Srpski voz Soko sprovodi testiranja na mađarskoj deonici, a predviđeno vreme putovanja je nešto više od tri sata.

Brza pruga do Budimpešte sve je bliža početku putničkog saobraćaja, jer je srpski voz Soko započeo provere na mađarskoj deonici. Ove provere deo su finalnih koraka pre uvođenja redovnih putničkih linija između Beograda i Budimpešte, kako je saopštila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Prema njenim rečima, ukupno trajanje vožnje na brzoj pruzi do Budimpešte, za direktne vozove, procenjuje se između tri sata i 11 minuta i tri sata i 23 minuta.

Kako teku provere i šta predstoji do puštanja pruge

Sofronijevićeva je navela da su 24. avgusta završene poslednje test probe na mađarskoj strani, gde su proveravani signalni i sigurnosni sistemi ETCS nivoa 2. „To je uspešno obavljeno i juče je naš Soko prešao na teritoriju Mađarske. Imaće tri dana, dakle 26, 27. i 28. avgusta, da se izvrše određene provere. Jedinu informaciju koju ja imam jeste da nije radio aparat za kafu u vozu. Sve ostalo je radilo“, izjavila je ministarka.

Nakon završetka provera, prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, planirano je izvođenje simulacija vožnje. Te simulacije su neophodne kako bi se precizno odredio vozni red i utvrdilo koliko će trajati granična i carinska kontrola, posebno za puni kapacitet od oko 250 putnika u vozu Soko.

Predviđeni vozovi i stanice na brzoj pruzi do Budimpešte

Planirano je ukupno osam pari vozova na relaciji Beograd – Budimpešta, od čega su dva direktna, a šest sa stajanjima na srpskim stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica. U Mađarskoj, pored Budimpešte, voz će stajati na još dve stanice.

Vreme putovanja za direktne vozove, koji ne staju na srpskim stanicama i imaju samo dve stanice u Mađarskoj, prema procenama stručnjaka, iznosiće između tri sata i 11 minuta i tri sata i 23 minuta. Ako se koristi Intersiti voz sa više stajanja, vreme putovanja će biti produženo za 15 do 20 minuta.

Kako će funkcionisati granična i carinska kontrola

Granična i carinska kontrola za direktne vozove već je uspostavljena na Centralnoj stanici Prokop u Beogradu. Za ostale vozove razmatraju se dve opcije: da kontrola počne od Subotice i traje do Kelebije, ili da se obavlja samo u Kelebiji dok voz ima planirano zadržavanje.

Na liniji Subotica – Segedin, trenutno se pregovara između dva železnička preduzeća o povećanju broja polazaka sa šest na deset, što bi moglo biti spremno za zimski red vožnje od 14. decembra.

Dalji razvoj železničke infrastrukture

Kada je reč o rekonstrukciji pruge Subotica – Baja, Sofronijevićeva je izjavila da je po programu „Srbija do 2030“ predviđena izgradnja na srpskoj deonici u dužini od 13 kilometara. U toku je izrada planske tehničke dokumentacije, a radovi bi trebalo da počnu 2029. i budu završeni do 2031. godine. Ova deonica je od 2023. postala deo TENT mreže.

Na taj način, brza pruga do Budimpešte postaje sve dostupnija putnicima iz Srbije, a završetak provera i simulacija vožnje otvoriće vrata puštanju redovnog međunarodnog saobraćaja između dve prestonice.

Ministar Nenad Vujić ističe da je uz podršku predsednika Vučića Srbija nudila sve garancije za povratak i palijativnu negu Ratka Mladića.

Srbija je, prema rečima ministra pravde Nenada Vujića, preduzela sve potrebne korake kako bi bio omogućen povratak generala Ratka Mladića iz Haškog mehanizma, uključujući spreman medicinski avion i plan za lečenje u VMA. Tokom ovog procesa, ključna tema bila je „Srbija tražila povratak generala Mladića“, što je potvrđeno i u zvaničnim izjavama. Ministar Vujić je istakao da je predsednik Aleksandar Vučić bio upoznat sa svim postupcima i da je pružio punu podršku.

„Instrukcije koje sam ja dobio kao ministar pravde od predsednika Srbije, a to je da sve što zatraži Tribunal u smislu garancija, imam ta ovlašćenja, tako da je predsednik Vučić bio upoznat sa dnevnim potezima koje je Srbija preduzimala uz punu njegovu podršku. Sarađujemo sa porodicom, poštovaćemo sve njihove stavove“, izjavio je Vujić. On je naglasio da su u komunikaciji sa Tribunalom nudili sve garancije koje su bile potrebne. Takođe, istakao je da je VMA imala spreman plan za adekvatnu palijativnu negu.

Detalji o planu za lečenje i povratak

Prema rečima ministra Vujića, Srbija je bila spremna da odmah reaguje u slučaju pozitivnog odgovora iz Haškog mehanizma. Medicinski avion bio je spreman, a Vojnomedicinska akademija je imala pripremljen plan za prijem i lečenje generala Ratka Mladića. Na taj način, želeli su da pruže sve uslove za njegove poslednje dane uz porodicu i adekvatnu negu. Međutim, vest o smrti generala Mladića zatekla ih je pre završetka postupka.

Osim toga, ministar Vujić je naglasio da je Srbija tokom celog procesa sarađivala sa porodicom generala Mladića i da će i dalje poštovati njihove stavove. „Danas smo preduzimali i mere jer je sinoć stigao izveštaj drugog eksperta koji je trebalo da potvrdi zdravstveno stanje“, naveo je Vujić, ukazujući na ozbiljnost i ažurnost državnih institucija u ovom postupku.

Odluka Haškog mehanizma i reakcija Srbije

U međuvremenu, Srbija nije uspela da dobije pozitivan odgovor iz Tribunala pre nego što je stigla vest o smrti Ratka Mladića. S obzirom na to, sve preduzete mere i spremnost institucija nisu mogle biti realizovane u praksi. Ipak, ministar Vujić je istakao da je država ispunila sve uslove i pokazala spremnost da pruži garancije za povratak, u skladu sa zahtevima međunarodnih institucija.

Na kraju, ministar Vujić je zaključio da će Srbija nastaviti saradnju sa porodicom generala Mladića, poštujući njihove želje i stavove. Tema „Srbija tražila povratak generala Mladića“ ostaje značajna, jer pokazuje spremnost države da reaguje u skladu sa međunarodnim procedurama, ali i da obezbedi adekvatnu medicinsku negu za svoje građane kada za to postoje uslovi.

Direktor PIO fonda poručio penzionerima u Irigu da predstoji isplata državne pomoći i novo usklađivanje penzija do kraja godine.

Obilazak Sremskog okruga završen je 27. avgusta tribinom za penzionere u Irigu, gde je direktor Republičkog fonda PIO Relja Ognjenović razgovarao sa okupljenim građanima. Tom prilikom, Ognjenović je istakao koliko su važni svi penzioneri, bez obzira na veličinu opštine ili broj korisnika. Prema saopštenju, najavio je isplatu državne pomoći u septembru i novo usklađivanje penzija do kraja godine.

Penzioneri iz Iriga u fokusu obilaska

Obilazak Sremskog okruga završio se u Irigu, gde su penzioneri imali priliku da iznesu svoje zahteve i pitanja predstavnicima PIO fonda. Relja Ognjenović zahvalio se okupljenima na toplom dočeku i dobroj energiji, naglašavajući da su predlozi i komentari korisnika presudni za dalji rad fonda. Pre svega, Ognjenović je ponovio da za instituciju koju vodi ne postoje male ili velike opštine, kao ni manje ili više važni korisnici.

Najava pomoći i usklađivanja penzija

Na skupu je bilo reči o konkretnim merama podrške. Ognjenović je podsetio penzionere da će isplata državne pomoći uslediti u septembru tekuće godine. Pored toga, najavljeno je i novo usklađivanje penzija, koje bi trebalo da se realizuje do kraja godine. Takođe, istaknuti su rezultati dosadašnjeg rada PIO fonda i mere koje su već sprovedene, uz obećanje da će se nastaviti sa unapređenjem položaja svih korisnika.

Slušanje zahteva korisnika ključ za dalji rad

Naglašeno je da je dijalog sa penzionerima jedan od najvažnijih segmenata aktivnosti PIO fonda. Ognjenović je istakao da institucija redovno prikuplja predloge i sugestije kako bi što bolje odgovorila na potrebe korisnika. Kao rezultat toga, planirano je stalno unapređivanje usluga i transparentno informisanje o svim važnim promenama. U međuvremenu, penzioneri iz Iriga pozdravili su otvoren pristup predstavnika fonda i mogućnost da direktno postave pitanja o svojim pravima i obavezama.

Obilazak Sremskog okruga kao primer dobre prakse

Obilazak Sremskog okruga i tribina u Irigu predstavljaju primer kako institucije mogu biti bliže građanima. Na taj način, penzioneri dobijaju priliku da se informišu iz prve ruke o svim novinama i planovima. Pored toga, otvoren dijalog doprinosi većem poverenju korisnika i unapređenju rada PIO fonda. Konačno, najava konkretnih mera, kao što su isplata državne pomoći i novo usklađivanje penzija, od posebnog su značaja za sve penzionere u regionu.