Udruženje LIPA upozorava da zastarela terapija produžava lečenje i povećava posledice za obolele
Emilija Nikolić (39) iz Beograda obolela je od Hočkinovog limfoma sa 26 godina, gotovo bez simptoma. Dve godine je prošla kroz agresivno lečenje, transplantaciju matičnih ćelija, oštećenja pluća i srca, kao i hormonske poremećaje, što je dovelo do prevremene menopauze u tridesetoj godini. Kako navodi, terapija nije davala očekivane rezultate, pa je bila neophodna transplantacija. “Jedan od citostatika iz prve linije terapije oštetio mi je oko 25 odsto plućnog tkiva. Oštećeno je i srce, broj otkucaja u mirovanju i dalje je iznad 100. Pojavila se limfadenopatija na levoj ruci, funkcija štitne žlezde je smanjena, a sa 30 godina sam ušla u prevremenu menopauzu i ostala sterilna. Tek tada sam potražila i dodatnu stručnu pomoć kako bih se nosila sa svim posledicama lečenja. Verujem da bi kvalitet mog života danas bio bolji da je terapija trajala kraće i da nije bila toliko invazivna. Ono što me dodatno boli jeste to što danas postoji bolja i savremenija terapija, a mladi ljudi i dalje prolaze kroz isto teško i iscrpljujuće lečenje kroz koje sam i ja prošla. Danas, dvanaest godina kasnije, i dalje odlazim na redovne kontrole kod onkologa, endokrinologa i drugih specijalista. Trudim se da održim život u ravnoteži i normalnosti, koliko god mi zdravlje to dozvoljava”, izjavila je Nikolić.
Njen slučaj odražava širu situaciju sa kojom se suočavaju pacijenti sa Hočkinovim limfomom u Srbiji, gde se za uznapredovale oblike bolesti i dalje koriste terapije uvedene pre više od pola veka. Udruženje obolelih od limfoma LIPA organizovalo je konferenciju pod nazivom “Curi nam vreme”, upozoravajući da je svaki trenutak važan, posebno u pogledu dostupnosti savremenih terapija u ranoj fazi lečenja. Kako je istaknuto, upravo prva faza lečenja u velikoj meri određuje da li će pacijent biti izlečen ili će se bolest vratiti u otpornijem i potencijalno smrtonosnom obliku.
