Ministarka Sara Pavkov najavila projekte za prečišćavanje otpadnih voda i nadzor nad zagađenjem, podaci o kvalitetu vazduha javno dostupni

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov najavila je planirane ekološke projekte tokom skupštinske rasprave o zakonu o kontroli zagađivanja. Prema njenim rečima, do 2030. godine u Srbiji će biti izgrađeno 20 novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 900 kilometara nove kanalizacione mreže.

Pavkov je istakla da su ovi projekti ključni za unapređenje sistema upravljanja otpadnim vodama i održivost ekološke infrastrukture u zemlji. Ministarka je iznela podatke da je inspekcija, sa ukupno 60 republičkih inspektora, u prvih šest meseci podnela više od hiljadu prekršajnih prijava i izrekla desetine zabrana rada za zagađivače.

Ministarstvo je, kako je navela, odbacilo optužbe o skrivanju podataka o kvalitetu vazduha. Svi podaci o zagađujućim materijama dostupni su javnosti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine u realnom vremenu, što je u skladu sa evropskim direktivama i domaćim zakonima.

U vezi sa problemom deponija, ministarka je navela da je za deponiju Duboko pokrenut postupak sanacije, a pripremni radovi očekuju se krajem ove ili početkom 2027. godine. Najavljeni su i pojačani inspekcijski nadzori u slivu reke Ibar.

“Sprovođenje ovih projekata i pojačani inspekcijski nadzor doprineće unapređenju kvaliteta životne sredine i usklađivanju sa evropskim standardima”, naglasila je ministarka Pavkov.

Republički zavod za statistiku objavio podatke o migracijama, Beograd i Vojvodina beleže porast stanovništva

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prethodne godine 134.611 osoba u Srbiji trajno je promenilo mesto boravka. Najveći broj ljudi doselio se u Beogradsku oblast, koja beleži više od 44.000 novih stanovnika, dok su i region Vojvodine i nekoliko drugih oblasti ostvarili pozitivan migracioni saldo.

Statistika pokazuje da su pored Beograda, Južnobačka, Sremska, Severnobačka, Šumadijska, Nišavska i Južnobanatska oblast zabeležile veći broj doseljenih u odnosu na iseljenje. Sa druge strane, čak 18 od ukupno 25 oblasti u zemlji imaju negativan migracioni saldo, što znači da je više građana napustilo te oblasti nego što ih se doselilo.

Prosečna starost osoba koje su promenile prebivalište iznosi 36,4 godine. Najveći deo migranata, 57,4 odsto, čine izdržavana lica, dok su 33,3 odsto aktivno zaposleni. Podaci pokazuju i da u 117 opština i gradova u Srbiji broj onih koji odlaze premašuje broj onih koji dolaze.

Kako je saopšteno, migracije su i dalje najčešće motivisane potragom za boljim životnim i ekonomskim prilikama, pre svega u većim urbanim centrima.

Vlada Srbije smanjuje akcize na gorivo za 10 odsto zbog rasta cena nafte i inflacije

Zvanično su objavljene nove maksimalne maloprodajne cene goriva u Srbiji, prema kojima će evrodizel narednih sedam dana koštati 220 dinara po litru, dok je cena benzina 196 dinara. U odnosu na prethodnu nedelju, obe vrste goriva poskupele su za jedan dinar, potvrđeno je u saopštenju nadležnih institucija.

Nove cene naftnih derivata važiće do petka, 17. jula, a građani će do tada plaćati navedene iznose na svim benzinskim pumpama u zemlji. Ovo povećanje cena dolazi u periodu kada su globalne cene nafte ponovo u porastu zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Vlada Srbije je saopštila da će od ponedeljka smanjiti akcize na gorivo za 10 odsto, sa ciljem da ublaži posledice globalnog rasta cena nafte i da drži inflaciju pod kontrolom. Prema navodima Ministarstva finansija, ovo je još jedna u nizu mera koje država preduzima kako bi zaštitila potrošače od naglih promena na svetskom tržištu energenata.

Rast cena nafte posledica je novih tenzija na Bliskom istoku i izjava američkog predsednika Donalda Trampa o prekidu vatre sa Iranom, uz najavu novih vojnih akcija i mogućih blokada. Situacija na svetskom tržištu i dalje je neizvesna, a domaće vlasti prate razvoj događaja i najavljuju dodatne mere ukoliko bude potrebno.

“Cilj smanjenja akciza je da doprinese stabilnosti cena i zaštiti građane od naglog udara inflacije koji može doći usled globalnih poremećaja”, saopšteno je iz Ministarstva finansija.