Smrdibube u jesen masovno ulaze u stanove i kuće tražeći zaklon, a evo šta ih privlači i kako ih izbaciti.

Sa dolaskom jeseni, smrdibube preplavljuju prozore, fasade i terase širom zemlje. Sve više ljudi primećuje smrdibube u domovima, naročito kada temperature krenu da padaju. Ovi insekti traže topla i zaštićena mesta za prezimljavanje, a prema saopštenju stručnjaka, upravo tada mogu postati česti gosti u domovima.

Najčešće se smrdibube pojavljuju oko prozora, vrata ili na spoljnim zidovima kuća koje se nalaze u blizini vrtova, parkova i poljoprivrednih površina. Privlače ih sunčani zidovi, jer se na njima tokom toplih jesenjih dana mogu zagrejati. Kada ih je mnogo, to nije znak da su se namnožile u kući, već da masovno traže mesto za skrivanje od hladnoće.

Zašto su smrdibube u jesen sve češći gosti u domovima?

Broj smrdibuba koje ulaze u domove nije uvek isti svake godine. Na to utiču vremenski uslovi tokom proleća i leta, jer toplije vreme pogoduje razvoju nekih vrsta. Ako je sezona bila povoljna, na jesen veliki broj ovih insekata istovremeno krene da traži zaklon. Smrdibube obično biraju pukotine na fasadi, prostor oko prozora i vrata, kao i otvore iza spoljne obloge zgrade. U prirodi se sakrivaju ispod kore drveća ili među opalim lišćem, ali kuće im predstavljaju sličnu zaštitu.

Pored domaćih vrsta, u Evropi su prisutne i smrdibube iz drugih delova sveta. Smeđa mramorasta stenica, koja potiče iz istočne Azije, takođe u jesen ulazi u zgrade. U blizini kuća se može pojaviti i zapadna borova stenica iz Severne Amerike. Iako se razlikuju po poreklu, njihovo ponašanje u jesen je slično — svi traže toplo mesto da prebrode zimu.

Da li smrdibube predstavljaju opasnost i kako ih se rešiti?

Smrdibube koje ulaze u stanove uglavnom nisu opasne za ljude. One ne ujedaju i ne hrane se ljudskom krvlju. Ipak, ako ih zgnječite ili uznemirite, mogu da ispuste neprijatan miris. Zbog toga ih je najbolje pažljivo pokupiti i izneti napolje, bez gnječenja. Sprečavanje ulaska smrdibuba mnogo je lakše nego borba sa većim brojem insekata u kući.

Na prozore i ventilacione otvore preporučuje se postavljanje mrežica, dok je pukotine oko prozora, vrata i na fasadi potrebno zatvoriti. Takođe, važno je pregledati drva za ogrev, saksije i druge predmete koje unosite spolja, jer se smrdibube mogu sakriti unutar njih. Smeđa mramorasta stenica može praviti štetu u poljoprivredi jer se hrani biljkama, oštećuje voće, povrće i druge useve. Međutim, nekoliko primeraka u stanu ne znači da su se tu nastanile — one samo privremeno traže zaklon dok traje hladan period.

Na kraju, smrdibube su česti, ali uglavnom bezopasni posetioci domaćinstava u jesen. Uz nekoliko jednostavnih mera, moguće je sprečiti njihov ulazak i izbeći neprijatnosti koje mogu izazvati.

Ministarka je razgovarala i učestvovala u programu sa korisnicima povodom Međunarodnog dana starijih osoba.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu, posetila je korisnike Gerontološkog centra u Kragujevcu povodom Međunarodnog dana starijih osoba. Ovaj događaj, koji se obeležava 1. oktobra svake godine, ima za cilj da istakne značaj položaja starijih ljudi u društvu, kao i njihov doprinos zajednici. Prema saopštenju ministarstva, ministarka je tokom posete naglasila koliko je važno pružiti poštovanje i pažnju najstarijim sugrađanima.

Ministarka ističe značaj starijih osoba u društvu

Đurđević Stamenkovski je ovom prilikom izjavila da društvo svoju zrelost pokazuje upravo kroz odnos prema starijim generacijama. „Naši najstariji sugrađani zaslužuju poštovanje, pažnju i dostojanstvene uslove za život, ali i da znaju da nisu sami i da su uvek deo naše zajednice“, istakla je ministarka. Kao rezultat toga, njen dolazak u Gerontološki centar u Kragujevcu bio je prilika da direktno razgovara sa korisnicima, učestvuje u njihovom prazničnom programu i provede vreme uz pesmu i igru.

Obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba

Prema rečima Đurđević Stamenkovski, najlepši način da se obeleži Međunarodni dan starijih osoba jeste zajedništvo i pažnja koju zajednica posvećuje svojim starijim sugrađanima. „Danas je Međunarodni dan starijih osoba i došli smo u Gerontološki centar u Kragujevcu. I, naravno, kako i dolikuje u Šumadiji – ko prođe kroz Šumadiju, mora da peva i da igra“, rekla je ministarka tokom svečanosti. Takođe, ona je naglasila da su ovakvi susreti važni za očuvanje duha zajedništva i međusobnog poštovanja među generacijama.

Uloga Gerontološkog centra i značaj obeležavanja

Gerontološki centar u Kragujevcu igra ključnu ulogu u obezbeđivanju podrške i adekvatnih uslova za život starijih osoba. Obilazak i druženje sa korisnicima centra povodom ovakvog datuma šalju poruku solidarnosti i potvrđuju posvećenost institucija unapređenju kvaliteta života starijih. Međutim, ovakvi događaji služe i da podsete društvo na potrebu za punom uključenošću starijih ljudi u društveni život.

Međunarodni dan starijih osoba: značaj i poruka zajednici

Međunarodni dan starijih osoba, koji se svake godine obeležava 1. oktobra, ustanovljen je sa ciljem da se skrene pažnja na pitanja koja se tiču starijih sugrađana i da se istakne njihov doprinos razvoju zajednice. Zbog toga je važno da se ovakve inicijative i posete, poput one koje je danas realizovala ministarka Đurđević Stamenkovski, nastave kako bi svaki stariji građanin osetio podršku i poštovanje društva. Na taj način, Gerontološki centar u Kragujevcu i druge slične ustanove postaju mesta gde se neguje dostojanstvo i zajedništvo među generacijama.

Porodica iz Bajmoka prijavila je da je sa groba njihovog dede nestalo cveće samo dan nakon sahrane.

Krađa na groblju u Bajmoku potresla je jednu porodicu koja je nedavno ispratila svog dedu na večni počinak. Prema navodima članice porodice u Fejsbuk grupi “Bajmok pištaljka”, samo dan nakon sahrane, članovi porodice su došli na groblje i zatekli neprijatan prizor: sa groba su nestale ostavljene cvetne aranžmane, a na mestu gde su ih ostavili pronašli su šest posveta.

Porodica je, u objavi na društvenim mrežama, izrazila svoje razočaranje i tugu zbog ovakvog čina. Takođe, ukazali su na bol koji osećaju jer neko ne poštuje ni trenutke tuge, niti predmete koji su im od velike emotivne vrednosti. “Dabogda njima trebalo ono što su ukrali sa groba. Dabogda jednog dana shvatili koliko boli kad ti neko dira ono što ti je najvrednije”, napisala je Nikolina, član porodice.

Reakcije meštana i značaj krađe na groblju u Bajmoku

Ova krađa na groblju u Bajmoku nije izolovan slučaj. Povremeno se i u drugim mestima dešava da sa grobova nestaju cveće, venci ili drugi predmeti koje porodice ostave u znak sećanja. Ipak, ovakvi postupci izazivaju veliki bes i tugu među ožalošćenima, jer groblje bi trebalo da bude mesto poštovanja i mira, bez materijalnih interesa.

Pored toga, meštani su u komentarima na društvenim mrežama izrazili zabrinutost da se ovakve krađe dešavaju sve češće. Mnogi su istakli da bi trebalo preduzeti dodatne mere zaštite na groblju i apelovali na svest pojedinaca da ne narušavaju mir porodicama koje oplakuju svoje najmilije.

Poruka porodice i apel za poštovanje

Porodica je, osim što je javno podelila svoje iskustvo vezano za krađu na groblju u Bajmoku, uputila i apel da se slične stvari ne dešavaju drugim porodicama. Istakli su da materijalna vrednost ukradenog cveća nije presudna, već je reč o emotivnoj vrednosti i poštovanju prema preminulim članovima porodica.

Zbog toga, ovakvi događaji podsećaju na važnost empatije i osnovne ljudske pristojnosti. Groblje je mesto gde bi ožalošćeni trebalo da nađu mir, a ne dodatnu tugu zbog nečijih sebičnih postupaka.