Tokom prazničnih dana, pojedini objekti rade skraćeno ili ne rade, dok je parkiranje besplatno

Tokom uskršnjih praznika u Beogradu, tržni centri Ušće, Delta city, Stadion, Ada mall i Big fashion na Veliki petak radiće od 10.00 do 18.00, u subotu i drugog dana Uskrsa od 10.00 do 22.00, dok će na Uskrs biti zatvoreni. Kako je saopšteno, svi trgovinski i zanatski objekti mogu biti otvoreni i raditi duže od navedenog radnog vremena.

Pijace Javno-komunalnog preduzeća “Beogradske pijace” u petak, subotu i ponedeljak radiće po uobičajenom radnom vremenu od 6.00 do 19.00, dok pijaca “Palilula” radi od 7.00 do 21.00. Zelene pijace neće raditi na Uskrs, osim pijaca “Zemun”, “Banovo brdo”, “Bele vode” i “Dušanovac”, koje će biti otvorene od 6.00 do 14.00. Pijaca “OTC Miljakovac – Beogradski buvljak” radiće u petak i subotu od 8.00 do 19.00, dok na Uskrs i u ponedeljak neće raditi. Pijaca cveća “Krnjača” biće otvorena od 8.00 do 19.00 svih dana osim na Uskrs.

Parkiranje na ulici u zoniranim delovima biće besplatno od 10. do 14. aprila. Sve javne garaže i posebna parkirališta radiće neprekidno, po uobičajenom sistemu naplate. Javni prevoz u Beogradu odvijaće se po nedeljnom redu vožnje na Veliki petak, Uskrs i drugi dan Uskrsa, dok će u subotu važiti subotnji red vožnje, a od utorka redovan.

Glavna pošta u Beogradu tokom svih prazničnih dana radiće od 8.00 do 21.30. Pošte na graničnim prelazima Čukarka, Batrovci, Horgoš i Sremska Rača, kao i na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, rade uobičajeno, dok će na graničnom prelazu Gradina raditi od 7.00 do 18.30. Na Veliki petak, u subotu i drugi dan Uskrsa radiće pošte u tržnim centrima u Beogradu, Pančevu i Kragujevcu.

Benzinske stanice na državnim putevima I i II reda i na opštinskim putevima na teritoriji Beograda rade 24 sata, a ostale benzinske stanice u gradu najmanje od 6.00 do 20.00.

Prema predanju, decu rođenu na najveći hrišćanski praznik prati posebna sreća i zaštita tokom života

Prema hrišćanskoj tradiciji i narodnim predanjima u Srbiji, osobe rođene na Vaskrs smatraju se posebno blagoslovenim. U mnogim pravoslavnim i katoličkim običajima veruje se da dete rođeno na dan Hristovog vaskrsenja ima božansku zaštitu i posebnu sreću, kao i duboku duhovnu povezanost.

Starija narodna verovanja navode da ljude rođene na ovaj praznik prati sreća kroz život i da su zaštićeni od mnogih teškoća i bolesti. U pojedinim krajevima postoji uverenje da takve osobe imaju nevidljivi štit protiv zlih sila, kao i da ih odlikuje blagost, plemenitost i izražena saosećajnost. Smatra se da mogu imati posebnu životnu misiju ili duhovni zadatak.

Takođe, prema predanjima, veruje se da decu rođenu na Vaskrs prati božja milost i da će ostati dugovečni, ostavljajući pozitivan trag u zajednici. Ova verovanja razlikuju se u zavisnosti od lokalnih običaja, ali im je zajedničko što ističu vedrinu i nadu, u skladu sa simbolikom praznika Vaskrsa kao pobede života nad smrću.

Sva navedena narodna verovanja prenošena su generacijama i deo su šire kulturne tradicije vezane za hrišćanske praznike u Srbiji.

Vernici širom Srbije prisustvuju liturgijama, dok narodni običaji daju poseban značaj neudatim devojkama

Veliki četvrtak, jedan od najvažnijih dana u toku velike nedelje, hrišćani širom Srbije obeležavaju sutra u crkvama i domovima. Ovaj dan posvećen je sećanju na tajnu večeru Isusa Hrista i njegovih apostola, kada je ustanovljena sveta tajna pričešća. Prema hrišćanskoj tradiciji, tokom bogosluženja u hramovima čitaju se reči Hristove iz jevanđelja, a vernici prisustvuju liturgiji svetog Vasilija Velikog.

U pravoslavnom narodu duboko je ukorenjeno verovanje da se na ovaj dan kroz svetu tajnu pričešća može dobiti oproštaj grehova, zbog čega mnogi pristupaju ovom obredu. Pored crkvenih obeležja, u tradiciji se prenose i brojni narodni običaji. Posebnu pažnju privlači običaj među neudatim devojkama, koje prema starom verovanju pripremaju ogledalo, češalj i peškir, koje stavljaju pod jastuk pred spavanje. Prema predanju, izgovorom određenih reči pred san, devojkama se u snu može prikazati mladić za koga će se udati.

Obeležavanje velikog četvrtka je važan deo priprema za predstojeći Uskrs, a običaji i crkveni obredi pružaju priliku za razmišljanje, duhovnu obnovu i povezivanje sa tradicijom.