Povratak sa letovanja često znači pun gepek suvenira, hrane, pića i stvari kupljenih u inostranstvu. Međutim, ono što je bez problema kupljeno u Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj ili nekoj drugoj zemlji ne znači automatski da preko granice Srbije može da se prenese bez prijavljivanja.

Sezona godišnjih odmora donosi velike gužve na graničnim prelazima, a među stvarima koje putnici vraćaju sa putovanja često se nalaze hrana, alkohol, cigarete, parfemi, garderoba, tehnika i pokloni. Problem može nastati kada putnik ne zna gde prestaje lični prtljag, a počinje roba koju je potrebno prijaviti carini. Zbog toga bi pre povratka u Srbiju trebalo proveriti šta se nalazi u koferima i gepeku, posebno ako ste tokom odmora išli u veću kupovinu.

Nije sve iz gepeka automatski „lični prtljag“

Lični prtljag čine predmeti nekomercijalnog karaktera koji putniku služe tokom putovanja. Tu spadaju odeća, obuća, predmeti za ličnu higijenu, uobičajena terapija, kao i tehnički uređaji koje putnik koristi za svoje potrebe.

Međutim, postoji važna razlika između telefona koji ste poneli iz Srbije na odmor i, na primer, nekoliko novih uređaja koje ste kupili u inostranstvu. Za domaće putnike postoji povlastica prema kojoj, pored ličnog prtljaga, bez plaćanja uvoznih dažbina mogu da unesu robu za sopstvene potrebe čija vrednost ne prelazi 100 evra.

To znači da činjenica da je nešto kupljeno „za sebe“ ili „na poklon“ sama po sebi ne znači da ne podleže carinskim pravilima.

Koliko cigareta možete da unesete

Ovo je jedna od stvari oko koje putnici često greše.

Prema pravilima Uprave carina, deo ličnog prtljaga prilikom ulaska u Srbiju može biti:

• 50 cigareta,
• 25 cigarilosa težine do tri grama po komadu,
• 10 cigara,
• 50 grama duvana,
• ili odgovarajuća kombinacija ovih proizvoda.

Zato nije pametno računati da nekoliko boksova cigareta automatski može da prođe kao lični prtljag samo zato što se nalaze među vašim stvarima. Ni alkoholna pića ne mogu se unositi u proizvoljnim količinama pod pravilima koja važe za lični prtljag.

Putnik može da unese jedan litar žestokog alkoholnog pića ili jedan litar penušavih i likerskih vina, odnosno odgovarajuću kombinaciju tih pića, kao i jedan litar ostalih vina.

Zato nekoliko flaša kupljenih tokom odmora može zahtevati drugačiji carinski tretman od jedne flaše koju nosite kao suvenir.

Upravo hrana često puni gepeke automobila prilikom povratka sa mora. Prema objašnjenju Uprave carina, putnik može da nosi hranu potrebnu tokom samog putovanja, poput sendviča, grickalica, vode i sokova, u razumnoj količini. Moguće je poneti i određenu fabrički upakovanu hranu kada je očigledno da je namenjena ličnim potrebama.

Međutim, kod pojedinih proizvoda mogu važiti i posebni veterinarski, sanitarni ili fitosanitarni propisi. Zato posebno treba biti oprezan sa mesom, mlečnim proizvodima, biljkama i drugim proizvodima koji mogu podleći posebnim ograničenjima.

Kupili ste telefon, televizor ili skuplju garderobu? Obratite pažnju

Jedna od čestih zabluda jeste da će nova stvar automatski postati lični prtljag ako se izvadi iz originalne kutije. Carinski organ prilikom kontrole može da utvrđuje prirodu, količinu i namenu robe.

Domaći putnici imaju pomenutu povlasticu za robu za lične potrebe vrednosti do 100 evra, pored ličnog prtljaga. Zato skuplji telefon, sat, laptop ili druga vrednija roba kupljena u inostranstvu ne treba automatski posmatrati kao robu koju je moguće uneti bez prijavljivanja samo zato što je namenjena vama ili članu porodice.

„Dobio sam na poklon“ takođe nije univerzalno oslobađanje od carinskih pravila. Ako iz inostranstva nosite skuplji sat, elektroniku, garderobu ili drugi predmet koji ste dobili na poklon, činjenica da ga niste platili ne znači da predmet nema vrednost.

Posebno treba voditi računa kada se nosi više istovetnih novih proizvoda, jer njihova količina može ukazivati da roba nije namenjena samo ličnim potrebama. Jedno od najvažnijih pravila odnosi se na novac. U Srbiju možete uneti i više od 10.000 evra. Dakle, posedovanje većeg iznosa samo po sebi nije zabranjeno.

Ali ako preko državne granice prenosite 10.000 evra ili više, odnosno odgovarajuću vrednost u dinarima ili drugoj stranoj valuti i drugim fizički prenosivim sredstvima plaćanja, postoji obaveza prijavljivanja carinskom organu.

Prijava se vrši na odgovarajućem obrascu na graničnom prelazu. Na prijavljeni iznos ne plaća se porez samo zato što prelazi 10.000 evra. Putnik dobija potvrdu o prijavljenom novcu. Važno je i da se limit posmatra po osobi, a pravila se odnose i na maloletne putnike.

Kartice nisu isto što i gotovina

Ako na bankovnom računu imate 15.000 ili 50.000 evra, a preko granice nosite samo platnu karticu, to nije isto kao fizički prenos tog iznosa novca. Platne kartice mogu slobodno da se unose i iznose iz Srbije.

Pravilo o prijavljivanju odnosi se na fizički prenos sredstava plaćanja preko državne granice. Među popularnim stvarima koje turisti kupuju u inostranstvu nalaze se parfemi.

Kao deo ličnog prtljaga može se uneti jedan parfem do 50 mililitara i jedna toaletna voda do 25 mililitara.

Ako nosite veću količinu novih parfema, naročito više istih pakovanja, ne treba računati da će se automatski smatrati običnim ličnim prtljagom. Ako niste sigurni da li nešto treba prijaviti, bezbednije je obratiti se carinskom službeniku nego pokušavati da robu sakrijete među ličnim stvarima. Posebnu pažnju treba obratiti na veću količinu cigareta i alkohola, vrednu elektroniku, luksuzne predmete, veću količinu nove garderobe i gotovinu.

Zato pre nego što krenete kući sa odmora napravite jednostavnu proveru gepeka. Ono što izgleda kao bezazlen suvenir ili dobra kupovina u inostranstvu na granici može podleći potpuno drugačijim pravilima.

Na spisku su 18 novih lekova, među kojima su 16 oralnih antikoagulanasa i dva za srčanu slabost, a doplata za građane je značajno smanjena.

Od danas je lista lekova o trošku države u Srbiji bogatija za još 18 terapija. Ova novina donosi olakšanje mnogim pacijentima, jer država sada pokriva do 70 odsto cene novih lekova. Prema zvaničnoj izjavi, na listu su dodati 16 oralnih antikoagulanasa i dva leka za lečenje srčane slabosti, što predstavlja značajan korak u dostupnosti savremene terapije.

Do sada su pacijenti za ove lekove plaćali između 1.700 i 6.000 dinara po pakovanju. Međutim, nova pravila omogućavaju doplatu od oko 600 do 1.100 dinara, što će znatno rasteretiti kućne budžete građana koji se leče ovim preparatima. Ova odluka je posebno važna za hronične bolesnike i starije građane, kojima su ovakve terapije često neophodne tokom dužeg vremenskog perioda.

Koje lekove pokriva proširena lista lekova o trošku države

Među novim lekovima na listi, prema rečima predsednika Vlade **Đuro Macut**, nalazi se 16 oralnih antikoagulanasa. Ovi lekovi se koriste za prevenciju moždanog udara i sistemskih embolija kod pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom, ali i za lečenje i prevenciju ponovne duboke venske tromboze i plućne embolije. Na taj način, proširena lista lekova o trošku države omogućava širem krugu građana pristup terapijama koje su do sada bili prinuđeni da u potpunosti plaćaju iz svog džepa.

Pored toga, dva nova leka za lečenje srčane slabosti takođe su uvrštena na listu. Radi se o preparatima koji su primarno namenjeni lečenju dijabetesa, ali su se, prema kliničkim studijama i praksi, pokazali efikasnim i kod posebne grupe pacijenata sa srčanom slabošću i očuvanom ejekcionom frakcijom. Ova promena može imati veliki uticaj na kvalitet života pacijenata kojima su ove terapije potrebne.

Važnost proširenja liste i reakcije stručnjaka

Odluka o proširenju liste lekova o trošku države pozdravljena je od strane stručne javnosti, jer omogućava dostupnost savremenih i efikasnih terapija za veći broj pacijenata. Prema izjavi **Đuro Macut**, „kao lekar i endokrinolog, smatram da je ovaj korak važan ne samo za pacijente sa dijabetesom, već i za one sa srčanom slabošću“. On je istakao da će nova lista omogućiti kvalitetnije lečenje i smanjenje finansijskog opterećenja građana.

Zahvaljujući ovom proširenju, Srbija se svrstava među zemlje koje kontinuirano rade na unapređenju dostupnosti lekova i zdravstvenih usluga. Na kraju, važno je napomenuti da lista lekova o trošku države neće ostati statična, već se očekuju i buduća proširenja u skladu sa potrebama pacijenata i razvojem savremene medicine.

RHMZ najavljuje toplotni talas od 20. do 25. avgusta sa temperaturama od 35 do 42 stepena i pojačanim vetrom.

Novi toplotni talas u Srbiji donosi izuzetno visoke temperature, prema upozorenju koje je izdao Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Prema saopštenju, od četvrtka, 20. avgusta, do utorka, 25. avgusta, očekuju se temperature između 35 i 40 stepeni, dok će u centralnim i južnim krajevima lokalno dostići i 42 stepena. Takođe, toplotni talas u Srbiji prati pojačan vetar, što dodatno povećava opasnost od širenja požara.

Danas, 17. avgusta, maksimalne temperature kretaće se između 33 i 36 stepeni. Sutra, 18. avgusta, najavljeno je kratkotrajno osveženje, sa temperaturama od 27 do 31 stepen. Ovo osveženje pratiće prolazna kiša i severozapadni vetar, što može privremeno olakšati gašenje požara. Međutim, već od 20. avgusta, očekuje se povratak visokih temperatura i južnog i jugozapadnog vetra.

RHMZ upozorava na pojačanu opasnost od požara

Pojačan vetar u košavskom području i na planinama očekuje se od četvrtka, dok će u ostalim delovima Srbije vetar jačati od subote. Prema RHMZ, ova kombinacija visokih temperatura i vetra može dodatno otežati kontrolu i gašenje požara na otvorenom prostoru.

Osim toga, nastavak sušnog perioda isušuje vegetaciju širom Srbije. Zbog toga je rizik od izbijanja i brzog širenja požara znatno povećan tokom trajanja toplotnog talasa u Srbiji.

Vremenska prognoza: šta nas očekuje narednih dana?

Prema zvaničnim najavama, nakon kratkotrajnog osveženja, temperature će ponovo rasti i dostići maksimum u periodu od 20. do 25. avgusta. RHMZ ističe da će najugroženiji biti centralni i južni krajevi, gde su mogući i lokalni ekstremi do 42 stepena.

Zbog toga, građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja i preduzmu mere opreza, posebno u oblastima sa povećanim rizikom od požara. Toplotni talas u Srbiji može imati posledice po zdravlje i bezbednost, pa se preporučuje izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana.

Na kraju, stručnjaci podsećaju da je važno ostati informisan o aktuelnim vremenskim uslovima i pratiti smernice koje objavljuje RHMZ. Takođe, treba biti posebno oprezan u okolini šuma i poljoprivrednih površina, jer je opasnost od požara tokom toplotnog talasa u Srbiji značajno povećana.