Pokrajina je izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi obezbedila funkcionisanje hidrosistema i navodnjavanje zemljišta.

Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, istakla je u Skupštini AP Vojvodine da su mere za rešavanje problema koje je prouzrokovao nizak vodostaj Dunava dale rezultate. Prema njenim rečima, Pokrajina je hitno izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi omogućila nastavak funkcionisanja hidrosistema, ali i obezbedila navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije. Ove mere donete su nakon što je izmena programa bila neophodna zbog rizika od ekološke katastrofe.

Mere protiv niskog vodostaja Dunava

Glavni razlog za preduzimanje ovih koraka bio je upravo nizak vodostaj Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav. Gojković je tokom skupštinske rasprave naglasila da je situacija zahtevala hitnu reakciju zbog opasnosti po poljoprivredu i životnu sredinu. „Mere su, hvala Bogu, urodile plodom i danas imamo delimično zadovoljavajuće stanje. Moramo da budemo na oprezu, još nema kiše u Evropi, ali mere su pokazale rezultat“, navela je Gojković.

Pored toga, ona je podsetila da je izmena programa bila nužna kako bi se izbegle ozbiljne posledice za poljoprivrednike i ekosistem. Prema njenim rečima, blagovremeno ulaganje u hidrosistem i navodnjavanje omogućilo je stabilnije snabdevanje vodom u uslovima kada je nizak vodostaj Dunava mogao da izazove probleme većih razmera.

Klimatske promene utiču na Dunav i Evropu

Gojković je takođe istakla da se nevolje sa vodostajem Dunava ne tiču samo Srbije, već pogađaju i druge evropske zemlje. „Vojvodina, Srbija, ali i čitava Evropa suočavaju se sa posledicama klimatskih promena, među kojima su požari i nedostatak vode“, rekla je ona. Time je naglasila širi kontekst u kojem se odvijaju i mere koje su trenutno na snazi.

Zbog toga, kako je navela, evropske države će u budućnosti sve više ulagati u projekte koji će omogućiti bolje upravljanje vodnim resursima. U međuvremenu, Pokrajina prati situaciju i, prema njenim rečima, spremna je za nove izazove ako se problem sa niskim vodostajem Dunava nastavi.

Uloga JVP „Vode Vojvodine“ i dalji koraci

Izdvojena sredstva u iznosu od 270 miliona dinara namenjena su JVP „Vode Vojvodine“. Taj iznos omogućava održavanje i funkcionisanje hidrosistema i osigurava navodnjavanje u kritičnim periodima. Gojković je zaključila da je dosadašnja reakcija bila pravovremena, ali i da je potrebno ostati oprezan dok se klimatski uslovi u regionu ne stabilizuju. Kao rezultat, Pokrajinska vlada nastavlja da prati stanje i procenjuje da li su potrebne dodatne mere.

Maksimalna temperatura prelazi 35 stepeni, a lokalno dostiže i 40, dok su upozorenja na olujnu košavu u punoj snazi.

Građani Srbije suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama i olujnim vetrom, upozoravaju iz RHMZ i službi za vanredne situacije. Prema prognozama, tokom petka i subote očekuje se dodatni rast temperature, dok će na pojedinim lokacijama živa u termometru dostići čak 40 stepeni u hladu. Na snazi su zvanična upozorenja zbog opasnih vremenskih pojava, uključujući ekstremnu vrućinu i jak jugoistočni vetar.

Vrućine i olujna košava stvaraju rizične uslove

Nakon veoma toplog dana sa maksimalnom temperaturom od 38 stepeni, meteorolozi najavljuju još toplije i vedro vreme. Posebno kritičan period su petak i subota, kada će maksimalne temperature širom Srbije prelaziti 35 stepeni, a lokalno i 40 stepeni. U košavskom području, već tokom noći, očekuje se primetno pojačanje jugoistočnog vetra. U petak i subotu, na jugu Banata i u donjem Podunavlju, prognozirani su udari vetra brzine do 90 kilometara na čas.

Kombinacija veoma jakog vetra i suve mase stvara izuzetno opasne uslove za šumske požare i požare na otvorenom prostoru. Zbog toga su službe za vanredne situacije izdale poseban apel građanima i vozačima.

Posebne mere opreza tokom vikenda

RHMZ i službe naglašavaju da je paljenje vatre na otvorenom prostoru strogo zabranjeno tokom predstojećeg vikenda. Ova mera je od suštinske važnosti zbog povećanog rizika od požara, koji se može brzo proširiti usled olujnog vetra. Osim toga, vozačima i prolaznicima savetuje se da ne bacaju opuške cigareta van predviđenih mesta, jer i najmanji izvor plamena može izazvati ozbiljne posledice.

Na građane se apeluje da redovno prate zvanična saopštenja i poštuju sve preporučene mere zaštite od požara. Posebno je važno izbegavati direktno izlaganje suncu tokom najtoplijih sati dana i koristiti sredstva za zaštitu od toplote.

Kada stiže smirivanje vremenskih prilika?

Postepeno smirivanje očekuje se tek u drugom delu vikenda. Slabljenje i prestanak olujne košave prognozira se za subotu posle podne i uveče. Do tada ostaje na snazi upozorenje RHMZ za izuzetno visoke temperature i olujni vetar u Srbiji.

Zbog svega navedenog, stručnjaci ističu da je važno ostati oprezan i odgovoran, kako bi se sprečile potencijalne posledice koje mogu nastati zbog kombinacije visokih temperatura i jakog vetra.

Srpski voz Soko sprovodi testiranja na mađarskoj deonici, a predviđeno vreme putovanja je nešto više od tri sata.

Brza pruga do Budimpešte sve je bliža početku putničkog saobraćaja, jer je srpski voz Soko započeo provere na mađarskoj deonici. Ove provere deo su finalnih koraka pre uvođenja redovnih putničkih linija između Beograda i Budimpešte, kako je saopštila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Prema njenim rečima, ukupno trajanje vožnje na brzoj pruzi do Budimpešte, za direktne vozove, procenjuje se između tri sata i 11 minuta i tri sata i 23 minuta.

Kako teku provere i šta predstoji do puštanja pruge

Sofronijevićeva je navela da su 24. avgusta završene poslednje test probe na mađarskoj strani, gde su proveravani signalni i sigurnosni sistemi ETCS nivoa 2. „To je uspešno obavljeno i juče je naš Soko prešao na teritoriju Mađarske. Imaće tri dana, dakle 26, 27. i 28. avgusta, da se izvrše određene provere. Jedinu informaciju koju ja imam jeste da nije radio aparat za kafu u vozu. Sve ostalo je radilo“, izjavila je ministarka.

Nakon završetka provera, prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, planirano je izvođenje simulacija vožnje. Te simulacije su neophodne kako bi se precizno odredio vozni red i utvrdilo koliko će trajati granična i carinska kontrola, posebno za puni kapacitet od oko 250 putnika u vozu Soko.

Predviđeni vozovi i stanice na brzoj pruzi do Budimpešte

Planirano je ukupno osam pari vozova na relaciji Beograd – Budimpešta, od čega su dva direktna, a šest sa stajanjima na srpskim stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica. U Mađarskoj, pored Budimpešte, voz će stajati na još dve stanice.

Vreme putovanja za direktne vozove, koji ne staju na srpskim stanicama i imaju samo dve stanice u Mađarskoj, prema procenama stručnjaka, iznosiće između tri sata i 11 minuta i tri sata i 23 minuta. Ako se koristi Intersiti voz sa više stajanja, vreme putovanja će biti produženo za 15 do 20 minuta.

Kako će funkcionisati granična i carinska kontrola

Granična i carinska kontrola za direktne vozove već je uspostavljena na Centralnoj stanici Prokop u Beogradu. Za ostale vozove razmatraju se dve opcije: da kontrola počne od Subotice i traje do Kelebije, ili da se obavlja samo u Kelebiji dok voz ima planirano zadržavanje.

Na liniji Subotica – Segedin, trenutno se pregovara između dva železnička preduzeća o povećanju broja polazaka sa šest na deset, što bi moglo biti spremno za zimski red vožnje od 14. decembra.

Dalji razvoj železničke infrastrukture

Kada je reč o rekonstrukciji pruge Subotica – Baja, Sofronijevićeva je izjavila da je po programu „Srbija do 2030“ predviđena izgradnja na srpskoj deonici u dužini od 13 kilometara. U toku je izrada planske tehničke dokumentacije, a radovi bi trebalo da počnu 2029. i budu završeni do 2031. godine. Ova deonica je od 2023. postala deo TENT mreže.

Na taj način, brza pruga do Budimpešte postaje sve dostupnija putnicima iz Srbije, a završetak provera i simulacija vožnje otvoriće vrata puštanju redovnog međunarodnog saobraćaja između dve prestonice.