Baka Olga svakodnevno je nosila sina Predraga na leđima kroz selo Mušići, pružajući mu podršku i ljubav do kraja života.

Olga Bošković iz sela Mušići kod Kosjerića gotovo 60 godina nosila je svog sina Predraga, koji je bolovao od cerebralne paralize, na leđima. Ova nesvakidašnja životna priča, poznata kao ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju, svedoči o izuzetnoj snazi i posvećenosti majke prema detetu.

Prema njenim rečima, iako su godine stigle i ruke je često bole, nikada nije žalila zbog toga što je svakodnevno brinula o svom sinu. „Živim kako moram sad kad su stigle godine, nekada me ruke bole i ispadne mi tanjir. Jedna moja jetrva kaže, pa kako da te ne bole, čudo je da uopšte nakon svega imaš ruke na ramenima. Ali, meni za moje dete ništa nije bilo teško, još bih ga nosila da mi je poživeo“, ispričala je Olga.

Život u selu Mušići i svakodnevna borba

Ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju otkriva detalje života u udaljenom i nepristupačnom selu. Predrag je od rođenja bolovao od cerebralne paralize. Uprkos tome, Olga se trudila da mu život bude što lepši i da ne zaostaje za svojim vršnjacima.

Štaviše, tokom četiri godine, svakog dana ga je nosila na rukama do škole, jer nije želela da ostane nepismen. „Nisam želela da mi bude nepismen, iako škola nije bila baš blizu, pune četiri godine ja sam njega na rukama nosila do škole. Bio je baš pametan i bistar. Svi su ga voleli, komšije i rodbina. Vodili su ga često kad je bil…“, navela je Olga, prisećajući se sina.

Sećanja na sina i podrška zajednice

Iako je Predrag preminuo pre nekoliko godina, Olga ga se seća sa osmehom na licu. Kako ističe, za svoje dete ništa nije bilo teško, a podrška koju je dobijala od sela i porodice bila je značajna. Na taj način, primer bake Olge postao je simbol majčinske ljubavi i požrtvovanosti.

Pored toga, ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju pokazuje koliko je zajednica u selu Mušići bila složna i spremna da pomogne. Komšije i rodbina često su bili uz njih, a sećanja na Predraga ostala su živa među meštanima.

Na kraju, priča o Olgi Bošković potvrđuje da je majčina ljubav neprocenjiva i da su svakodnevni napori koje je podnosila ostavili dubok trag u srcima svih koji su je upoznali.

Građani mogu koristiti prvog AI asistenta za pouzdane informacije iz oblasti socijalne zaštite i porodične politike.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavilo je digitalnog asistenta Radoslava, prvu platformu u Srbiji zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Ova usluga omogućava građanima pristup pouzdanim informacijama iz oblasti socijalne zaštite, porodične politike i demografije. Prema saopštenju, građani mogu koristiti digitalnog asistenta Radoslava putem zvanične internet prezentacije ministarstva.

Razvoj digitalnog asistenta Radoslava

Radoslav je razvijen u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Da kliknemo sa građanima“. Program sprovode UNICEF, UNDP i FAO uz finansijsku podršku Fonda UN za Ciljeve održivog razvoja. Razvoj je obavljen u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Takođe, digitalni asistent pruža korisnicima jasne i korisne informacije vezane za ostvarivanje prava.

Izjave i značaj za građane

Prilikom predstavljanja, ministarka Milica Đurđević Stamenkovski naglasila je trud i posvećenost stručnjaka koji su radili na ovom projektu. „Najveći izazov za mnoge građane nisu sama prava, već administrativne barijere i nedostatak pravih informacija. ‘Radoslav’ je stvoren da te prepreke ukloni, da građane pripremi za svaki naredni korak i pomogne im da pred nadležne institucije dođu informisani, bez nepotrebnih nedoumica i vraćanja zbog dokumentacije“, izjavila je ministarka.

Dostupnost i dalji koraci

Građani mogu pristupiti digitalnom asistentu Radoslavu preko zvanične internet stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Platforma je osmišljena tako da olakša proces informisanja i ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite. Osim toga, očekuje se da će ova inovacija doprineti efikasnijem radu institucija i smanjenju administrativnih barijera.

Uticaj digitalnog asistenta Radoslava na građane

Digitalni asistent Radoslav omogućava jednostavniji pristup informacijama, što je posebno važno za građane koji se suočavaju sa složenim procedurama. Takođe, upotreba veštačke inteligencije u javnim servisima predstavlja korak napred u digitalizaciji usluga državne uprave. Na taj način, platforma doprinosi modernizaciji i dostupnosti informacija za sve korisnike.

Poslednjih nedelja u Srbiji ponovo je aktivirana tema afričke kuge svinja usled pojave novih žarišta u nekoliko okruga.

Dok stočari vode borbu sa sprečavanjem širenja zaraze među životinjama, među građanima se opravdano nametnulo pitanje: da li je ovaj virus opasan po ljudsko zdravlje i šta se dešava ako konzumiramo meso zaražene svinje?

Evo ključnih odgovora na pitanja koja najviše brine domaće potrošače.

Da li je afrička kuga svinja opasna po ljude?

Kratak i jasan odgovor stručnjaka glasi: NE.

Virus afričke kuge svinja napada isključivo domaće i divlje svinje. Ljudi su potpuno neprijemčivi na ovaj virus — što znači da ljudski organizam ne može oboleti od ove infekcije, niti virus u ljudskom telu može da se razmnožava. Druge domaće i divlje životinje (goveda, ovce, psi, mačke) takođe su prirodno otporne.

Šta ako slučajno pojedemo meso zaraženo afričkom kugom?

Ako se desi da pojedete meso ili mesne prerađevine od svinje koja je bila zaražena afričkom kugom, neće vam se desiti ništa.

• Nema trovanja ni bolesti: Virus ne izaziva nikakve zdravstvene tegobe, stomačne infekcije niti dugoročne posledice kod ljudi.

• Nije zoonoza: Za razliku od nekih drugih bolesti koje prelaze sa životinja na ljude (poput trihineloze ili salmoneloze), afrička kuga svinja nije zoonoza.

Važna napomena: Iako zaraza nije opasna po ljudski digestivni trakt, zvanične mere nalazu da se zaražene životinje eutanaziraju i ne puštaju u redovan promet hranom. To se ne radi zbog zaštite zdravlja ljudi, već ekskluzivno radi sprečavanja širenja virusa na druge zdrave svinje.

Da li termička obrada uništava virus?

DA — visoka temperatura pouzdano uništava virus.

• Termička obrada (kuvanje i pečenje): Virus afričke kuge svinja gubi aktivnost i biva potpuno uništen izlaganjem temperaturi od 70 °C u trajanju od najmanje 30 minuta (ili višim temperaturama pri standardnom pečenju i kuvanju).

• Otpornost van termičke obrade: U sirovom, zaleđenom ili nedovoljno obrađenom mesu (poput nekih dimljenih i sušenih prerađevina), virus može opstati mesecima, pa čak i godinama.

Upravo je otpornost sirovog virusa u otpadcima hrane glavni razlog zašto se ostaci hrane ne smeju davati svinjama. Ako čovek pojede zaraženo meso i pomije ili pomije od ostataka hrane baci tamo gde ih svinje mogu pojesti, zaraza se širi na zdrav fond životinja.

Simptomi kod obolelih svinja

Afrička kuga svinja je izuzetno zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Simptomi uključuju visoku temperaturu, gubitak apetita, malaksalost, otežano kretanje i crvenilo kože, a bolest najčešće završava uginućem zaraženih životinja.