Uz primenu termoizolacije i zamenu stolarije, računi za grejanje mogu biti niži, a građanima su dostupne i državne subvencije.

Pred zimsku sezonu, mnogi građani razmišljaju kako da smanje račune za grejanje i olakšaju porodični budžet. Prema stručnjacima, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto ako se objekat adekvatno termoizoluje i izvrši zamena stolarije. Ovo posebno važi za stare kuće i zgrade, a konkretni programi subvencija dodatno olakšavaju proces.

Računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz termoizolaciju

Najveći potrošači toplotne energije u Srbiji su višeporodične stambene zgrade i kuće izgrađene sredinom prošlog veka. Tada je energija bila jeftina, pa objekti nisu imali dobru izolaciju. Prema rečima inženjera arhitekture i sekretara Udruženja mineralnih vuna Srbije, Dušana Korunovskog, kvalitet gradnje tih objekata je izuzetno loš, a izolacija gotovo da ne postoji. On ističe da se u takvim zgradama, kroz izolaciju fasade, krova i zamenu stolarije, može postići prosečna ušteda energije od 50 odsto, dok kod najlošijih objekata uštede idu i do 70 odsto.

Pored toga, građanima i stambenim zajednicama u Srbiji na raspolaganju su konkretni programi podrške za energetsku sanaciju. Ovi programi omogućavaju subvencije za izolaciju fasade i krova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi ili kotlova, kao i zamenu stolarije. Sve se realizuje kroz projekte podržane na opštinskom nivou i državnim subvencijama.

Programi subvencija i ESCO modeli za smanjenje troškova

Za porodične kuće, kroz projekte Svetske banke i Relof-a, domaćinstva mogu konkurisati za subvencionisanje četiri ključna elementa: izolaciju fasade, izolaciju krovova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi/kotlova, kao i zamenu stolarije. Programi su dostupni na opštinskom nivou, što povećava dostupnost širokom broju građana.

Za višeporodične zgrade u većim gradovima, tu je javni ESCO projekat koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj. U prvoj fazi obuhvaćeno je oko 600 zgrada u Beogradu i Novom Sadu, prepoznatih kao najveći potrošači. Model funkcioniše tako što toplana finansira rekonstrukciju i izolaciju, dok stanari investiciju otplaćuju kroz redovne račune za grejanje u periodu do 10 godina. Nakon otplate, računi drastično padaju, što direktno štedi kućni budžet i smanjuje uvoznu zavisnost države.

Izbor materijala i preporuke stručnjaka

Prilikom izbora materijala za izolaciju fasada i krovova, stručnjaci preporučuju da se posebno vodi računa o protivpožarnoj zaštiti. Kamena i staklena vuna su najbezbedniji materijali jer su potpuno negorivi i sprečavaju širenje požara. Kamena vuna se koristi za fasade, dok je staklena pogodna za kose krovove zbog lakšeg modelovanja.

Optimalna debljina izolacije iznosi 10 do 12 centimetara, odnosno duplo više od standardnog panela. Donji deo fasade uz zemlju treba zaštititi čvršćim materijalom koji je otporan na udarce i prskanje vode. Na taj način se dodatno povećava dugovečnost izolacije i smanjuju gubici toplote.

Konačno, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz pravu kombinaciju termoizolacije i zamene stolarije. Državne subvencije i podrška građanima čine ovaj proces dostupnijim, a pravilnim izborom materijala obezbeđuje se i dodatna sigurnost objekta. S obzirom na rastuće cene energije, ulaganje u energetski efikasna rešenja postaje sve važnije za domaćinstva širom Srbije.

Još 14 zdravstvenih radnika odlučilo je da se vrati iz inostranstva i nastavi karijeru u Srbiji, podržani akcijom Ministarstva zdravlja.

Još 14 zdravstvenih radnika, koji su stekli iskustvo od Amerike do Saudijske Arabije, vraća se u Srbiju i nastavlja rad u domaćim zdravstvenim ustanovama. Ovaj povratak lekara u Srbiju odvija se uz podršku Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja. Sada je broj povratnika blizu 500, što dodatno jača kadrovski potencijal srpskog zdravstvenog sistema.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, istakao je da povratak lekara iz inostranstva predstavlja značajan korak u osnaživanju domaćeg zdravstva. “Odluka ovih ljudi da se vrate i leče naše građane, ali i podižu svoje porodice ovde, pokazuje poverenje u budućnost Srbije. Naša ulaganja u bolnice i opremu imaju smisla upravo zahvaljujući stručnjacima koji svoje znanje stavljaju u službu građana. Svaki povratnik donosi novo iskustvo i znanje, a zdravstvo dobija porodicu koja je svoju budućnost vezala za Srbiju”, naveo je ministar Lončar.

Povratak lekara u Srbiju: iskustva iz sveta za domaće pacijente

Jedan od povratničkih primera je bračni par lekara, dr Srđan Stojković i dr Sanja Stojković Marković, koji su osam godina radili u Sjedinjenim Američkim Državama, a sada nastavljaju karijeru u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac. “Vratili smo se zbog naše dece i njihove budućnosti. Posebno nam je važno što vidimo da je zdravstveni sistem u Srbiji danas mnogo napredovao. To je velika prilika i za naš profesionalni razvoj”, istakli su supružnici Stojković.

Iz Nemačke se u Dom zdravlja Leskovac vraća Marjan Ilić, stomatološki tehničar i zubni protetičar. Njegov otac, Nenad Ilić, zahvalio je Ministarstvu zdravlja što je omogućilo njegovom sinu da se vrati i radi u svojoj zemlji, gde su mu porodica i četvoro dece.

Stručnjaci iz različitih oblasti jačaju timove širom Srbije

Među povratnicima je i dr Mehmed Mujdragić, specijalista opšte i abdominalne hirurgije, koji je četiri godine boravio u Nemačkoj radi usavršavanja. On će raditi u Opštoj bolnici Novi Pazar. U Srbiju stižu i drugi stručnjaci: dr Anđela Nikolić iz Slovenije nastavlja karijeru u KBC “Zvezdara”, a dr Željka Dobrić se posle usavršavanja u Švajcarskoj priključuje Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. U Niš dolazi dr Sanja Bacanović, specijalista radiologije, dok će dr Aleksandra Vučićević raditi kao pedijatar u KBC „Zemun“ nakon angažmana u Saudijskoj Arabiji.

Filip Puce i Ivan Milošević, strukovni fizioterapeuti iz Nemačke, pridružuju se timovima u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, odnosno Domu zdravlja Veliko Gradište. Željka Slavujević, laboratorijski tehničar, nastavlja u Domu zdravlja Bačka Palanka, dok Irena Džunić, medicinska sestra, dolazi u Opštu bolnicu Pirot. Takođe, medicinska sestra Marija Stojanović vraća se iz Austrije u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“, a Anita Bašić nakon rada u Engleskoj nastavlja u Domu zdravlja Ruma.

Podrška Ministarstva zdravlja povratku lekara u Srbiju

Ministarstvo zdravlja, kroz Kancelariju za saradnju sa dijasporom, nastavlja da pruža podršku zdravstvenim radnicima koji žele da se vrate i doprinesu razvoju zdravstva. Ministar Lončar naglašava da je cilj da Srbija bude zemlja u kojoj medicinski stručnjaci mogu da napreduju i zajedno sa porodicama grade budućnost. Povratak lekara u Srbiju donosi nova znanja, jača zdravstveni sistem i doprinosi kvalitetnijoj brizi za građane.

Vremenske prilike u Srbiji biće promenljive, uz moguću kišu i pad temperature, prema najavama RHMZ-a za kraj oktobra i početak novembra.

Promenljivo vreme i pad temperature očekuju građane Srbije u narednim danima, prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Prema detaljnoj prognozi, dnevna temperatura pada na 17 stepeni, dok će noću biti samo 5 stepeni. Ova promena vremena najavljuje prelazak iz toplijih u svežije dane, što će posebno biti izraženo krajem oktobra i početkom novembra.

U četvrtak se u svim krajevima Srbije očekuje umereno do potpuno oblačno i svežije vreme. Moguća je mestimična kiša, a lokalni pljuskovi posebno su najavljeni za južne predele kasno posle podne i uveče. Pre podne, padavine su najverovatnije na severu, istoku i jugoistoku, dok će se tokom popodneva proširiti na ostatak zemlje. Vetar će biti južni i jugoistočni, u postepenom skretanju na slab i umeren, dok se na severu očekuje jak zapadni i severozapadni vetar, koji će uveče oslabiti. Najniža temperatura biće od 10 do 15 °C, a najviša od 15 °C na severu i zapadu do 23 °C na jugoistoku.

Jutra postaju sveža, moguća slab mraz na jugu Srbije

Od petka do nedelje, prema prognozi RHMZ-a, jutra će biti sveža, a ponegde i hladna. Posebno se izdvaja subota, kada se na jugu Srbije može javiti lokalna pojava slabog mraza. Tokom dana, vreme će biti uglavnom suvo, sa dužim sunčanim intervalima. Maksimalne dnevne temperature kretaće se između 14 i 20 °C. Ipak, u petak ujutro na jugu i istoku, uz više oblaka, može pasti slaba kiša.

U ponedeljak se najavljuje novo, prolazno naoblačenje sa kišom i manjim padom temperature. U utorak i sredu, slabe padavine očekuju se pretežno u brdsko-planinskim predelima.

Pad temperature i novi kišni period

Pad temperature u Srbiji očekuje se posle 22. oktobra. Dnevne temperature će sa 22 stepena pasti na maksimalnih oko 17 stepeni, dok će se tokom noći spustiti i do 5 stepeni Celzijusa. Kraj oktobra i početak novembra, prema trenutnoj projekciji RHMZ-a, biće bez padavina ili sa povremenim kratkotrajnim pljuskovima.

Početak novembra donosi postepeniji pad temperature. Najniže dnevne vrednosti za novembar očekuju se oko 12 stepeni, dok će se noću temperatura spuštati i do 3 stepena. Takođe, početkom sledeće sedmice moguća je nova kiša, a padavine će najpre zahvatiti severne i centralne delove zemlje. Na području Beograda očekuje se najviše padavina oko 11 časova, dok će se kasnije tokom dana kišni oblaci premeštati prema jugu.

Vremenske promene i pad temperature zahtevaju dodatnu pažnju građana, posebno u ranim jutarnjim satima kada su uslovi za mraz na jugu mogući. Preporučuje se praćenje aktuelnih informacija i zvaničnih saopštenja RHMZ-a zbog najavljenih promena vremena u narednom periodu.