Uprava hrama vodi evidenciju, časni pojas ostaje do 6. juna 2026. godine

Više od 478.000 vernika poklonilo se časnom pojasu Presvete Bogorodice u hramu Svetog Save u Beogradu od 21. maja do večeras do 20:35 časova, saopštila je Srpska pravoslavna crkva. Precizni podaci o broju vernika vode se zbog bezbednosnih razloga, navodi se u zvaničnom saopštenju uprave hrama.

Uprava hrama je navela da su informacije o broju vernika koji su došli da se poklone časnom pojasu tačno evidentirane. “Povodom nagađanja i pretpostavki o broju vernih koji su se poklonili časnom pojasu Presvete Bogorodice obaveštavamo javnost da uprava hrama Svetog Save o tome vodi tačnu evidenciju, prvenstveno iz bezbednosnih razloga”, navedeno je u saopštenju.

Prema podacima uprave, časni pojas je unet u hram na Spasovdan, 21. maja uveče, a do večeras u 20:35 časova kroz hram je prošlo ukupno 478.000 vernika. Uprava navodi da će časni pojas Presvete Bogorodice ostati izložen u hramu Svetog Save do subote, 6. juna 2026. godine.

Nakon toga, časni pojas će, posle svete liturgije koju će predvoditi patrijarh srpski Porfirije, biti svečano ispraćen u manastir Vatoped na Svetoj Gori Atonskoj. Uprava hrama nastavlja da vodi evidenciju o posetama, a građanima je omogućeno da se poklone relikviji tokom narednih dve godine.

“Evidencija se vodi prvenstveno iz bezbednosnih razloga”, saopšteno je iz uprave hrama Svetog Save.

Praznik se slavi dan nakon Svete Trojice, sa posebnim pravilima ponašanja u domaćinstvu

Duhovski ponedeljak, koji pravoslavni vernici obeležavaju dan nakon Svete Trojice (Pedesetnice), ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj praznik, poznat i kao Trojičin dan, slavi silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu, čime se simbolično označava rođenje hrišćanske crkve.

Praznik nosi univerzalnu poruku duhovnog prosvetljenja, nade i povezanosti među ljudima. Duhovi su pokretni praznik i uvek se slave pedeset dana nakon Vaskrsa, dok je cela sedmica u crkvenom kalendaru označena crvenim slovom, što ukazuje na njen značaj.

Prema tradiciji, tokom duhovskih dana u domaćinstvima se posebno izbegavaju rasprave, teške reči i negativne misli. Period praznika namenjen je porodičnom miru, solidarnosti i dobrim delima, dok se ulazak u konflikt sa bližnjima smatra neprikladnim, jer se veruje da Sveti Duh donosi mir i slogu.

Duhovski ponedeljak podseća vernike na važne vrednosti vere, ljubavi i međusobnog poštovanja, posebno u savremenom društvu. Ove godine praznik podstiče na razmišljanje o sopstvenom ponašanju i očuvanju porodične harmonije.

Naučnici navode da klimatske promene doprinose češćoj pojavi velikog grada i rastu materijalne štete

Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Nature” ukazuje da će oluje sa gradom prečnika većim od tri centimetra postajati sve češće do kraja veka, uz povećanje učestalosti od 38 do 47 odsto, u zavisnosti od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Naučnici ističu da klimatske promene pojačavaju uslove za formiranje oluja sa krupnim gradom, što može dovesti do značajnih ekonomskih i infrastrukturnih šteta širom sveta.

Prema navodima istraživača, područja kao što su Argentina, Evropa, Kanada i severne ravnice Sjedinjenih Američkih Država mogu očekivati najveći porast oluja sa gradom. Sever Italije je u julu 2023. godine zabeležio rekordno zrno grada prečnika 19 centimetara, dok su u SAD tokom 2022. godine gubici od grada premašili 20 milijardi dolara. Procene pokazuju da godišnja šteta od grada u SAD iznosi oko 10 milijardi dolara, dok na globalnom nivou šteta dostiže i do 80 milijardi dolara.

Profesor meteorologije Džon Alen sa Univerziteta u Mičigenu izjavio je da grad retko direktno ugrožava živote ljudi, ali izaziva ozbiljnu materijalnu štetu. “Videli smo rekordna zrna grada poslednjih godina. Ovo smatram izuzetno zabrinjavajućim, jer ne gradimo okruženje koje je otporno na grad. To ne uključujemo u standarde projektovanja kuća, ni u SAD, ni na međunarodnom nivou”, naveo je Alen.

Istraživači upozoravaju da će najveću štetu nanositi upravo krupnija zrna grada, zbog veće mase i brzine pada. Klimatolog Andreas Prajn sa Univerziteta u Cirihu, koji nije učestvovao u studiji, objašnjava da zrna prečnika oko pet centimetara mogu ozbiljno oštetiti vozila, krovove, solarne panele i druge objekte. Alen dodaje da višestruka oštećenja krova često zahtevaju kompletnu i skupu zamenu krovne konstrukcije.

Proces formiranja krupnog grada pojačava se usled zagrevanja atmosfere, jer topliji vazduh zadržava više vlage, što povećava energiju u atmosferi i jače uzlazne struje u olujnim oblacima. Naučnici objašnjavaju da manja zrna grada u toplijoj atmosferi imaju više vremena da se otope pre nego što padnu na tlo, dok veća zrna uspevaju da prežive pad i izazovu veću štetu.

Iako su ovakve oluje često povezane sa SAD, stručnjaci naglašavaju da je reč o globalnom problemu. Profesor meteorologije Voker Ešli sa Univerziteta u Ilinoju ističe da budući gubici neće zavisiti samo od klimatskih promena, već i od načina na koji ljudi grade i planiraju prostor. “Klimatske promene mogu da povećaju potencijal za veći i razorniji grad u nekim regionima, ali budući gubici u velikoj meri će zavisiti i od toga gde ljudi grade, šta grade i koliko su te strukture otporne”, zaključio je Ešli.