Ministarstvo za rad završava prikupljanje mišljenja, predlog zakona predviđa mesečnu naknadu i institucionalizovanje statusa roditelja-negovatelja

Nacrt zakona o roditelju-negovatelju mogao bi uskoro da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, a njegova primena planirana je od 1. oktobra ove godine, saopštila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo je trenutno u završnoj fazi pribavljanja mišljenja drugih institucija i ministarstava, a očekuje se da će ovaj proces biti okončan tokom nedelje.

Đurđević Stamenkovski je navela da je najveći deo relevantnih organa već dostavio mišljenje na nacrt zakona, a nakon završetka ovog procesa, predlog će biti prosleđen Vladi Srbije i potom upućen Narodnoj skupštini. Po proceduri, nacrt zakona će biti razmatran 15 dana pre nego što dođe pred poslanike, što se očekuje tokom redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.

“Verujem da svi prepoznaju koliko je značajan ovaj zakon i ne vidim razloga da bude odložen”, izjavila je ministarka i naglasila da će ovim zakonom prvi put biti definisan i institucionalizovan status roditelja-negovatelja.

Novi zakon predviđa da roditelji-negovatelji imaju pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara, koja će se usklađivati sa prosečnom zaradom. Osim toga, roditeljima-negovateljima će biti uplaćivani porezi i doprinosi, što im omogućava penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Ministarka je istakla da uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć neće biti suspendovan, te da jedno pravo ne isključuje drugo. Dodatak koji trenutno koriste njihova deca iznosi oko 43.000 dinara mesečno.

Đurđević Stamenkovski je najavila i očekivanje da će do kraja godine biti usvojen i zakon o registru osoba sa invaliditetom, čime će biti omogućeno preciznije kreiranje politika i mera podrške. Prema procenama, u Srbiji oko 10 odsto stanovništva čine osobe sa invaliditetom.

“Ta evidencija je korak ka još boljem prepoznavanju i ka njihovoj vidljivosti u sistemu”, rekla je ministarka.

Srpska pravoslavna crkva ističe značaj veze sa manastirom Vatoped i dolazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice u Beograd

Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da manastir Vatoped na Svetoj Gori za srpski narod predstavlja otadžbinu i mesto duhovnog rođenja, naglašavajući značaj ove svetinje na konferenciji povodom dolaska Časnog pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju. Skup pod nazivom “Odnos Manastira Vatopeda i pravoslavnih Srba na razmeđu prošlosti i sadašnjosti” održan je u Beogradu uz prisustvo verskih i državnih zvaničnika.

Porfirije je istakao da su srpski identitet i duhovnost oblikovani kroz vekove u manastiru Vatoped, kao i da Časni pojas Presvete Bogorodice, trenutno izložen u Hramu Svetog Save, simbolizuje zajedništvo pravoslavnih hrišćana. On je zahvalio igumanu manastira Vatoped arhimandritu Jefremu i bratstvu na dolasku svetinje, naglašavajući da blagoslov Presvete Bogorodice povezuje verni narod i daje mu snagu i nadu.

Ministar bez portfelja Nenad Popović naveo je da Časni pojas Presvete Bogorodice potvrđuje vekovnu povezanost između Srba, Svete Gore i manastira Vatoped, ističući da su temelji srpske duhovnosti postavljeni upravo u ovom manastiru. Popović se u ime Vlade zahvalio patrijarhu Porfiriju na organizaciji dolaska svetinje i izrazio zahvalnost vernicima koji u velikom broju dolaze u Hram Svetog Save.

Iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem ukazao je na istorijsku vezu između manastira i Srbije, podsećajući da su Sveti Sava i Simeon Mirotočivi imali ključnu ulogu u izgradnji duhovnosti i državnosti Srba. On je naveo da su vernici sa velikim strpljenjem čekali da se poklone Časnom pojasu, ističući važnost molitve i zajedništva.

Časni pojas Presvete Bogorodice izložen je u Hramu Svetog Save, a vernici mogu da mu se poklone do 29. maja. Iz SPC je saopšteno da ova svetinja ima posebno mesto u pravoslavnom svetu i da dolazak iz Svete Gore predstavlja veliki duhovni blagoslov za Srbiju.

Države članice EU dale saglasnost, formalna odluka o mandatu za pregovore očekuje se početkom juna

Države članice Evropske unije postigle su načelan dogovor o otvaranju pregovora sa Srbijom i zemljama Zapadnog Balkana o ukidanju troškova rominga, potvrđeno je iz diplomatskih izvora. Očekuje se da će formalna odluka o mandatu za pregovore biti doneta 3. juna, čime bi Evropska komisija mogla da započne bilateralne pregovore sa svakom od zemalja regiona tokom juna.

Prema dosadašnjim informacijama, dogovor će omogućiti građanima Srbije da koriste mobilne telefone bez dodatnih troškova rominga u svim članicama Evropske unije, kao i u zemljama koje su deo evropskog sistema bez rominga, među kojima su Norveška, Island, Ukrajina i Moldavija.

Zemlje članice EU već su uglavnom usaglasile stavove o pregovaračkom mandatu, dok se konačna saglasnost očekuje nakon što dve članice EU provere određene tehničke detalje. Planirano je da ambasadori članica 3. juna formalno odobre mandat, a da ga dan kasnije potvrde ministri Evropske unije.

Nakon toga, Evropska komisija bi otvorila pregovore sa Srbijom i ostalim partnerima iz regiona. Ova inicijativa biće predstavljena kao jedno od ključnih dostignuća približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana koji se održava 5. juna u Tivtu, u Crnoj Gori.

Evropska komisija je još u februaru zatražila saglasnost članica za pregovore o uključivanju Zapadnog Balkana u evropski režim rominga. Precizan datum ukidanja troškova rominga za građane Srbije još nije poznat i zavisiće od toka pregovora i brzine usklađivanja sa pravilima i zakonima Evropske unije u oblasti telekomunikacija. Prema procenama u Briselu, prve zemlje Zapadnog Balkana mogle bi da ukinu roming sa EU tokom prve polovine 2027. godine, pod uslovom da pregovori i tehničko usklađivanje proteknu bez većih zastoja.

Iskustvo Ukrajine i Moldavije, koje su evropski sistem rominga uvele 1. januara ove godine, pokazuje da je čitav proces trajao između šest meseci i godinu dana, u zavisnosti od početnih uslova i postojećih sporazuma sa Evropskom unijom.