Običaji uključuju umivanje u vodi sa cvećem i darivanje mladih, praznik se tradicionalno slavi širom Srbije
Pravoslavni vernici širom Srbije sutra obeležavaju praznik Cveti, koji se slavi na kraju šeste nedelje uskršnjeg posta i posvećen je svečanom ulasku Isusa Hrista u Jerusalim. Prema narodnom običajnom kalendaru, ovaj praznik je jedan od najradosnijih u pravoslavlju i prate ga brojni običaji i verovanja.
Cveti je ustanovljen krajem IV veka u Jerusalimu, u znak sećanja na događaj kada je Isus Hrist dočekan sa cvećem i palminim granama, koje su vernici bacali pred njegove noge. Pošto palma ne uspeva u svim krajevima, u Srbiji se u crkvu najčešće nosi šimšir, tisa, vrbove ili maslinove grančice. Ovi simboli nose posebno značenje u narodnoj tradiciji.
Običaji vezani za Cveti uključuju umivanje ukućana vodom u kojoj su na praznik Vrbica potopljeni cvetovi, što prema verovanju donosi zdravlje i rumenilo. Na ovaj dan se obično bere cveće i ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom, dok se mladima daruje cveće kao znak poštovanja i naklonosti. Ranije je bio rasprostranjen običaj da se tokom celog dana nosi cveće, a momci su devojkama poklanjali bukete, pri čemu je svaki cvet imao posebno značenje.
Vrbove grančice se stavljaju „za brz napredak“, dren „za zdravlje“, dok devojke biraju ljubičice. Praznik je kroz istoriju bio povod za okupljanje zajednice u radosti, ali bez veselja, a poznato je i da je na Cveti 1815. godine u Takovu knez Miloš Obrenović pozvao narod na ustanak.
Danas se Cveti povremeno obeležava i kao krsna slava ili zavetina u pojedinim porodicama i mestima.
