Milovan Bojić ističe porast obolelih među mlađima i najavljuje otvaranje odeljenja kardiogenetike

Direktor instituta ‘Dedinje’, Milovan Bojić, izneo je podatke da Srbija godinama spada u vrh evropskih zemalja po smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova. On je naveo da je, uz Rusiju i Ukrajinu, stopa obolevanja među najvišima, a posebno zabrinjava povećanje broja mlađih pacijenata na operativnim programima. Državna strategija, prema njegovim rečima, ima cilj da se smrtnost smanji sa 54 na nešto iznad 40 odsto, što i dalje predstavlja visok procenat.

Bojić je apelovao na građane da promene životne navike, naglašavajući važnost uravnotežene ishrane i eliminacije faktora rizika. ‘Važno je da ne jedemo žderući, nego da jedemo onoliko koliko možemo da sagorimo’, poručio je Bojić. Savetovao je redovne kontrole pritiska i šećera, kao i vođenje računa o genetskim predispozicijama za srčana oboljenja.

U cilju prevencije, Bojić je najavio otvaranje najsavremenijeg odeljenja kardiogenetike u institutu ‘Dedinje’. Pacijenti će moći, uz uput iz doma zdravlja, da obave genetske analize i dobiju stručne savete o prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Prema njegovim rečima, ovakve mere su ključne za smanjenje visokog procenta smrtnosti i očuvanje zdravlja nacije.

Prema najavama meteorologa, od utorka se očekuje zahlađenje i povremeni pljuskovi, a toplije vreme moguće tek posle 7. maja

U Srbiji se do ponedeljka, 29.04.2024, očekuje pretežno sunčano i toplo vreme sa temperaturama uobičajenim za kraj aprila, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. U nedelju i ponedeljak jutarnje temperature kretaće se od 2 do 11 stepeni, dok će najviša dnevna temperatura biti od 19 do 26 stepeni Celzijusa, uz umeren vetar, posebno na istoku zemlje.

Prema najavama, promena vremena nastupiće od utorka, 30.04.2024, kada će doći do postepenog povećanja oblačnosti i mogućnosti za kratkotrajnu kišu i lokalne pljuskove. Jutarnje temperature u utorak biće između 3 i 9, a maksimalne dnevne od 19 do 24 stepena.

U sredu, 01.05.2024, očekuje se promenljivo oblačno i malo hladnije vreme, ponegde sa kratkotrajnom kišom i lokalnim pljuskovima, posebno u južnim i centralnim delovima zemlje. Jutarnje temperature biće od 6 do 11, a najviše dnevne od 16 na severozapadu do 20 stepeni na jugoistoku Srbije.

Meteorolog Marko Čubrilo najavio je da bi hladnije vreme moglo da potraje do oko 7. maja, nakon čega je moguće osetno otopljenje. On je precizirao da će od utorka do kraja nedelje preovlađivati relativno hladan vazduh, sa povremenim slabim padavinama i dnevnim temperaturama uglavnom ispod proseka za ovo doba godine. U sredu bi maksimalne temperature bile između 9 i 17 stepeni, a narednih dana najčešće od 8 do 15 stepeni Celzijusa.

Prema njegovim rečima, rizik od kasnog snega je minimalan osim na najvišim planinama, ali postoji povećana opasnost od kasnog mraza posle 1. maja zbog vedrog vremena. Očekuje se da će se svežije vreme zadržati do 7. maja, a zatim je moguća promena sa prvim jačim otopljenjem i dnevnim temperaturama iznad 25 stepeni Celzijusa.

“Relativno hladno bi se zadržalo do oko 7. maja, nakon čega je moguće osetno otopljenje”, navodi meteorolog Marko Čubrilo.

Lekari iz porodilišta Narodni front ističu važnost procene mase ploda zbog rizika pri porođaju

U porodilištu GAK ‘Narodni front’ u Beogradu 1988. godine rođena je beba teška oko 7.500 grama prirodnim putem, što predstavlja rekord u istoriji ove ustanove, saopštili su lekari. Ovakvi slučajevi natprosečno krupnih beba izuzetno su retki u beogradskim porodilištima, ali se i dalje prepričavaju među medicinskim osobljem.

Prema izjavama stručnjaka iz porodilišta, tokom godina se beleže slučajevi beba težih od 5.000 grama, pri čemu su najčešće dečaci ti koji obaraju rekorde. Ipak, 2019. godine najteža beba bila je devojčica Mila, dok je 2018. godine najkrupnija beba rođena carskim rezom sa 5.800 grama.

Dr Tanja Lazić Mitrović, zamenica načelnika Odeljenja za neonatologiju GAK ‘Narodni front’, izjavila je 2019. godine da je beba od 7.500 grama iz 1988. godine imala dobru vitalnost i adaptiranost po rođenju. ‘Krupna beba predstavlja izazov za ginekologa-akušera i neonatologa, ali istovremeno donosi radost majci i ponos ocu. Bebe rekorderi mogu, ali ne moraju, da izrastu u krupne ljude’, navela je dr Lazić Mitrović.

Stručnjaci napominju da je procena telesne mase ploda pre porođaja od ključnog značaja, jer neadekvatno planiran porođaj može predstavljati rizik i za majku i za dete. U slučajevima izuzetno krupnih beba, lekari pažljivo biraju način vođenja porođaja kako bi se smanjile moguće povrede.

U porodilištu KBC Zvezdara, tokom 2018. godine, od 2.200 rođenih beba, tri su imale težinu preko 5.000 grama, što potvrđuje retkost ovakvih slučajeva. Rekord iz 1988. godine i dalje se posebno izdvaja u medicinskoj praksi u Srbiji.