Zvaničnici navode da su modernizacija opreme i edukacija građana ključ za prevenciju posledica ekstremnih vremenskih uslova
Na konferenciji posvećenoj adaptaciji na klimatske promene, održanoj danas u organizaciji preduzeća za upravljanje vodama, Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, izjavio je da je ova služba u prethodnim godinama značajno unapredila svoje kapacitete. Prema njegovim rečima, sektor sada raspolaže sa gotovo hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego ranije, kao i sa dodatnim stručnjacima iz oblasti tehničke zaštite, što omogućava bolji odgovor na sve učestalije i intenzivnije prirodne nepogode.
Čaušić je naveo da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo nekoliko helikoptera velike nosivosti za gašenje požara, dok je vozni park proširen sa desetinama novih kamiona. Izgrađeno je 15 novih objekata za potrebe sektora, a više desetina ih je rekonstruisano. Rezultat ovih ulaganja je, prema podacima sektora, smanjenje broja žrtava od požara i eksplozija, iako je broj intervencija zbog elementarnih nepogoda u porastu. Prošla godina zabeležila je rekordnih 21.428 požara na otvorenom, što je najveći broj u dosadašnjoj statistici službe.
Govoreći o posledicama klimatskih promena, Čaušić je istakao da se prirodni fenomeni, poput superćelijskih oluja, prvi put beleže u poslednjih godinu dana i da poplave sada najviše pogađaju jug, jugoistok i istok zemlje tokom letnjih meseci. On je upozorio da količina padavina koja ranije padne za više meseci sada pada u samo nekoliko dana, dok su ti regioni konstantno u visokom riziku od šumskih požara.
Čaušić je naglasio važnost edukacije stanovništva, posebno dece, o ponašanju u vanrednim situacijama. Sektor za vanredne situacije, kako je rekao, već više od petnaest godina razvija programe edukacije i obaveštavanja građana, uključujući i sistem SMS upozorenja. “Edukacija od malih nogu o tome šta su vanredne situacije i kako postupati u tim slučajevima predstavlja prvi korak u prevenciji posledica”, rekao je Čaušić.
On je zaključio da je saradnja institucija i građana od suštinskog značaja za efikasno suočavanje sa izazovima koje donose ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene.
