Klima-uređaj nije jedini uzrok visokih računa, a male promene u upotrebi bojlera donose značajne uštede

Tokom letnjih meseci, pažnja je često usmerena na visoku potrošnju klima-uređaja, ali pravilno korišćenje bojlera može značajno smanjiti račune za struju. Stručnjaci za energetsku efikasnost ističu da se bojler često neopravdano ostavlja uključen čak i kada nema potrebe, što direktno utiče na ukupnu potrošnju električne energije u domaćinstvu.

Pravilno korišćenje bojlera tokom leta

Za razliku od zime, tokom leta su potrebe za toplom vodom manje. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se bojler uključuje samo neposredno pre tuširanja ili aktivnosti koje zahtevaju toplu vodu. Takođe, nije potrebno da temperatura vode bude podešena na najviši nivo. Optimalno je da bojler bude podešen na 55 do 60 stepeni Celzijusa, čime se smanjuje potrošnja električne energije i štiti sam uređaj.

Održavanje uređaja i navike korisnika

Osim toga, niža radna temperatura doprinosi sporijem stvaranju kamenca na grejaču. Kamenac je čest uzrok povećane potrošnje, jer bojleru tada treba više vremena i energije da zagreje vodu. Zbog toga redovno održavanje i čišćenje bojlera posebno je važno, naročito u područjima gde je voda tvrda.

Na potrošnju utiču i navike ukućana. Kraće tuširanje, zatvaranje slavine dok se peru zubi ili ruke, kao i štedljive tuš-ruže mogu dodatno smanjiti potrošnju tople vode. U domaćinstvima sa više članova, preporučuje se da se tuširanje obavlja u što kraćem vremenskom razmaku. Na taj način se izbegava više puta zagrevanje potpuno hladne vode.

Uticaj pravilnog korišćenja bojlera na račune

Iako se pojedinačne promene možda čine malim, njihova primena svakog dana može doneti primetne uštede na računima za električnu energiju. Pre odlaska na odmor, savetuje se da se bojler obavezno isključi, jer nema potrebe da zagreva vodu u praznom domu.

Kada je klima-uređaj u letnjim mesecima često uključen, svaka mogućnost za smanjenje ukupne potrošnje električne energije je značajna. Upravo zato je pravilno korišćenje bojlera jedan od najjednostavnijih načina da se ostvari ušteda bez narušavanja svakodnevnog komfora.

RHMZ najavljuje ekstremno visoke temperature i izdaje upozorenja zbog rizika po zdravlje, infrastrukturu i pojavu požara

Toplotni talas u Srbiji doneće temperature koje će danima prelaziti 40 stepeni, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ovaj period ekstremnih vrućina započeo je krajem jula i trajaće najmanje do 10. avgusta, sa najizraženijim vrednostima između 5. i 8. avgusta. U većini mesta očekuju se maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni Celzijusa, dok se u urbanim sredinama prognoziraju i tropske noći sa minimalnim temperaturama od 22 do 26 stepeni.

Toplotni talas u Srbiji: trajanje i intenzitet

Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas u Srbiji započeo je sa poslednjim danima jula, kada su maksimalne temperature dostizale 35 do 38 stepeni, lokalno i 40. Ova ekstremna vrućina zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta. Najizraženiji vrhunac očekuje se između 5. i 8. avgusta, kada će većina gradova beležiti temperature oko 40 stepeni. RHMZ navodi da će se i nakon tog perioda, do 10. avgusta, zadržati visoke temperature, a tek tada postoji mogućnost kratkotrajnih pljuskova i manjih padova temperature. Ipak, i tada će vazduh ostati sparan, dok će maksimalne dnevne vrednosti biti između 30 i 35 stepeni.

U urbanim područjima, posebno u Beogradu, noći će biti izrazito tople. Minimalne temperature neće padati ispod 22, a mogu dostići i 26 stepeni, što dodatno otežava odmor i oporavak organizma.

Upozorenja RHMZ: opasnost za zdravlje i infrastrukturu

Zbog dugotrajnog i intenzivnog toplotnog talasa u Srbiji, Republički hidrometeorološki zavod izdao je seriju upozorenja za građane. „Ovo su ekstremno opasni vremenski uslovi“, navodi se u zvaničnom saopštenju. Dugotrajni period veoma visokih temperatura može dovesti do akumulacije toplotnog stresa i povećanja rizika po zdravlje stanovništva.

Najugroženije su osetljive kategorije: deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice i svi koji rade ili borave na otvorenom. RHMZ preporučuje izbegavanje direktnog izlaganja suncu između 10 i 17 časova, redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama. U urbanim sredinama, posebno u zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta i betona, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što povećava rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja.

Povećan rizik od požara i uticaj na infrastrukturu

Osim uticaja na zdravlje, toplotni talas u Srbiji povećava rizik od izbijanja i širenja požara na otvorenom. Dugotrajno visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, stvaraju povoljne uslove za nastanak požara, posebno u šumskim kompleksima, na poljoprivrednim površinama i zapuštenom zemljištu. Požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.

RHMZ upozorava i na negativan uticaj na kritičnu infrastrukturu. Ekstremna vrućina opterećuje elektroenergetski sistem zbog povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem. Asfaltni kolovozi mogu doživeti deformacije i omekšavanje, što povećava rizik od saobraćajnih nezgoda i kvarova na vozilima. U železničkom saobraćaju postoji rizik od deformacije šina zbog ekstremnog zagrevanja čelika. U poljoprivredi i stočarstvu očekuje se izražen toplotni stres, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju i zdravlje životinja.

Meteoalarmi i preporuke za građane

Zbog toplotnog talasa u Srbiji, RHMZ je aktivirao meteoalarme. Za 31. jul izdano je narandžasto upozorenje u većem delu zemlje, dok su pojedini regioni — Bačka, Banat i Pomoravlje — pod crvenim, najvišim stepenom upozorenja. Građanima se savetuje da prate aktuelna upozorenja i prilagode ponašanje uslovima ekstremnih vrućina.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas se sećaju Emilijana i Jakinta, mučenika iz doba cara Julijana Odstupnika.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetih mučenika Emilijana i Jakinta, podsećajući se na njihovu posvećenost veri i hrabrost u teškim vremenima. Ovaj značajan datum posebno je važan za pravoslavne zajednice, koje kroz molitvu i sećanje čuvaju tradiciju i identitet.

Život i mučeništvo Emilijana i Jakinta

Emilijan je bio mladić iz trakijskog grada Dorostola, sluga gradonačelnika, koji je živeo u vreme cara Julijana Odstupnika. Kada je car započeo progon hrišćana širom rimskog carstva, carski izaslanik je stigao i u Dorostol. Kako nije pronašao nijednog hrišćanina, organizovao je veliku gozbu i naredio žrtvoprinošenje idolima, uz veselje koje je trajalo i danju i noću.

Ipak, te noći Emilijan je uništio idole po hramovima, trgovima i ulicama. Sutradan je u gradu nastala pometnja dok su svi tragali za osobom koja je oštetila njihove bogove. Kada je jedan seljak nepravedno osumnjičen, Emilijan je odlučio da prizna svoje delo kako ne bi stradao nevin čovek. Prijavio se carskom izaslaniku i objasnio da su ga vera i duša podstakli na taj čin. Nakon toga, izaslanik je naredio da ga šibaju i kasnije pogube spaljivanjem na lomači. Emilijan je tako završio svoj život 18. jula 362. godine.

Značaj dana Svetih mučenika Emilijana i Jakinta

Pored Emilijana, vernici se danas prisećaju i Jakinta, koji je rođen od pobožnih roditelja Teoklita i Teonile u vreme kada je crkvom u Amastridi upravljao episkop Iraklije. Prema crkvenom predanju, Jakint je dobio ime po anđelu Božjem, ali detalji o njegovom životu nisu dalje navedeni u dostupnim podacima.

Dan Svetih mučenika Emilijana i Jakinta za pravoslavne vernike predstavlja priliku za molitvu i razmišljanje o veri, kao i o žrtvi onih koji su zbog svojih uverenja bili izloženi progonima. Takođe, ovaj dan podseća na snagu lične odgovornosti i moralnu hrabrost u teškim istorijskim okolnostima.

Za mnoge vernike, dan Svetih mučenika Emilijana i Jakinta je trenutak kada se u crkvama izgovaraju molitve u znak poštovanja prema mučenicima. Na taj način, tradicija i sećanje na ove svete ljude nastavljaju da žive kroz molitvenu praksu i zajedničko obeležavanje.