ruskih energenata uvođenjem sopstvenih rešenja. To uključuje podršku izgradnji gasovoda, hidroenergetskih projekata i uvođenje američke nuklearne tehnologije u region.

Osim energetike, američka administracija postavlja regulatorne prepreke za kineske investicije, navodeći da su dosadašnji kineski infrastrukturni projekti često bili praćeni netransparentnim finansiranjem i visokim troškovima. Ministarstvo trgovine SAD sarađuje sa vladama regiona na uspostavljanju strožih mehanizama za proveru stranih investicija, kako bi američke kompanije mogle ravnopravno da učestvuju na tenderima za izgradnju ključnih saobraćajnih i digitalnih mreža.

Na bezbednosnom planu, SAD zahtevaju od svojih saveznika u regionu veću podelu odgovornosti i modernizaciju vojnih kapaciteta, posebno od članica NATO-a – Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije. Očekuje se povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a i aktivno učešće u međunarodnim misijama. Prvi rezultati ovih promena već su vidljivi kroz saradnju Albanije, Kosova i Bosne i Hercegovine u slanju snaga u međunarodne stabilizacione trupe u Gazi, dok SAD nastavljaju učešće u misiji KFOR na Kosovu.

Izveštaj takođe upozorava na vezu između organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu i bezbednosti SAD. Otkrivene su mreže saradnje između balkanskih kriminalnih grupa i latinoameričkih narko-kartela, koje se dovode u vezu sa krijumčarenjem droge i ilegalnom imigracijom ka američkoj granici. Kao odgovor, američki fondovi biće preusmereni sa izgradnje pravosudnih institucija na operacije razbijanja kriminalnih mreža i jačanja granične bezbednosti. “SAD će sredstva usmeravati isključivo na aktivnosti koje donose brze i merljive rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu”, navodi se u izveštaju.

Ministarstvo za rad završava prikupljanje mišljenja, predlog zakona predviđa mesečnu naknadu i institucionalizovanje statusa roditelja-negovatelja

Nacrt zakona o roditelju-negovatelju mogao bi uskoro da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, a njegova primena planirana je od 1. oktobra ove godine, saopštila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo je trenutno u završnoj fazi pribavljanja mišljenja drugih institucija i ministarstava, a očekuje se da će ovaj proces biti okončan tokom nedelje.

Đurđević Stamenkovski je navela da je najveći deo relevantnih organa već dostavio mišljenje na nacrt zakona, a nakon završetka ovog procesa, predlog će biti prosleđen Vladi Srbije i potom upućen Narodnoj skupštini. Po proceduri, nacrt zakona će biti razmatran 15 dana pre nego što dođe pred poslanike, što se očekuje tokom redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.

“Verujem da svi prepoznaju koliko je značajan ovaj zakon i ne vidim razloga da bude odložen”, izjavila je ministarka i naglasila da će ovim zakonom prvi put biti definisan i institucionalizovan status roditelja-negovatelja.

Novi zakon predviđa da roditelji-negovatelji imaju pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara, koja će se usklađivati sa prosečnom zaradom. Osim toga, roditeljima-negovateljima će biti uplaćivani porezi i doprinosi, što im omogućava penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Ministarka je istakla da uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć neće biti suspendovan, te da jedno pravo ne isključuje drugo. Dodatak koji trenutno koriste njihova deca iznosi oko 43.000 dinara mesečno.

Đurđević Stamenkovski je najavila i očekivanje da će do kraja godine biti usvojen i zakon o registru osoba sa invaliditetom, čime će biti omogućeno preciznije kreiranje politika i mera podrške. Prema procenama, u Srbiji oko 10 odsto stanovništva čine osobe sa invaliditetom.

“Ta evidencija je korak ka još boljem prepoznavanju i ka njihovoj vidljivosti u sistemu”, rekla je ministarka.