Na kraju meseca mnogi se pitaju isto: Kako je moguće da je novac nestao tako brzo?

Plata stigne, plate se računi i osnovne obaveze, a onda svakodnevna potrošnja počne da se gomila. Kafa usput, dostava hrane, nekoliko odlazaka u prodavnicu, pretplata koju gotovo da ne koristimo…

Pojedinačno, nijedan od tih troškova ne deluje dramatično. Problem nastaje kada ih saberemo.

Kafa „usput“ može postati ozbiljan trošak

Jedna kafa ne predstavlja veliki izdatak. Ali ako se kupuje svakog radnog dana, računica na kraju meseca izgleda potpuno drugačije.

Isto važi i za pekaru, sok, grickalice ili doručak koji se kupuje na putu do posla.

Nije poenta u tome da treba prestati sa svakim malim zadovoljstvom. Mnogo je važnije postati svestan koliko često ih plaćamo.

Dostava hrane — praktična, ali skupa navika

Kada smo umorni, dostava deluje kao najlakše rešenje.

Međutim, osim same hrane, račun često uključuje dostavu, naknade i dodatne troškove. Ako se takva porudžbina ponavlja nekoliko puta nedeljno, mesečna suma može biti iznenađujuće velika.

Jednostavno pravilo može pomoći: pre nego što naručite, pogledajte koliko bi vas isti obrok koštao kada biste ga kupili ili pripremili bez dodatnih naknada.

„Samo da svratim u prodavnicu“

Jedan od najčešćih razloga za nepotrebnu potrošnju jeste odlazak u prodavnicu bez spiska.

Uđemo po hleb i mleko, a izađemo sa kesom punom stvari koje nismo planirali da kupimo.

Posebno problematične mogu biti akcije koje stvaraju utisak da štedimo samo zato što je proizvod snižen.

Ako nešto kupimo samo zato što je 30 odsto jeftinije, a nije nam potrebno — nismo uštedeli 30 odsto. Potrošili smo novac koji nismo planirali da potrošimo.

Pretplate koje više ne koristimo

Streaming platforme, aplikacije, članarine i različiti digitalni servisi često se plaćaju automatski.

Upravo zato lako zaboravimo na njih.

Jednom mesečno proverite šta vam se automatski naplaćuje sa kartice. Možda ćete pronaći nekoliko servisa koje više gotovo i ne koristite.

Parking i kratke vožnje

Mali troškovi prevoza takođe mogu da se nagomilaju.

Plaćanje parkinga, kratke vožnje automobilom, taksi kada bismo mogli peške ili gorivo za nepotrebne odlaske — sve su to izdaci koje često ne posmatramo kao deo ukupnog mesečnog budžeta.

Ne morate odjednom promeniti sve navike.

Dovoljno je da razmislite koje kratke relacije možete preći peške ili javnim prevozom.

Kupovina „za svaki slučaj“

„Možda će mi trebati“ jedna je od najskupljih rečenica u kupovini.

Odeća koja se ne nosi, kuhinjski uređaji koji stoje u fioci, proizvodi kupljeni na rasprodaji i stvari koje smo kupili samo zato što su bile povoljne — sve to zauzima prostor, ali i troši novac.

Pre kupovine probajte da sačekate jedan dan.

Ako vam je proizvod i sutradan potreban, odluka je verovatno bolja nego ona doneta impulsivno.

Najskuplja navika je ona koju ne primećujemo

Problem sa sitnim troškovima nije u tome što je jedna kafa skupa ili što je jedna dostava hrane finansijski pogubna.

Problem je učestalost.

Trošak od nekoliko stotina dinara deluje beznačajno kada se posmatra pojedinačno. Kada se ponavlja svakog dana, postaje ozbiljna stavka.

Zato je najbolji prvi korak jednostavan: sedam dana beležite baš sve što potrošite.

Ne samo račune i velike kupovine, već i kafu, grickalice, parking, dostavu i sve ostale sitnice.

Posle nedelju dana pogledajte spisak.

Verovatno ćete pronaći barem jednu kategoriju za koju niste ni shvatali koliko novca odlazi.

Ne morate štedeti na svemu

Štednja ne znači da treba sebi uskratiti svako zadovoljstvo.

Mnogo je korisnije odlučiti šta vam je zaista važno, a šta kupujete iz navike.

Ako volite da vikendom odete na večeru, nema potrebe da je se odreknete samo zato da biste uštedeli. Možda je dovoljno smanjiti nekoliko neplaniranih kupovina tokom nedelje.

Cilj nije da potrošite što manje. Cilj je da znate gde vaš novac odlazi.

Kada to znate, mnogo je lakše odlučiti šta zaista želite da promenite.

U Srbiji je u 13 časova izmereno do 32°C, dok su planinska područja donela osveženje sa znatno nižim temperaturama.

Letnji talas zahvatio je celu Srbiju, a prema zvaničnim podacima sa glavnih meteoroloških stanica izmerenim u 13.00 časova, temperature su u većini mesta dostigle ili prešle 29°C. Najvišu vrednost živa u termometru dostigla je u Ćupriji i Vranju, gde su izmerena čak 32°C. Zbog toga su mnogi građani tražili načine da se rashlade ili pronađu skrovište od sunca.

Visoke temperature u Srbiji bile su zabeležene i u drugim gradovima. Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Loznica, Valjevo, Smederevska Palanka, Veliko Gradište, Negotin, Požega, Kraljevo, Kuršumlija, Kruševac, Leskovac i Dimitrovgrad pržili su se na između 29°C i 31°C. Takođe, većina ovih mesta beležila je pretežno vedro vreme, što je dodatno pojačavalo osećaj vrućine.

Planine kao spas od letnje žege

Ipak, dok su ravnice i gradski asfalt bili izuzetno topli, osveženje je stiglo sa planinskih predela. Na Zlatiboru i Crnom Vrhu izmereno je prijatnih 23°C, dok je u Sjenici bilo za nijansu toplije sa 24°C. Na vrhu Kopaonika temperatura se zadržala na samo 19°C. Zbog toga su mnogi koji su u mogućnosti odlučili da deo dana provedu upravo na ovim lokacijama.

Vremenske prilike i sunčani sati

U većem delu zemlje sunce je bilo gotovo bez prekida, a samo su Crni Vrh i Vranje imali manju oblačnost. Prema saopštenju meteoroloških službi, očekuje se nastavak ovakvih vremenskih prilika i narednih sati, što znači da je preporučljivo izbegavati boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana.

Zbog toga je važno podsetiti se da visoke temperature u Srbiji mogu predstavljati izazov, posebno za starije osobe i decu. Pored toga, stručnjaci savetuju da se konzumira dovoljno tečnosti i da se, kad god je to moguće, boravi u rashlađenim prostorima ili na planinskim predelima gde je klima prijatnija.

Na kraju, letnji dani u Srbiji donose i lepotu i izazov – dok jedni uživaju u suncu i toplini, drugi spas traže na planinama koje nude osveženje i predah od užarenih ulica.

Polaganje završnog ispita za osmake u avgustu održaće se od 17. do 19. avgusta 2026, uz precizno utvrđene termine i pravila.

Učenici osmog razreda koji nisu pristupili završnom ispitu u junskom roku iz opravdanih razloga, imaće priliku da polažu završni ispit za osmake u avgustovskom roku. Prema saopštenju Ministarstva prosvete, testiranje će se održati 17, 18. i 19. avgusta 2026. godine u svim osnovnim školama.

Prvog dana, 17. avgusta, učenici će polagati test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, od 9 do 11 časova. Drugi dan, 18. avgusta, rezervisan je za test iz matematike u istom terminu, dok je treći, 19. avgusta, namenjen trećem testu iz jednog od pet predmeta po izboru učenika. Na taj način, završni ispit za osmake u avgustovskom roku omogućava učenicima da pokažu znanje iz više oblasti.

Termini objave rezultata i mogućnost žalbi

Preliminarni rezultati biće poznati na nivou škola već 20. avgusta do 8 sati ujutru. Takođe, istog dana od 12 do 16 časova, učenici imaju pravo da podnesu prigovor na rezultate testa male mature. Konačni rezultati završnog ispita za osmake u avgustovskom roku biće objavljeni takođe 20. avgusta, do 20 časova.

Upis u srednje škole u trećem upisnom krugu planiran je za 24. i 25. avgust 2026. godine. Upis se obavlja neposredno u srednjoj školi, osim za muzičke i baletske škole, gde se primenjuju posebna pravila. Krajem avgusta predviđeno je i prijavljivanje i raspoređivanje vanrednih učenika starijih od 17 godina.

Bodovanje na završnom ispitu i dodatne informacije

Završni ispit za osmake u avgustovskom roku polažu svi učenici koji završavaju osmi razred, kao i polaznici programa za funkcionalno obrazovanje odraslih. Na testu iz srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti, moguće je ostvariti najviše 14 bodova. Test iz matematike takođe donosi do 14 bodova, dok se na trećem testu može osvojiti maksimalno 12 bodova.

Prema kalendaru aktivnosti, svi termini i pravila jasno su definisani kako bi se obezbedila ravnopravnost za učenike koji iz opravdanih razloga nisu polagali u junu. Na taj način, završni ispit za osmake u avgustovskom roku pruža dodatnu šansu za nastavak školovanja i upis u željenu srednju školu.