Letnja potrošnja električne energije dostigla zimske nivoe, država uvodi hitne mere zbog niskog nivoa Dunava

Zbog toga što su nizak vodostaj Dunava i toplotni talas pogodili Srbiju, letnja potrošnja električne energije dostigla je nivoe karakteristične za zimski period. Na ovo je ukazala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je apelovala na građane da struju koriste racionalno i štede kad god je to moguće, prema zvaničnom saopštenju.

Pad vodostaja Dunava i posledice na energetski sistem

Vlasti upozoravaju da je Dunav već na istorijskom minimumu, a postoji mogućnost da će vodostaj dodatno opasti za još dvadesetak centimetara u narednim danima. Zbog toga su nadležni već uveli vanrednu situaciju u delu Vojvodine. Ovakvi uslovi stvaraju dodatni pritisak na energetski sistem, jer je dotok vode do crpnih stanica smanjen, a navodnjavanje useva ugroženo.

Osim toga, pad nivoa reke dovodi u pitanje i rad hidrocentrale „Đerdap“, gde je dotok vode veoma blizu istorijskog minimuma. Zbog toga su nadležni ponovo sazvali Republički štab za vanredne situacije kako bi procenili stanje i preduzeli odgovarajuće mere.

Hitne mere i preporuke građanima

Država je započela sprovođenje hitnih mera kako bi obezbedila dovoljan dotok vode do crpnih stanica i omogućila nesmetano funkcionisanje sistema Dunav–Tisa–Dunav. Ministarka Dubravka Đedović Handanović posebno je istakla važnost racionalne potrošnje struje u ovom periodu, jer su aktuelni uslovi doveli do potrošnje koja prevazilazi uobičajene letnje vrednosti.

Takođe, na sednici štaba za vanredne situacije razmatrani su svi aspekti trenutne meteorološke i hidrološke situacije, uzimajući u obzir najavljeni nastavak toplotnog talasa. Prema dostupnim informacijama, dodatni pad vodostaja može imati dugoročne posledice na snabdevanje vodom i stabilnost elektroenergetskog sistema.

Apel za štednju struje tokom toplotnog talasa

S obzirom na to da se očekuje da nizak vodostaj Dunava i toplotni talas potraju, nadležni još jednom podsećaju građane na važnost racionalnog korišćenja električne energije. Preporuka je da se uređaji koriste samo kada je to neophodno i da se izbegava prekomerna potrošnja tokom najtoplijih sati dana. Na taj način, može se doprineti stabilnosti sistema u izazovnim uslovima.

U pojedinim gradovima izmereno preko 34 stepena, RHMZ i MUP upozoravaju na opasne uslove

U Srbiji je danas zabeležen izražen toplotni talas, a prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), na snazi je crveni meteoalarm. Temperatura u 11 časova u mnogim gradovima već je premašila 30 stepeni Celzijusa, što potvrđuje da su visoke temperature u Srbiji ozbiljan izazov za građane.

Prema aktuelnim merenjima RHMZ, najviše temperature izmerene su u Somboru i Kikindi, gde je živa u termometru dostigla 34 stepena. Odmah iza ovih gradova po toploti su Palić, Beograd, Zrenjanin, Novi Sad i Pančevo, dok je najniža izmerena temperatura na Kopaoniku sa 24 stepena Celzijusa.

Gradovi sa najvišim temperaturama prema RHMZ-u

Najtopliji gradovi u Srbiji danas su, kako se navodi, u regionima Bačke i Banata. U ovim oblastima su uslovi posebno zahtevni zbog visokih temperatura. Crveni meteoalarm upozorava na mogućnost zdravstvenih problema kod osetljivih grupa stanovništva, ali i na potencijalne probleme u saobraćaju i infrastrukturi.

Osim što je temperatura u Somboru i Kikindi dostigla 34 stepena, temperature iznad 30 stepeni zabeležene su i u drugim većim gradovima širom zemlje. Takođe, Beograd i Novi Sad su među gradovima sa najvišim vrednostima ovog prepodneva.

Upozorenja RHMZ-a i MUP-a zbog visoke temperature u Srbiji

Prema saopštenju RHMZ i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), crveni meteoalarm ostaje na snazi danas i narednih dana. Ova mera podrazumeva da su građani dužni da prate preporuke i izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana. Posebno se savetuje oprez starijima, deci i osobama sa hroničnim oboljenjima.

U međuvremenu, zvanične institucije prate razvoj situacije. Meteorolozi najavljuju da će visoke temperature u Srbiji potrajati, pa se i dalje očekuje nastavak toplotnog talasa. Preporučuje se redovno praćenje zvaničnih informacija i prilagođavanje aktivnosti trenutnim vremenskim uslovima.

Vernici u Srbiji obeležavaju pet velikih krsnih slava u avgustu, uz posebna pravila za slavsku trpezu tokom posta.

Pravoslavni vernici u Srbiji tokom avgusta proslavljaju pet značajnih krsnih slava, a priprema slavske trpeze zavisi od toga da li praznik pada u period posta. Ove godine, krsne slave u avgustu donose posebnu pažnju na pravila ishrane, naročito zbog Gospojinskog posta koji traje od 14. do 27. avgusta, prema crkvenom kalendaru.

Krsne slave u avgustu: datumi i značaj praznika

Među najvažnijim avgustovskim slavama nalaze se Sveti prorok Ilija (Ilindan), Sveta Marija Magdalena (Blaga Marija), Sveta Petka Rimska, Sveti velikomučenik Pantelejmon i Uspenje Presvete Bogorodice, poznato kao Velika Gospojina. Svaka od ovih slava ima svoje mesto u duhovnom životu vernika, a način obeležavanja zavisi od datuma i crkvenih pravila posta.

Ilindan se obeležava 2. avgusta i jedan je od najrasprostranjenijih avgustovskih praznika. Prema običajima, ovaj dan je posvećen Svetom proroku Iliji, zaštitniku vere i doma, a slavska trpeza je mrsna jer praznik ne pada u vreme posta.

Blaga Marija, odnosno praznik Svete Marije Magdalene, proslavlja se 4. avgusta, takođe van perioda posta, pa je i tada slavska trpeza mrsna. Sveta Petka Rimska, koja se obeležava 8. avgusta, i Sveti velikomučenik Pantelejmon, čiji je praznik 9. avgusta, takođe padaju van posta, što znači da su trpeze mrsne.

Gospojinski post i posne slave u avgustu

Avgust je specifičan zbog Gospojinskog posta, jednog od četiri velika višednevna posta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Post traje od 14. do 27. avgusta i završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice (Velika Gospojina), koji se proslavlja 28. avgusta. Vernici koji slave u ovom periodu moraju prilagoditi slavsku trpezu crkvenim pravilima posta.

Preobraženje Gospodnje, koje se slavi 19. avgusta, ove godine pada u vreme Gospojinskog posta. Slavska trpeza je tada posna, ali postoji razrešenje na ribu. Isto važi i za Veliku Gospojinu, koja ove godine pada u petak, što je tokom cele godine posni dan, pa je i tada slavska trpeza posna, uz dozvolu za ribu.

Pravila slavske trpeze tokom avgusta

Krsne slave u avgustu podrazumevaju poštovanje crkvenih pravila i tradicije. Vernici vode računa ne samo o datumu praznika, već i o tome da li slavska trpeza treba biti posna ili mrsna. U avgustu, dve velike slave podležu posnim pravilima: Preobraženje Gospodnje 19. avgusta i Uspenje Presvete Bogorodice 28. avgusta, obe sa posnom trpezom i mogućnošću ribe. Ostale avgustovske slave, poput Ilindana, Blage Marije, Svete Petke Rimske i Svetog Pantelejmona, obeležavaju se van perioda posta, pa je trpeza mrsna.

Pored toga, važno je naglasiti da se slavska trpeza priprema u skladu sa crkvenim uputstvima i poštovanjem svetitelja koji se tog dana slavi kao zaštitnik doma. Tako vernici čuvaju tradiciju i obeležavaju praznike na način koji je u skladu sa dugom istorijom i pravilima Srpske pravoslavne crkve.