Policija će narednih dana posebno nadzirati vožnju pod dejstvom alkohola i prevoz dece radi povećanja bezbednosti

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) sprovodi pojačanu kontrolu saobraćaja širom Srbije, sa akcentom na vozače pod uticajem alkohola. Ova mera počinje od 30. jula i trajaće do 2. avgusta, sa ciljem unapređenja bezbednosti na putevima, prema zvaničnom saopštenju Uprave saobraćajne policije.

Prethodnog dana dogodilo se čak 96 saobraćajnih nezgoda na putevima Srbije. Srećom, nije bilo poginulih lica, ali je povređeno 50 osoba. Uprava saobraćajne policije ističe da su ovakvi podaci razlog za uvođenje pojačanih mera kontrole.

Pojačana kontrola vozača pod uticajem alkohola

Tokom trajanja akcije, pripadnici MUP-a fokusiraće se na otkrivanje i sankcionisanje najtežih saobraćajnih prekršaja. Najveća pažnja biće usmerena na vozače pod uticajem alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Uz to, policija će posebno nadzirati nepropisan prevoz dece, kao i prekoračenje brzine i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Zbog toga se očekuje da će svi vozači koji budu uhvaćeni u tim prekršajima biti strogo sankcionisani. Prema saopštenju, svi ostali prekršaji takođe će biti predmet kontrole tokom trajanja akcije. Na taj način MUP želi da smanji broj saobraćajnih nezgoda i poveća bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

Uprava saobraćajne policije apeluje na vozače

Uprava saobraćajne policije apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise i budu odgovorni tokom vožnje. Osim toga, ističu važnost korišćenja sigurnosnog pojasa i pridržavanja ograničenja brzine. Posebno upozoravaju na rizike vožnje pod uticajem alkohola, jer takvo ponašanje često dovodi do najtežih posledica.

Kroz pojačanu kontrolu, policija želi da podigne svest o značaju odgovornog ponašanja na putevima. Takođe, cilj je da se prekršiocima jasno stavi do znanja da će biti kažnjeni u skladu sa zakonom.

Akcija pokriva sve regione Srbije

Akcija MUP-a obuhvata sve veće gradove i regione, uključujući Suboticu, Novi Sad, Beograd, Niš, Čačak i Leskovac. Očekuje se da će tokom trajanja akcije biti pojačano prisustvo policijskih patrola na putevima u ovim mestima, kao i u drugim delovima zemlje.

Na kraju, Uprava saobraćajne policije podseća vozače da odgovornost na putu može sačuvati živote. Vožnja pod uticajem alkohola, prekoračenje brzine i nepropisan prevoz dece biće najstrože sankcionisani narednih dana.

Radovi na obnovi oronulog objekta počinju uskoro, prema najavi ministra Darka Glišića, na inicijativu predsednika Vučića.

U okviru napora da se ravnomerno razvijaju sva mesta u zemlji, uskoro počinje rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur kod Petrovca na Mlavi. Ova investicija pokazuje da država ulaže ne samo u velike gradove, već i u manje zajednice, što potvrđuje i prisustvo ministra za javna ulaganja Darko Glišić. On je tokom posete preneo meštanima dobre vesti, ističući da su radovi na obnovi prioritet, kako bi objekat ponovo postao bezbedan i koristan za sve stanovnike sela.

Rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur donosi nove mogućnosti

Trenutno stanje Doma kulture u Busuru je posledica višedecenijskog neodržavanja. Zbog toga je objekat postao neuslovan i predstavljao je potencijalnu opasnost za korisnike, a materijali od pre 60 godina, uključujući i plafon od trske, povećavali su rizik od urušavanja. Kako je saopšteno, rekonstrukcija će obuhvatiti potpunu obnovu objekta, čime će se omogućiti održavanje kulturnih manifestacija, društvenih događaja i okupljanja, ne samo za stanovnike ovog sela, već i za meštane okolnih naselja.

Prema rečima ministra Darko Glišića, inicijativa za obnovu potekla je od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Ministar je izjavio: „Cilj nam je da sela žive, sa mladi ostaju i ovde stvaraju svoje porodice.” Ova izjava dodatno osvetljava značaj ulaganja u manje sredine, jer ovakvi projekti mogu doprineti povratku stanovnika i očuvanju lokalne zajednice.

Ulaganje u kulturnu infrastrukturu podržava ostanak mladih

Osim toga, prema saopštenju, nova zgrada Doma kulture biće ponos svih meštana. „Brzo krećemo sa radovima, i to će biti prelep objekat na ponos svim meštanima. Za buduće generacije”, naglasio je Glišić obraćajući se okupljenima.

Važno je istaći da je selo Busur, sa oko hiljadu stanovnika, primer mesta u kome se poslednjih godina javljaju povratnici. Ovakva ulaganja, prema zvaničnim izjavama, imaju cilj da podstaknu ostanak mladih ljudi i doprinesu razvoju lokalnih zajednica širom Srbije. Na taj način, država pokazuje posvećenost ravnomernom razvoju svih delova zemlje i unapređuje kvalitet života u manjim mestima.

Konačno, realizacija projekta „rekonstrukcija Doma kulture u selu Busur” biće značajan korak ka obnovi kulturnog života sela. Očekuje se da će obnovljeni objekat služiti sadašnjim i budućim generacijama te doprineti jačanju društvenih veza u zajednici.

Razvod u Srbiji najčešće pogađa parove sa decom, a ekonomski i društveni faktori igraju značajnu ulogu.

U 2025. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen je pad broja zaključenih brakova i razvoda u Srbiji. Ipak, razvod u Srbiji nastavlja da predstavlja izazov za mnoge porodice, posebno kada su u pitanju brakovi sa decom. Prosečna starost muškaraca pri razvodu iznosi 45,6 godina, dok je kod žena 42,1 godina.

Trendovi razvoda u Srbiji

Broj razvedenih brakova u Srbiji tokom 2025. godine iznosio je 10.148, što je za 4,4 odsto manje nego prethodne godine. Međutim, gledano u poslednjoj deceniji, beleži se stalni rast broja razvoda. Najveći procenat razvedenih brakova čine oni sa decom – 52,4 odsto. U tim slučajevima, izdržavana deca najčešće ostaju sa majkom, što se dogodilo u 3.487 slučajeva, odnosno u 65,6 odsto razvedenih brakova sa decom.

Prema rečima psihologa Anđelija Nešić, razvod u Srbiji rezultat je više faktora. „Često je reč o sadejstvu više faktora. To mogu biti ekonomski razlozi, u kontekstu nestabilnih finansija, kada se par, umesto svojim odnosom, bavi obezbeđivanjem egzistencije. To utiče na nedostatak strpljenja i emocionalne regulacije među partnerima. Razlozi mogu biti i društveni, u smislu preplitanja tradicionalnih očekivanja i individualističkog sistema vrednosti. Takođe, mogu biti i emocionalni, jer se danas brak smatra mestom ličnog rasta i razvoja, pri čemu su važni međusobna naklonost i emocionalna stabilnost, pa on više nije isključivo ekonomska zajednica“, istakla je Nešićeva.

Glavni uzroci i posledice razvoda u Srbiji

Jedan od najčešćih razloga za razvod u Srbiji jeste loša komunikacija među partnerima. Parovi se često suočavaju sa optuživanjem, težnjom za pronalaženjem krivca, pasivnom agresijom i emocionalnim udaljavanjem. „Takođe, jedan od vodećih uzroka jeste i to kada par ne uspe da svoju novu porodicu stavi ispred porodice porekla. Posebno na našem podneblju muškarci često imaju poteškoće da se adekvatno odvoje od primarne porodice, pa je samim tim teško uspostaviti odgovarajuću bliskost između partnera. Česte su i rasprave o vaspitnim stilovima, kao i emocionalna hladnoća i udaljavanje partnera“, dodala je Nešić.

Nakon razvoda, najvažniji izazovi odnose se na zajedničko roditeljstvo i jasno definisanje uloga. Deca se često suočavaju sa dilemama lojalnosti, naročito kada roditelji ne uspevaju da reše međusobne konflikte. U ekstremnim slučajevima, visokokonfliktni razvodi mogu dovesti do otuđenja deteta od jednog roditelja.

Statistika o sklapanju brakova i etnički homogeni brakovi

U 2025. godini u Srbiji je zaključeno 29.402 braka, što je pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Broj prvih brakova iznosio je 24.309, što je za 2,8 odsto manje nego 2024. godine. Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje je 34,4 godine, a za neveste 31,4 godine. Etnički homogeni brakovi čine 82,5 odsto zaključenih brakova, dok većina supružnika ima isti stepen obrazovanja.

Konačno, prosečno trajanje razvedenog braka iznosilo je 13,9 godina. Terapija parova često se koristi ne samo za očuvanje braka, već i za miran razvod. Kako ističe psiholog, cilj terapije je da se reše konflikti i omogući što bezbolniji proces za sve članove porodice, posebno za decu.