Državni hidrometeorološki zavod izdao upozorenja zbog grmljavine i jakog vetra, najnestabilnije na Jadranu

Državni hidrometeorološki zavod izdao je danas žuta i narandžasta upozorenja za veći deo Hrvatske zbog grmljavinskih nepogoda i jakog vetra. Najviši stepen upozorenja, narandžasti meteoalarm, na snazi je za riječku i splitsku regiju, gde se očekuju izraženije vremenske nepogode.

Prema prognozi, vreme u Hrvatskoj biće pretežno oblačno sa povremenom kišom, pljuskovima i grmljavinom. Najnestabilnije prilike prognoziraju se na Jadranu i u priobalnim oblastima, gde su mogući obilni pljuskovi, jaka grmljavina i veće količine padavina. U jutarnjim satima na istoku i jugu zemlje očekuju se kraći periodi sunca, dok se tokom večeri i noći sa zapada predviđa postepeno razvedravanje.

Na kopnu će duvati slab do umeren južni i jugozapadni vetar, koji će tokom popodneva promeniti smer na severni i severozapadni. Na istoku zemlje vetar će povremeno biti i jak. Na Jadranu će umeren i jak južni vetar na severnom delu obale preći u jugozapadni i severozapadni, a tokom popodneva i u buru.

Najviša dnevna temperatura kretaće se uglavnom između 19 i 24 stepena Celzijusa, dok će u planinskim predelima biti nešto niža.

Za sutra meteorolozi najavljuju stabilizaciju vremena i pretežno sunčane uslove sa povremenom umerenom oblačnošću. Na jugu zemlje tokom noći i jutra još ponegde može biti kiše ili kratkotrajnog pljuska. Jutarnje temperature kretaće se između 10 i 15 stepeni, na Jadranu od 14 do 18, dok će dnevne vrednosti porasti na između 23 i 27 stepeni Celzijusa.

“Upozorenja su izdata zbog mogućnosti obilnijih padavina i jakih udara vetra, posebno u obalnim područjima”, naveli su iz Državnog hidrometeorološkog zavoda.

Narodna banka Srbije saopštila najnovije vrednosti dinara prema evru i dolaru, bez značajnijih promena

Narodna banka Srbije objavila je da će zvanični srednji kurs dinara prema evru 3. juna iznositi 117,4054 dinara za evro. Ova vrednost predstavlja neznatnu promenu u odnosu na prethodni dan, dok je kurs u poređenju sa pre mesec dana ostao nepromenjen. Na godišnjem nivou dinar je slabiji za 0,2 odsto, a od početka godine za 0,1 odsto u odnosu na evro.

Indikativni kurs dinara prema američkom dolaru danas iznosi 100,8291 dinara za dolar, što je takođe minimalna promena u odnosu na prethodni dan. Dinar je prema dolaru trenutno niži za 0,2 odsto u poređenju sa pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou viši za 1,7 odsto, a od početka godine slabiji za 0,9 odsto.

Kako je saopšteno iz Narodne banke Srbije, kurs dinara prema evru i dolaru ostaje stabilan bez većih oscilacija, a sve promene su u granicama uobičajenih deviznih kretanja. Centralna banka nastavlja da prati situaciju na deviznom tržištu i po potrebi interveniše kako bi se očuvala stabilnost domaće valute.

“Zvanični kurs dinara prema evru i dolaru objavljuje se svakog radnog dana, a trenutne promene su u skladu sa očekivanjima tržišta”, navodi se u zvaničnoj izjavi Narodne banke Srbije.

Vernici širom Srbije danas slave, praznik ustanovljen u znak sećanja na Milanski edikt iz 313. godine

Srpska pravoslavna crkva danas, 3. juna, obeležava praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni. Ovaj praznik posvećen je istorijskoj ličnosti cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine dao hrišćanima slobodu veroispovesti i okončao njihov progon, što je imalo veliki značaj za razvoj hrišćanstva.

Prema crkvenom predanju, pred odlučujuću bitku sa Maksencijem, Konstantinu se na nebu ukazao znak krsta, što je protumačeno kao znak pobede. Nakon trijumfa, naredio je izradu velikog krsta koji je nošen pred njegovom vojskom. Posle pobede, izdao je Milanski edikt, a potom je osnovao grad Konstantinopolj na Bosforu.

Vernici ovaj praznik obeležavaju poštujući tradiciju i verske običaje, uz podsećanje na značaj slobode veroispovesti. Praznik se smatra crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što znači da se preporučuje izbegavanje teških poslova i posvećivanje vremena molitvi i porodici.

Zvaničnih izjava nadležnih institucija povodom ovog praznika nije bilo. Prema verskim izvorima, praznik je prilika za okupljanje porodica i izražavanje poštovanja prema velikim istorijskim ličnostima koje su uticale na razvoj hrišćanstva.