Baka Olga svakodnevno je nosila sina Predraga na leđima kroz selo Mušići, pružajući mu podršku i ljubav do kraja života.

Olga Bošković iz sela Mušići kod Kosjerića gotovo 60 godina nosila je svog sina Predraga, koji je bolovao od cerebralne paralize, na leđima. Ova nesvakidašnja životna priča, poznata kao ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju, svedoči o izuzetnoj snazi i posvećenosti majke prema detetu.

Prema njenim rečima, iako su godine stigle i ruke je često bole, nikada nije žalila zbog toga što je svakodnevno brinula o svom sinu. „Živim kako moram sad kad su stigle godine, nekada me ruke bole i ispadne mi tanjir. Jedna moja jetrva kaže, pa kako da te ne bole, čudo je da uopšte nakon svega imaš ruke na ramenima. Ali, meni za moje dete ništa nije bilo teško, još bih ga nosila da mi je poživeo“, ispričala je Olga.

Život u selu Mušići i svakodnevna borba

Ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju otkriva detalje života u udaljenom i nepristupačnom selu. Predrag je od rođenja bolovao od cerebralne paralize. Uprkos tome, Olga se trudila da mu život bude što lepši i da ne zaostaje za svojim vršnjacima.

Štaviše, tokom četiri godine, svakog dana ga je nosila na rukama do škole, jer nije želela da ostane nepismen. „Nisam želela da mi bude nepismen, iako škola nije bila baš blizu, pune četiri godine ja sam njega na rukama nosila do škole. Bio je baš pametan i bistar. Svi su ga voleli, komšije i rodbina. Vodili su ga često kad je bil…“, navela je Olga, prisećajući se sina.

Sećanja na sina i podrška zajednice

Iako je Predrag preminuo pre nekoliko godina, Olga ga se seća sa osmehom na licu. Kako ističe, za svoje dete ništa nije bilo teško, a podrška koju je dobijala od sela i porodice bila je značajna. Na taj način, primer bake Olge postao je simbol majčinske ljubavi i požrtvovanosti.

Pored toga, ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju pokazuje koliko je zajednica u selu Mušići bila složna i spremna da pomogne. Komšije i rodbina često su bili uz njih, a sećanja na Predraga ostala su živa među meštanima.

Na kraju, priča o Olgi Bošković potvrđuje da je majčina ljubav neprocenjiva i da su svakodnevni napori koje je podnosila ostavili dubok trag u srcima svih koji su je upoznali.

Građani mogu koristiti prvog AI asistenta za pouzdane informacije iz oblasti socijalne zaštite i porodične politike.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavilo je digitalnog asistenta Radoslava, prvu platformu u Srbiji zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Ova usluga omogućava građanima pristup pouzdanim informacijama iz oblasti socijalne zaštite, porodične politike i demografije. Prema saopštenju, građani mogu koristiti digitalnog asistenta Radoslava putem zvanične internet prezentacije ministarstva.

Razvoj digitalnog asistenta Radoslava

Radoslav je razvijen u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Da kliknemo sa građanima“. Program sprovode UNICEF, UNDP i FAO uz finansijsku podršku Fonda UN za Ciljeve održivog razvoja. Razvoj je obavljen u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Takođe, digitalni asistent pruža korisnicima jasne i korisne informacije vezane za ostvarivanje prava.

Izjave i značaj za građane

Prilikom predstavljanja, ministarka Milica Đurđević Stamenkovski naglasila je trud i posvećenost stručnjaka koji su radili na ovom projektu. „Najveći izazov za mnoge građane nisu sama prava, već administrativne barijere i nedostatak pravih informacija. ‘Radoslav’ je stvoren da te prepreke ukloni, da građane pripremi za svaki naredni korak i pomogne im da pred nadležne institucije dođu informisani, bez nepotrebnih nedoumica i vraćanja zbog dokumentacije“, izjavila je ministarka.

Dostupnost i dalji koraci

Građani mogu pristupiti digitalnom asistentu Radoslavu preko zvanične internet stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Platforma je osmišljena tako da olakša proces informisanja i ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite. Osim toga, očekuje se da će ova inovacija doprineti efikasnijem radu institucija i smanjenju administrativnih barijera.

Uticaj digitalnog asistenta Radoslava na građane

Digitalni asistent Radoslav omogućava jednostavniji pristup informacijama, što je posebno važno za građane koji se suočavaju sa složenim procedurama. Takođe, upotreba veštačke inteligencije u javnim servisima predstavlja korak napred u digitalizaciji usluga državne uprave. Na taj način, platforma doprinosi modernizaciji i dostupnosti informacija za sve korisnike.

Svake godine u maju na hiljade mladih i radno sposobnih ljudi iz Srbije nasedne na isto. Vešto upakovana laž o lakoj i brzoj zaradi na primorju.

Budu privučeni obećanjima. Od astronomskih dnevnica, besplatnog smeštaju tik uz obalu, pa do tri obroka dnevno: Tako privučeni mladi masovno pakuju kofere. Kreću ka hrvatskom i crnogorskom primorju. Nesvesno ulaze u razrađenu mašineriju moderne eksploatacije. Po dolasku shvataju da ono što ih tamo dočeka nema nikakve veze sa letovanjem i zaradom. Surova realnost rada od 14 sati dnevno. Ali bez ijednog slobodnog dana, spavanje u pretrpanim vlažnim podrumima i konstantne pretnje otkazom. Tu je i strah od deportacije koja uz sve ovo postaje njihova svakodnevica.

Šema fantomskih ugostitelja i beg bez dinara u džepu

Najcrnji scenario redovno nastupa na samom kraju sezone. Tada takozvani „fantomski“ ugostitelji uskrate poslednje dve plate pod izgovorom da inspekcija kruži oko lokala ili da „posao nije išao kako je planirano“. Radnici koji su tri meseca izgarali na zvezdanim temperaturama bivaju primorani da se u domovinu vrate sa pozajmljenim novcem za autobusku kartu. Budući da su radili na crno i bez ugovora, ostaju bez ikakve pravne mogućnosti da pošteno zarađeni novac ikada vide.

Dok se u medijima nižu bolne ispovesti prevarenih devojaka i momaka iz Srbije koji su ostali bez dinara i zdravlja na jadranskim plažama, u samom srcu Srbije tiho se odvija potpuno fascinantan i naizgled apsurdan preokret. Dok naši ljudi rizikuju sve tražeći hleb preko reke, hiljade obrazovanih stranaca i stručnjaka iz metropola poput Londona, Berlina i Pariza pakuju svoje živote i trajno se doseljavaju u Beograd.

Beren Sutton-Cleaver

Iluzija zapadnog sna i beogradski balans slobode

Za razliku od naših radnika koji na primorju traže finansijski spas a nalaze poniženje, zapadni frilenseri i digitalni nomadi u Srbiji pronalaze nešto što je u njihovim rodnim gradovima postalo nedostižan luksuz. Potpunu ličnu i finansijsku slobodu. Sa platama zarađenim na zapadnom tržištu, oni ovde uživaju u visokom standardu, vrhunskom ugostiteljstvu i bezbednosti. Tako dokazuju da kvalitet života i lični mir više ne stanuju na zapadu, već na mestu sa kog naši ljudi masovno beže.

Hladna matematika: Mračna računica sezone na moru

Kada se podvuče crta i napravi hladna računica, mit o velikoj sezonskoj zaradi na moru potpuno se raspada u prašini realnih troškova. Kada se od potencijalne letnje zarade oduzmu vanredni troškovi života na skupim turističkim lokacijama, lekovi za fizičku iscrpljenost i ogroman rizik da poslodavac pobegne sa novcem, jasno je da rad u tranzitu donosi samo iluziju napretka. Matematika stabilnog angažmana u domovini, uz punu pravnu sigurnost, plaćene doprinose i sačuvano zdravlje, iz meseca u mesec pokazuje se kao daleko pametniji izbor od jurcanja za kratkoročnim i rizičnim primorskim snom koji se prečesto završava kao košmar.

Uporedni pregled: Rad u tranzitu vs. Rad kod kuće