Pod uticajem snažnog anticiklona, Srbiju i dalje očekuju vedri dani i povremena magla, bez značajnijih padavina do sredine oktobra.

Stabilno i suvo vreme nastavlja da dominira u Srbiji zahvaljujući snažnom anticiklonu i visokom vazdušnom pritisku, pa se očekuje pravo miholjsko leto. Kako je objavljeno, nebo će uglavnom biti vedro, uz tek povremeno prolazno naoblačenje. Jutra će biti sveža, posebno u dolinama i kotlinama gde se očekuje hladnoća i magla, dok će tokom dana preovladavati sunčano i toplo vreme.

Jutarnje temperature kretaće se od 4 do 10 stepeni Celzijusa, dok će maksimalne dnevne temperature biti u rasponu od 21-22 do 26 stepeni. Ove temperature su prosečne za ovo doba godine i, prema trenutnim prognozama, ovakav trend potrajaće tokom većeg dela prve polovine oktobra.

Prognoza vremena za početak oktobra

Prema najavama, oko 1. oktobra može se očekivati pad temperature za nekoliko stepeni, dok se oko 4. oktobra ponegde može javiti i slaba kiša. Ove promene biće posledica uticaja visinskog ciklona iznad juga i istoka Balkana. Ipak, značajnijih zahlađenja ili pravih jesenjih temperatura neće biti u prvoj polovini meseca.

Stabilno i suvo vreme, bez većih padavina, nastaviće se najmanje do 12. oktobra. To znači da će miholjsko leto u Srbiji potrajati još neko vreme, što će posebno obradovati ljubitelje sunčanih dana. Osim toga, kako je objavljeno, nema naznaka za obilnije padavine bar do sredine oktobra.

Uticaj sušnog perioda na rečne tokove

Dug period bez značajnijih padavina već mesecima utiče na veoma nizak vodostaj rečnih tokova širom Srbije. Zbog toga se očekuje nastavak sušnog vremena, što može izazvati dodatne probleme u snabdevanju vodom i navodnjavanju u pojedinim delovima zemlje. S druge strane, stabilno vreme omogućava brojne aktivnosti na otvorenom, ali je preporučljivo da građani obrate pažnju na moguće pojave magle u jutarnjim satima.

Na kraju, ovakva vremenska situacija ukazuje na to da će ljubitelji miholjskog leta još neko vreme uživati u toplim i sunčanim danima. Pratite najnovije prognoze kako biste bili informisani o eventualnim promenama u vremenu.

Oktobar u pravoslavnom kalendaru donosi praznike kao što su Pokrov Presvete Bogorodice, Sveta Petka i Sveti Luka, uz brojne običaje i verovanja.

Oktobar je mesec kada u pravoslavnom kalendaru dolaze veliki praznici i slave u oktobru, koje pravoslavni vernici u Srbiji posebno poštuju. U ovom periodu, domaćinstva se pripremaju za obeležavanje značajnih dana kroz verske običaje i narodno nasleđe, a najviše pažnje posvećuje se praznicima kao što su Pokrov Presvete Bogorodice, Sveta Petka i Sveti Luka. Ovi praznici su, prema tradiciji, vreme molitve, okupljanja porodica i poštovanja svetitelja koji su duboko ukorenjeni u kolektivnoj svesti naroda.

Prvi od velikih praznika u ovom mesecu je Pokrov Presvete Bogorodice, koji se obeležava 14. oktobra. Prema crkvenom predanju, ovaj dan podseća na događaj iz 10. veka, kada se u Vlahernskoj crkvi u Carigradu Presveta Bogorodica pojavila pred vernicima sa svetiteljima i anđelima, držeći svoj omofor kao znak zaštite. Zbog toga se ovaj praznik smatra posebno važnim za zaštitu porodice i doma, a mnoge porodice u Srbiji ga slave kao krsnu slavu.

Običaji i verovanja tokom praznika

Za veliki praznici i slave u oktobru vezuju se brojni običaji i narodne priče koje su se prenosile generacijama. U domovima koji slave, na trpezi se obavezno nalaze slavski kolač i žito, dok se u crkvama okupljaju vernici na molitvu. Osim toga, mnogi veruju da je ovaj period povoljan za donošenje važnih odluka, a u narodu se često kaže da molitve upućene tokom ovih dana imaju posebnu snagu.

Nakon Pokrova, sledi praznik Sveta Petka, koja je jedna od najštovanijih svetiteljki među Srbima. Njena slava se obeležava uz posebne običaje, a mnoge žene joj se mole za zdravlje porodice. Takođe, Sveti Luka je još jedan važan datum, kada se vernici okupljaju u crkvama i domovima, a ovaj svetitelj se smatra zaštitnikom lekara i umetnika.

Važnost praznika za porodice u Srbiji

U oktobru se obeležavaju i Tomindan, Srđevdan i drugi dani posvećeni svetiteljima, koje mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu. Ovi dani su prilika za okupljanje rodbine i prijatelja, obnovu porodičnih veza i čuvanje tradicije. Posebno mesto zauzimaju običaji kao što su lomljenje slavskog kolača i zajedničke molitve, koje dodatno učvršćuju zajedništvo među članovima porodice.

Osim toga, veliki praznici i slave u oktobru podsećaju na važnost očuvanja duhovnog nasleđa i poštovanja običaja, što je deo identiteta srpskog naroda. Na taj način, svaka generacija prenosi ove vrednosti na svoje potomke, čuvajući ih od zaborava.

Na kraju, oktobar je mesec bogat verskim i kulturnim sadržajem, a praznici poput Pokrova Presvete Bogorodice, Svete Petke i Svetog Luke ostaju stubovi tradicije koji okupljaju porodice i jačaju zajedništvo u srpskim domovima.

Od 1. decembra zaposlene u javnom sektoru očekuje povećanje plata do 12 odsto, dok minimalac uskoro dostiže 600 evra.

Zaposleni u javnom sektoru u Srbiji mogu da očekuju značajne promene u visini primanja. Prema najavama, od 1. decembra 2026. godine plate će biti povećane za 8 odsto, dok će određene grupe, poput radnika u sistemu socijalne zaštite, imati povišicu čak do 12 odsto. Minimalna zarada će ubrzo nakon toga dostići rekordni nivo od 600 evra.

Takođe, prema saopštenju, penzije će biti povećane za 7,5 odsto, počev od istog datuma. Ove promene deo su šireg paketa mera koji ima za cilj poboljšanje životnog standarda zaposlenih u državnim službama i sektoru socijalne zaštite.

Detalji povećanja plata u javnom sektoru

Povišice će obuhvatiti sve zaposlene u javnom sektoru, pri čemu će osnovno povećanje biti 8 odsto. Najveće povećanje, 12 odsto, dobiće zaposleni u sistemu socijalne zaštite. Ove izmene biće primenjene od 1. decembra i odnosiće se na raznovrsne profesije, uključujući zdravstvo i obrazovanje.

Kako je objavljeno, minimalna zarada će ubrzo nakon početka povišica dostići iznos od 600 evra. Očekuje se da ova odluka pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, ali i na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji.

Prosečne plate u zdravstvu i socijalnoj zaštiti

Prema projekcijama, prosečne plate lekara i zaposlenih u zdravstvu značajno će porasti u odnosu na 2012. godinu. Na primer, plata doktora specijaliste iznosiće 191.272 dinara, odnosno 1.629 evra, dok je 2012. bila 67.540 dinara, odnosno 597 evra. Plata lekara opšte prakse biće 152.759 dinara ili 1.301 evro, što je znatno više nego pre deset godina.

Osim toga, planirani rast zarada i minimalca treba da doprinese smanjenju razlika između javnog i privatnog sektora. Na taj način, zaposleni u državnim službama biće dodatno motivisani, dok će veća minimalna zarada omogućiti bolji standard za najširi sloj zaposlenih.

Šta donosi povećanje minimalca

Minimalna zarada koja će uskoro iznositi 600 evra predstavlja istorijski maksimum za Srbiju. Ova mera deo je strategije za unapređenje uslova rada i pružanje sigurnosti zaposlenima sa najnižim primanjima. Pored toga, povećanje minimalca može uticati na jačanje potrošnje i ekonomski rast.

Na kraju, najavljene povišice i nova minimalna zarada predstavljaju značajan korak ka poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru. Očekuje se da ove promene donesu pozitivne efekte, kako za zaposlene tako i za privredu u celini.