Vernici obeležavaju praznik Vaznesenja Hristovog, u Beogradu održana litija, zabranjeni teški poslovi
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas širom Srbije obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznat kao Spasovdan. Ovaj praznik, koji je i slava grada Beograda, tradicionalno se slavi 40 dana posle Vaskrsa, a ove godine pada u četvrtak šeste nedelje po Uskrsu. Prema narodnom verovanju, na Spasovdan se ne obavljaju teški poslovi kako bi se sačuvala kuća od nevolje i deca od bolesti.
Spasovdan je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji kao srećan dan stočara i zemljoradnika. U mnogim mestima održavaju se litije, a običaj je da se na njivama postavljaju krstovi od leskovine radi zaštite useva. U pojedinim krajevima deca ne bi smela da se kupaju, muškarci da se briju, a žene da se umivaju. Nije preporučljivo ni spavanje tokom dana, kako bi se izbegla pospanost tokom cele godine.
Za prazničnu trpezu pripremaju se specijalna jela, a u prošlosti se obavezno prinosila žrtva u vidu jagnjeta. Vernici prvo odlaze na crkvenu službu, a zatim tradicionalno dočekuju goste uz bogatu trpezu. U narodu postoji i verovanje da, ukoliko na Spasovdan padne kiša, cela godina će biti rodna.
Ovaj praznik je od posebnog značaja i zbog istorijskih razloga, jer je poznato da je Dušanov zakonik proglašen upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.
Prema izjavama sveštenih lica, Spasovdan se smatra jednim od najvažnijih hrišćanskih praznika, a njegovo obeležavanje prati niz crkvenih obreda i narodnih običaja koji se poštuju vekovima.
