Meteorolozi najavljuju lokalne pljuskove i prljavu kišu najpre na zapadu i severozapadu zemlje

U narednim danima, Srbija će biti pogođena pojavom prljave kiše zbog dolaska čestica pustinjskog peska iz Sahare, saopštili su meteorolozi. Prvi lokalni pljuskovi sa grmljavinom očekuju se danas posle podne na zapadu i severozapadu zemlje, dok će se tokom večeri i noći padavine proširiti i na ostale delove Srbije.

Prema najavama, u četvrtak i petak vreme će biti promenljivo oblačno i svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Značajnije padavine očekuju se u petak, posebno posle podne i uveče, kada će maksimalna temperatura biti između 18 i 25 stepeni Celzijusa.

Stručnjaci ističu da je dolazak pustinjskog peska iz Sahare posledica jugozapadnog visinskog strujanja, koje donosi toplu vazdušnu masu iz severne Afrike. U regionima gde bude padavina, očekuje se pojava prljave kiše, što je prirodna i uobičajena pojava, najvidljivija po završetku padavina na vozilima i drugim površinama.

Tokom vikenda, u subotu se još ponegde očekuju padavine, dok bi do kraja dana trebalo da dođe do razvedravanja. U nedelju će ponovo biti sunčano i toplo, sa maksimalnom temperaturom od 24 do 28 stepeni Celzijusa, ali se prema kraju dana predviđa novo naoblačenje sa zapada, uz mogućnost pljuskova i grmljavine tokom noći.

“Prljava kiša koja se očekuje u narednim danima rezultat je atmosferskih strujanja koja sa sobom nose čestice peska iz Severne Afrike. Ovo je prirodna i povremena pojava na našem području”, navode meteorolozi.

Seizmolozi iz Novog Sada potvrdili da je potres blizu maksimuma za područje Vojvodine, bez težih posledica

Zemljotres jačine 4,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je Bački Monoštor u Vojvodini tokom jučerašnjeg dana, saopštili su stručnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu. Prema svedočenjima građana, potres je prouzrokovao podrhtavanje prozora, pomeranje nameštaja i uznemirenost životinja. Zabeležena je manja materijalna šteta, uključujući pukotinu na stropu jedne crkve, dok povređenih nije bilo.

Profesor Mlađen Jovanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta naveo je da je zemljotres koji se dogodio blizu maksimuma za ovaj region, jer su slični potresi u prošlosti retki. “U okolini Sombora od 15. veka zabeleženo je ukupno šest zemljotresa ove jačine. Vojvodina je najmanje trusna oblast u Srbiji, a ovakvi potresi uglavnom izazivaju manja oštećenja”, istakao je profesor.

Stručnjaci su potvrdili da su nakon glavnog udara usledila još dva slabija zemljotresa, što ukazuje na smirivanje blokova zemljine kore. “Zemljotresi su deo prirodnih procesa i ne mogu se unapred predvideti, ali postoje smernice za postupanje tokom potresa”, rekao je Jovanović. On je naglasio da su životinje često osetljive na ovakve promene i da reagovanje pasa i drugih kućnih ljubimaca može biti signal stanovništvu.

Na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda građani mogu pronaći priručnik sa uputstvima o bezbednom ponašanju tokom zemljotresa. “Preporučujem svim građanima da se informišu i prate zvanične smernice kako bi zaštitili sebe i svoje porodice u slučaju potresa”, zaključio je profesor Jovanović.

Policija sprovela pojačane kontrole, izrečene novčane i druge kazne, najavljene strože mere u novom zakonu

Policija je tokom prazničnih dana širom Srbije sprovela pojačane kontrole saobraćaja, a više od 16.000 vozača sankcionisano je zbog prekoračenja brzine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Ukupno je provereno 42.251 vozač, pri čemu je kod 24.359 njih zabeležen neki prekršaj.

Najčešći prekršaj bilo je upravo prekoračenje brzine. Policijski zvaničnici ističu da je žurba, posebno kod dostavnih službi i kurira, kao i potreba za adrenalinom kod mlađih vozača, glavni uzrok ovakvih prekršaja. Navode i da ne postoji tačan profil vozača koji čine ove prekršaje, ali da statistika pokazuje da su mladi vozači najčešće učesnici saobraćajnih nesreća izazvanih brzinom.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ocenjuje da je glavni problem nedovoljno razvijena svest o bezbednoj vožnji. On podseća da od 2023. godine postoji strategija bezbednosti saobraćaja, koja kao prioritet postavlja saobraćajno obrazovanje i vaspitanje.

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u penziji ističe značaj preventivnog delovanja i javnog prikazivanja posledica neodgovorne vožnje. Smatra da kaznena politika treba da bude pravičnija, odnosno da visina kazne bude usklađena sa primanjima prekršioca. Predlaže i strože mere, poput privremenog ili trajnog oduzimanja vozila, u slučajevima najtežih prekršaja.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, kazne za prekoračenje brzine u Srbiji zavise od mesta prekršaja i kreću se od 3.000 dinara za manja prekoračenja do 120.000 dinara, uz mogućnost zatvorskih kazni i zabrane upravljanja vozilom za teže prekršaje. Novi zakon, čije usvajanje se očekuje sredinom 2026. godine, predviđa još strože mere, uključujući i mogućnost oduzimanja vozila.

“Privremeno oduzimanje vozila, uz zabranu upravljanja na određeni period, može imati snažan preventivni efekat. Ukoliko ni to ne da rezultate, trebalo bi razmotriti i trajno oduzimanje vozila uz visoke novčane kazne”, izjavio je profesor Milan Vujanić.

Trenutno su na snazi odredbe prethodnog zakona sa poslednjim izmenama iz 2023. i 2025. godine. Javne rasprave o novom zakonu su u toku, a njegovo stupanje na snagu očekuje se nakon usklađivanja svih predloga.