Stručnjaci ističu da je svest o nasilju izraženija, dok žrtve retko prijavljuju incidente
Branislava Krasić, psiholog iz Osnovne škole ‘Dositej Obradović’ u Nišu, izjavila je da, iako škole u Srbiji od 2009. godine ne beleže značajan porast slučajeva vršnjačkog nasilja, poslednjih godina primetan je porast brutalnosti ovakvih incidenata. Skup ‘Briga o deci kao zajednička odgovornost’, održan povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja 25. februara u Nišu, okupio je stručnjake koji su upozorili na ozbiljnost problema.
Prema rečima Krasić, izmenjena je percepcija i svest o nasilju, pa se danas incidenti manje prikrivaju nego ranije, što je dovelo do većeg broja prijava, ali ne i realnog povećanja učestalosti nasilja. “Postoji veći broj prijava u odnosu na 2009. godinu, ali nije povećana stopa nasilja, već svest o nasilju, koje se manje prikriva. Sa druge strane, češće su prijave koje zapravo i ne spadaju u nasilje, već su klasične razvojne vršnjačke konflikte među decom,” navela je Krasić.
Ona je istakla da je ranije među dečacima dominiralo fizičko, a među devojčicama socijalno nasilje, ali je pojava društvenih mreža doprinela širenju i intenziviranju nasilničkog ponašanja, što može izazvati teže posledice kod žrtava. Krasić je upozorila i na problem što žrtve retko prijavljuju nasilje zbog osećaja nemoći i straha, dok su posmatrači češće oni koji incident prijave.
“Žrtve se veoma teško ohrabruju da nasilje prijave. Postoji psihološka dominacija moći, pa onaj ko trpi nasilje doživljava nasilnika kao dominantnog i potrebno mu je mnogo hrabrosti da to nekome kaže,” izjavila je Krasić. Ona je naglasila važnost ohrabrivanja dece da prijave nasilje i istakla ulogu škole u jačanju samopouzdanja i socijalnih veština kod učenika. Preterana zaštita dece od strane porodica i škola, zaključila je, ne doprinosi njihovoj samostalnosti niti razvoju socijalnih veština.
