Prema važećim zakonima zastarelost poreskog duga iznosi 5 ili 10 godina, ali rokovi često bivaju prekinuti
Građani i preduzetnici u Srbiji i dalje imaju brojna pitanja o zastarelosti poreskog duga, posebno u vezi sa rokovima i mogućnošću otplate, pokazuju poslednje informacije iz relevantnih izvora. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da poreska obaveza može zastariti, ali precizni rokovi i izuzeci zahtevaju pažnju svakog obveznika.
Rokovi zastarelosti jasno su definisani – relativna zastarelost iznosi 5 godina, dok apsolutna zastarelost nastupa nakon 10 godina od dana kada je obaveza nastala. U tom periodu Poreska uprava ima pravo da utvrđuje i naplaćuje porez. Međutim, rokovi mogu biti prekinuti svakom radnjom Poreske uprave, poput slanja opomene, donošenja rešenja ili pokretanja prinudne naplate, što znači da zastarelost retko nastupa bez prekida.
Prema zvaničnim pravilima, iako je teoretski moguće da dug zastari, u praksi su ovakve situacije retke jer poreski organi redovno preduzimaju korake za naplatu. Zastarelost ne nastupa automatski – građani i preduzetnici moraju sami da se pozovu na nju. Ako to ne urade, dug može ostati predmet naplate i dalje biti evidentiran.
Pravila zastarelosti odnose se i na preduzetnike, budući da se poreski dugovi regulišu posebnim poreskim zakonima, a ne Zakonom o obligacionim odnosima. Poreska uprava omogućava zahtev za odlaganje plaćanja ili otplatu poreskog duga na rate, ali uslovi zavise od svakog pojedinačnog slučaja i važećih propisa.
Stručnjaci ističu da je razumevanje rokova i pravila ključno za izbegavanje dodatnih troškova i problema. Najsigurniji način da se izbegnu neprijatna iznenađenja jeste redovno praćenje poreskih obaveza i blagovremena konsultacija sa stručnim licima. Iako zakon predviđa rokove zastarelosti, u praksi se zbog čestih prekida ti rokovi često produžavaju. Građani se pozivaju da budu upućeni u svoja prava i obaveze kako bi izbegli probleme sa poreskim dugovanjima.
