Republički hidrometeorološki zavod aktivirao žuti meteoalarm, očekuju se lokalne nepogode i nagle promene vremena

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je detaljnu vremensku prognozu za predstojeći vikend i ostatak juna, upozoravajući na nestabilne vremenske prilike i česte lokalne nepogode na teritoriji Srbije. Prema saopštenju, sever zemlje može očekivati stabilnije vreme, dok se u ostalim delovima predviđaju kiša, pljuskovi sa grmljavinom i povremeni jaki udari vetra.

Za subotu, 6. jun, najavljeno je promenljivo oblačno vreme, sa sunčanim intervalima na severu i povećanom verovatnoćom za pljuskove u ostalim krajevima. RHMZ je uključio žuti meteoalarm zbog mogućnosti grmljavina i lokalnih nepogoda, uz procenat verovatnoće od 60%. Jutarnje temperature kretaće se između 13 i 17 stepeni, dok će maksimalne dnevne vrednosti biti od 24 do 29 stepeni.

Nedelja, 7. jun, donosi blago povećanje temperatura i nastavak nestabilnosti. Sever i zapad zemlje očekuju sunčane periode, dok će u drugim regionima biti promenljivo uz mogućnost kratkotrajnih pljuskova i grmljavine. Minimalne temperature biće od 14 do 18 stepeni, a maksimalne od 26 do 30 stepeni. Upozorenje na grmljavinske oluje ostaje na snazi.

Od ponedeljka, 8. juna, prognozira se kratkotrajna stabilizacija vremena sa više sunčanih sati i porastom temperatura do 30 stepeni, ali se od sredine naredne nedelje očekuje povratak nestabilnosti, posebno u brdsko-planinskim predelima. Padavine će biti izraženije od četvrtka, dok će temperature ostati iznad proseka sa maksimalnim vrednostima do 32 stepena.

RHMZ upozorava na rizik od udara groma, lokalnih bujica, oštećenja imovine i poteškoća u radu električnih uređaja. Apeluje se na građane da prate zvanična saopštenja i prilagode aktivnosti promenama vremenskih prilika.

“Na snazi je žuti meteoalarm zbog mogućih lokalnih nepogoda i grmljavinskih oluja. Građanima savetujemo oprez i praćenje zvaničnih informacija”, navodi se u saopštenju RHMZ-a.

Svetinja se nakon 17 dana vraća u manastir Vatoped, ispraćaj uz najviše crkvene i državne počasti

Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvažnijih pravoslavnih relikvija, svečano će danas biti ispraćen iz Hrama Svetog Save u Beogradu, nakon što mu se u prethodnih 17 dana poklonilo oko 800.000 vernika, saopšteno je iz Srpske pravoslavne crkve. Relikvija, koja je u Srbiji boravila od 20. maja, vraća se u manastir Vatoped na Svetoj Gori.

Liturgiju povodom ispraćaja u Hramu Svetog Save predvodiće patrijarh Porfirije, dok će u ceremoniji učestvovali i predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, folklorna društva, horovi i bogoslovi. Prema navodima iz SPC, pojas je u skladu sa tradicijom bio izložen kako bi vernici mogli da prođu ispod svetinje i pomole se za blagoslov.

Pripreme za ispraćaj blagoslovio je patrijarh Porfirije, uz saglasnost arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped, koji je relikviju dopratio u Beograd. Pojas će iz Beograda avionom biti prebačen do Soluna, a zatim brodom na Svetu Goru.

Boravak pojasa u Srbiji bio je produžavan usled velikog interesovanja vernika, po odluci patrijarha Porfirija. Redovi ispred Hrama Svetog Save bili su svakodnevno dugi, a pojedini vernici su čekali i po 13 ili 14 sati kako bi se poklonili svetinji.

“U skladu sa viševekovnom tradicijom i praksom u pravoslavnim crkvama, časni pojas Presvete Bogorodice bio je postavljen tako da su svi poklonici mogli da laganim hodom prođu ispod svetinje i dobiju blagoslov, prinoseći molitve za sebe i svoje bližnje”, rekao je protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog.

Srpska pravoslavna crkva pozvala je sve vernike da isprate časni pojas i zahvale Presvetoj Bogorodici, ističući da je za vreme boravka relikvije pod svodove hrama došlo više od 800.000 ljudi.

Pravoslavni vernici širom Srbije danas slave svetitelja, a ritual sa venčićem posebno značajan za neudate devojke

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Simeonu Divnogorcu, poznatom po podvižničkom životu, molitvi i narodnim običajima vezanim za blagostanje doma. Simeon Divnogorac rođen je u Antiohiji 522. godine, a još kao dete, nakon gubitka oca u zemljotresu, započeo je put duhovnog podviga uz majku Martu. Već sa šest godina odlazi u pustinju, gde pod rukovodstvom duhovnika Jovana posvećuje život postu i molitvi. Prema predanju, Simeon je kroz godine trpeo brojna iskušenja, ali je bio udostojen božanske utehe i viđenja. Njegova posvećenost bila je prepoznata i kroz život na stubu, u stalnoj molitvi, a kasnije i povlačenjem na goru Divnu, po kojoj je dobio ime Divnogorac. Smatra se da je posedovao isceliteljsku silu i moć da pomogne onima koji mu se obraćaju u veri. Upokojio se 596. godine, ostavivši primer potpunog predanja Bogu. Na današnji dan, u domaćinstvima se primenjuju običaji za zdravlje i sreću – jedan od njih je da se đubre iznosi tri puta, što simbolično označava odstranjivanje bolesti i nesreće iz kuće. Poseban običaj vezan je za neudate devojke, koje prema verovanju, treba da naprave venčić od cveća i puste ga niz reku ili potok, kako bi, prema narodnom predanju, otvorile put ka ljubavi i braku. Smatra se da na ovaj način do kraja godine mogu upoznati svoju buduću srodnu dušu. Molitva posvećena svetitelju ističe zahvalnost za isceliteljske darove i duhovnu snagu.