U septembru je u Srbiji registrovano 329.412 nezaposlenih, dok su manuelni radnici u trgovini bili najtraženiji.

Broj nezaposlenih u Srbiji opao je za oko 10.000 za godinu dana, prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. U septembru je na evidenciji bilo 329.412 nezaposlenih lica, a žene su činile većinu sa 184.948 prijavljenih. Ovaj trend pokazuje blagi pad nezaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na promene na tržištu rada.

Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje u septembru je prijavljeno 22.646 novih nezaposlenih. Istovremeno, sa liste nezaposlenih do radnog mesta došlo je 15.540 osoba. Prema zvaničnim podacima, novčanu naknadu primalo je 30.326 nezaposlenih, što je za oko 1.000 više nego u istom mesecu prethodne godine, kada je taj broj iznosio 29.318.

Najtraženija zanimanja na tržištu rada u Srbiji

Poslodavci su tokom septembra raspisali konkurse za 16.306 novih radnika. Većina ovih radnih mesta, tačnije 12.025, bila je ponuđena na određeno vreme, dok je 3.953 konkursa bilo za stalno zaposlenje. Najtraženiji su bili manuelni radnici u trgovini, za koje je oglašeno 1.006 slobodnih pozicija. Ova zanimanja prednjače na listi, što pokazuje stalnu potrebu poslodavaca za ovom vrstom radne snage.

Odmah iza njih, najviše su traženi čistači prostorija, sa 720 objavljenih oglasa, i pomoćnici zidara, za koje su raspisana 484 konkursa. Zanimljivo je da su programeri, koji su prethodnih godina često bili najtraženiji, sada na četvrtom mestu sa 456 slobodnih radnih mesta. Ovo ukazuje na promene u strukturi potražnje na tržištu rada.

Struktura zaposlenosti i novčane naknade

Tokom septembra, novčanu naknadu primalo je više nezaposlenih nego prethodne godine. Osim toga, značajan broj ljudi uspeo je da pronađe posao putem konkurisanja na oglase. Ove brojke naglašavaju važnost aktivnog traženja posla i redovnog praćenja ponude na tržištu rada.

Pored toga, podaci pokazuju da većinu nezaposlenih i dalje čine žene. Ova činjenica otvara pitanje rodne ravnopravnosti na tržištu rada i može biti signal za dalje mere koje bi olakšale pristup zapošljavanju ženama.

Kako se menja tržište rada u Srbiji?

Konkursi za zapošljavanje pokazuju da je najveća potražnja za radnicima u sektorima sa nižim kvalifikacijama, kao što su trgovina, čišćenje i pomoćni građevinski radovi. S druge strane, potražnja za IT stručnjacima i dalje postoji, ali je manja nego prethodnih godina. Na taj način, tržište rada u Srbiji pokazuje određene promene u strukturi najtraženijih zanimanja, što može uticati na buduće obrazovne i karijerne odluke građana.

Uprkos blagog smanjenja broja nezaposlenih i povećanog broja konkursa, zvanične institucije pozivaju sve koji su u potrazi za poslom da se redovno informišu o aktuelnim oglasima i da koriste mogućnosti koje pruža Nacionalna služba za zapošljavanje.

Slaviša Stevanović iz Leskovca izbegao je novu operaciju nakon boravka u manastiru Tumane, što je iznenadilo njegove lekare u Minhenu.

Nemački lekari ostali su bez jasnog odgovora kada su kod Slaviše Stevanovića, nakon povratka iz manastira Tumane, utvrdili da infekcije više nema. Ova neobična situacija, u kojoj je pacijent iz Leskovca izbegao ponovnu operaciju, pokreće pitanja o vezi između vere i zdravlja.

Slaviša Stevanović iz Leskovca prošao je kroz težak period. Kod njega je 2024. godine dijagnostikovana aneurizma na mozgu. Operacija je obavljena 4.11.2024. godine, a nakon toga usledio je dug oporavak. Međutim, glavobolje nisu prestajale. Lekari su, prema njegovim rečima, na kontrolnom snimanju otkrili infekciju koja je zahtevala novu, ozbiljnu operaciju.

Uplašen zbog mogućih komplikacija, Slaviša je, na preporuku žene koja je radila u bolnici u Minhenu, odlučio da ode u manastir Tumane. U Tumane je stigao 5. maja 2025. godine i proveo četiri dana u molitvi. “Godine 2024. ustanovili su kod mene aneurizmu na mozgu. 4. novembra sam operisan, potom sedam, osam dana bio u bolnici, potom sedam nedelja na rehabilitaciji. Posle određenog vremena glavobolja nije prestala. Ponovo sam bio na skeneru. Na skeneru su ustanovili bakteriju koja je prouzrokovala glavobolju. Rekli su mi da bih morao ponovo da se operišem — da mi ponovo otvaraju glavu. Ja sam to odbio, a razgovarajući sa jednom gospođom koja radi u bolnici u Minhenu, ona me je uputila u manastir Tumane. U Tumane sam stigao 5. maja, ostao četiri dana. Do 8. maja”, ispričao je Stevanović.

Kontrolni pregled u Minhenu: nema više infekcije

Po povratku iz Srbije, Slaviša se vratio u Minhen na kontrolno snimanje. Lekari su tada, prema njegovim rečima, ustanovili da infekcije nema i da nova operacija nije potrebna. “Vratio sam se za moj rodni Leskovac, a posle par dana opet za Minhen. Na skeneru pred operaciju, lekari su utvrdili da nemam nikakvu infekciju. Rekli su mi: ne treba više da se operišete, sve je dobro, i zaista ne znamo kako je to nestalo. To me je neverovatno obradovalo”, objasnio je Stevanović.

Takođe, naglasio je koliko mu je ova promena značila. Izrazio je zahvalnost svecima u manastiru Tumane, Svetom Zosimu, Svetom Jakovu, Svetom Nektariju, Bogorodici i Svetom Gavrilu. Posebno je istakao veliku radost što nije morao da prolazi kroz još jednu zahtevnu operaciju.

Manastir Tumane u mislima i srcu

Od tada, kako navodi, manastir Tumane zauzima posebno mesto u njegovom životu. U srcu je nosio želju da se vrati i zahvali Svetim Zosimu i Jakovu Tumanskim, Svetom Nektariju, Svetom Gavrilu i Presvetoj Bogorodici za život, oporavak i što nije morao opet na operaciju.

Na taj način, ova priča pokazuje koliko vera i nada mogu imati ulogu u procesu oporavka, mada lekari i dalje ne mogu da objasne nestanak infekcije kod Slaviše Stevanovića. Takođe, njegova iskustva iz manastira Tumane ostaju snažno prisutna u njegovim mislima.

Paklica cigareta spasila je život srpskom borcu Sretenu tokom bombardovanja kasarne u Nišu 1941. godine.

Priča o tome kako su cigarete iz Drugog svetskog rata mogle da promene nečiju sudbinu dolazi iz Požege. Sudbina Sretena, srpskog borca koji je služio u kasarni u Nišu aprila 1941, pokazuje koliko slučajnosti mogu odrediti nečiji život. Događaj koji je ostao upamćen u porodici Vuković vezan je za dve paklice tadašnje zelene „Morave”.

Prema priči unuka Sretena Vukovića, deda je bio raspoređen u kasarnu u Nišu. Tog krvavog aprila, dok su nemački avioni bombardovali Beograd, niška kasarna se takođe našla na meti. Sreten je bio strastven pušač i kada mu je ponestalo cigareta, odlučio je da ode do prodavnice po još dve paklice.

Kako su cigarete iz Drugog svetskog rata sačuvale život

Dok se vraćao iz prodavnice, Sreten je čuo snažnu eksploziju, ali nije odmah shvatio šta se dešava. Kada se približio kasarni, zatekao je ruševinu. Zgrada je bila sravljena sa zemljom, a gotovo svi njegovi ratni drugovi izgubili su živote. Upravo te dve kupljene paklice cigareta iz Drugog svetskog rata, zelene „Morave”, indirektno su mu spasile život.

Shvativši šta se dogodilo, Sreten je odlučio da sačuva te cigarete kao uspomenu, ali i kao podsetnik na to koliko je sreća često presudna. Prema rečima njegovog unuka, paklice je čuvao u fioci, a na jednoj je napisao „uspomena iz Niša” i datum bombardovanja.

Porodična uspomena na spaseni život

Pored toga, Sreten nije rado govorio o svom iskustvu. Kada bi ga deca ili unuci pitali šta je u paklicama, kratko bi odgovorio da mu je to spasilo život i da se ne dira. Ove cigarete iz Drugog svetskog rata preživele su svog vlasnika. Nakon bombardovanja, Sreten je prestao da puši. Unuk navodi da je jednom kao mladić pokušao da zapali jednu cigaretu, ali je duvan bio izlapeo, pa ju je odmah vratio u paklicu.

Konačno, ova priča iz Požege ostaje trajni podsetnik kako običan predmet, poput paklice cigareta, može imati ogroman značaj za celu porodicu. Dve paklice zelene „Morave” zauvek će podsećati potomke na srećnu slučajnost koja je Sretenu spasila život u Drugom svetskom ratu.