Prema merenju u 17 časova, Kikinda beleži najvišu temperaturu, dok se toplotni talas očekuje tokom cele prve dekade avgusta.

Srbiju je zahvatio snažan toplotni talas, a prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najviša temperatura izmerena je u Kikindi i iznosila je 39 stepeni Celzijusa u 17 časova. Zbog toga je toplotni talas u Srbiji tema od velikog značaja za građane, posebno tokom popodnevnih sati kada su temperature najviše.

Osim Kikinde, veoma visoke temperature zabeležene su i u Paliću, Somboru, Novom Sadu i Velikom Gradištu, gde su merenja pokazala 38 stepeni Celzijusa. Za njima slede Bački Karlovac, Sremska Mitrovica, Beograd, Smederevska Palanka, Kruševac i Ćuprija sa temperaturom od 37 stepeni. Prema istim izvorima, najniža temperatura u 17 časova izmerena je na Kopaoniku, sa 22 stepena Celzijusa.

Toplotni talas u Srbiji i aktuelna upozorenja

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na snazi je upozorenje na dugotrajan toplotni talas u Srbiji. Očekuju se maksimalne dnevne temperature od 35 do 38 stepeni, a lokalno su moguće i vrednosti do 40 stepeni Celzijusa. Ovaj toplotni talas, kako navode iz Zavoda, zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta.

Tokom dana, u podne, najtopliji gradovi su bili Beograd, Sombor i Kikinda. Ipak, do 17 časova, Kikinda je postala najtoplija tačka u zemlji. Visoke temperature zadržale su se i u ostalim gradovima širom Vojvodine, ali i u centralnom delu Srbije.

Najniže temperature i preporuke tokom toplotnog talasa

Iako su temperature u većini gradova bile izuzetno visoke, na Kopaoniku je zabeležena najniža vrednost od svega 22 stepena u 17 časova. Zbog toga su planinska područja često jedini spas od toplotnog talasa u Srbiji, dok se u urbanim sredinama asfalt dodatno zagreva i stvara osećaj još većeg pregrevanja.

Prema zvaničnim saopštenjima, građanima se savetuje da prate aktuelne informacije o stanju vremena i izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana. Iako visokih temperatura ima širom zemlje, izuzetno je važno ostati informisan i pratiti preporuke zvaničnih institucija.

Toplotni talas u Srbiji će, prema prognozama RHMZ, trajati još nekoliko dana. Preporučuje se građanima da borave u rashlađenim prostorijama i koriste svaku priliku za osveženje, posebno tokom najtoplijih sati.

Retko viđeni ostaci utvrđenja iz 18. veka postali vidljivi usled povlačenja reke, potvrđuje istraživač Nenad Šeguljev.

Nizak vodostaj Dunava otkrio je ostatke utvrđenja Insel Schanz (Ostrvski šanac) u blizini Petrovaradinske tvrđave, što je izazvalo pažnju javnosti. Prema navodima istraživača Nenada Šeguljeva, autor bloga „Moja tvrđava“, ovo utvrđenje sagrađeno je sredinom 18. veka na području tadašnjeg Ratnog ostrva, koje je tada razdvajalo Vodeni grad i Ratno ostrvo. Danas glavni tok Dunava prolazi preko mesta gde se nalazilo ovo ostrvo, dok je leva obala rukavca postala desna obala reke.

Karakteristike utvrđenja Insel Schanz

Ostaci utvrđenja Insel Schanz svedoče o značajnoj istorijskoj ulozi ovog lokaliteta. Šeguljev ističe da je osnovna namena utvrđenja bila da spreči neprijateljske trupe da se približe Petrovaradinskoj tvrđavi sa Dunava i Ratnog ostrva. Utvrđenje je izgrađeno kao poljska fortifikacija sa četiri jednaka bastionska fronta, rovom ispunjenim vodom i skrivenim putem sa dva zborišta.

Potreba za ovakvom fortifikacijom javila se nakon velike opsade Petrovaradina 1694. godine, kada su osmanske snage koristile pozicije na Ratnom ostrvu za bombardovanje Vodenog grada i austrijskih položaja na levoj obali Dunava, uključujući pontonski most i šajke.

Promene toka reke i zaborav utvrđenja

Tokom vremena, glavni tok Dunava promenio je pravac i sada prelazi preko nekadašnjeg Ratnog ostrva, što objašnjava zašto su ostaci utvrđenja Insel Schanz danas retko vidljivi. Leva obala nekadašnjeg rukavca sada predstavlja desnu obalu reke. Šeguljev napominje da je šira javnost za ovo utvrđenje poslednji put čula 1999. godine, kada je tokom izgradnje podvodnog gasovoda došlo do oštećenja radne mašine na tom mestu.

Osim toga, aktuelni nizak vodostaj Dunava omogućio je da se ostaci utvrđenja ponovo vide, što izaziva interesovanje i podseća na bogatu vojnu istoriju ovog kraja. Ovaj događaj podstiče na razmišljanje o značaju očuvanja kulturne i istorijske baštine u okolini Petrovaradina.

Stručnjaci objašnjavaju zašto neprekidan rad savremenih klima-uređaja može biti ekonomičniji izbor od čestog gašenja

Korišćenje klima-uređaja postaje svakodnevica u domaćinstvima kada temperature prelaze 30 stepeni. Mnogi se pitaju kako korišćenje klima-uređaja utiče na račun za struju, odnosno da li je bolje držati uređaj uključenim tokom celog dana ili ga povremeno gasiti i uključivati. Prema stručnim mišljenjima, način upotrebe ima značajan uticaj na potrošnju električne energije i konačan iznos mesečnih računa.

Način rada klima-uređaja i potrošnja energije

Moderni inverter klima-uređaji ne rade konstantno istom snagom. Kada klima rashladi prostoriju na zadatu temperaturu, kompresor automatski smanjuje intenzitet rada i koristi samo onoliko energije koliko je potrebno da održi tu temperaturu. Zbog toga, česta praksa gašenja i ponovnog uključivanja klime zapravo može biti manje efikasna. Kada se prostorija ponovo zagreje, klima-uređaj mora uložiti više energije da bi je ponovo rashladio, što rezultuje većom potrošnjom struje.

Osim toga, stručnjaci naglašavaju da je za optimalnu ekonomičnost bolje podesiti umerenu temperaturu i dozvoliti uređaju da je samostalno održava. Na taj način izbegava se nepotrebno trošenje energije koje nastaje pri svakom novom pokretanju kompresora.

Kada je bolje neprekidno koristiti klimu

Praksa pokazuje da korisnici često misle da će, ukoliko gase klimu kad napuštaju prostoriju, smanjiti troškove električne energije. Međutim, kod većine savremenih modela, kako korišćenje klima-uređaja bez čestog isključivanja tako i održavanje stabilne temperature doprinosi nižoj ukupnoj potrošnji. Štaviše, uređaj tada radi efikasnije i produžava se njegov vek trajanja.

Stručnjaci ističu da je važno klima-uređaj koristiti u skladu sa preporukama proizvođača i uvek voditi računa o ventilaciji i izolaciji prostorije. Na taj način, kako korišćenje klima-uređaja može biti prilagođeno potrebama korisnika, a potrošnja energije optimalna.

Umerena temperatura kao ključ uštede

Pored toga, preporučuje se da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude prevelika, kako bi klima-uređaj radio efikasno. Takođe, održavanje umerene temperature doprinosi udobnosti i zdravlju ukućana. Zbog toga je, pored ekonomske isplativosti, važno obratiti pažnju i na opšte uslove boravka u prostoru tokom toplih dana.