Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje na visoke temperature, najtoplije u Vojvodini

Prema najnovijim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Paliću, Zrenjaninu i Kikindi danas je u 13 časova izmereno 40 stepeni Celzijusa, što su najviše temperature u junu od kada se vrše merenja. U istom periodu, u Somboru, Novom Sadu, Banatskom Karlovcu, Sremskoj Mitrovici i Pančevu izmereno je 38 stepeni, dok je u Beogradu, Valjevu, Kragujevcu i Smederevskoj Palanci bilo 37 stepeni.

Na planinskim predelima, temperature su bile niže: na Zlatiboru 30 stepeni, na Kopaoniku 24, a na Staroj planini 24,8 stepeni. Najniže vrednosti zabeležene su na lokaciji Pasuljanske livade sa 21,3 stepena.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da će veoma visoke temperature potrajati do 2. jula. Za danas je prognozirana maksimalna temperatura od 36 do 40 stepeni, dok se sutra očekuje manji pad, ali će i dalje biti veoma toplo sa temperaturama od 32 do 35 stepeni. Od četvrtka se u većini mesta očekuju najviše dnevne temperature ispod 30 stepeni.

U zvaničnom saopštenju najavljeno je da se u sredu očekuje promena vremena, sa mogućim kratkotrajnim nepogodama na severu i zapadu krajem dana, a u četvrtak i u ostalim krajevima. Moguće su obilne padavine u kratkom periodu, jak i olujni vetar, kao i pojava grada lokalno.

“Građanima se savetuje oprez i izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana”, naveli su iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ministarstvo iznelo podatke o uloženim sredstvima i sprovedenim merama, ističući primenu evropskog indeksa kvaliteta vazduha

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je da je država u prethodnom periodu uložila preko 11 milijardi dinara u zaštitu vazduha, uključujući dve milijarde dinara namenjenih zameni kotlova, što je donelo korist za oko 1,8 miliona građana. Kako je saopšteno, 11.000 domaćinstava je uz podršku države izvršilo zamenu ložišta, dok je zasađeno gotovo 500.000 sadnica i kupljeno 5.300 električnih i hibridnih vozila uz državne subvencije.

Ministarstvo je navelo i da su četiri milijarde dinara uložene u rešavanje nesanitarnih deponija, te da je očišćeno 1.263 divlje deponije širom zemlje. U saopštenju se naglašava da Srbija među prvima u regionu primenjuje strožiji evropski indeks kvaliteta vazduha, koji, kako je objašnjeno, nije zakonska obaveza ni u EU ni u Srbiji, već preporučeni standard radi boljeg informisanja građana.

Prema navodima iz Ministarstva, broj mernih mesta za suspendovane čestice PM10 povećan je za više od tri puta, a za PM2.5 čak pet puta u poslednjih šest godina. Državna mreža mernih stanica sada obuhvata 262 merna mesta, dodatno proširena kroz IPA projekat. Ističe se i da je usvojen novi zakon o zaštiti vazduha, a prateći propisi su usklađeni sa standardima i direktivama Evropske unije.

“Zanemarivanjem činjenica i plasiranjem sopstvenih konstrukcija, organizacije i pojedinci ne štite javni interes, već svesno obmanjuju građane i pokušavaju da ozbiljnu temu poput zaštite vazduha pretvore u prostor političkog delovanja”, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Stručnjak savetuje roditeljima da izbegavaju boravak dece na otvorenom u najtoplijem delu dana

Tokom talasa visokih temperatura, kada živa u termometru dostiže i do 40 stepeni Celzijusa, lekari upozoravaju na povećan rizik za zdravlje dece. Pedijatar dr Saša Milićević izjavio je da roditelji moraju biti posebno oprezni i izbegavati izvođenje dece napolje u najtoplijem delu dana, naročito između 11 i 17 časova, kada je izloženost suncu najveća.

Prema njegovim rečima, iako deca mogu postati nervozna zbog boravka u zatvorenom prostoru, preporučuje se da napolje izlaze samo u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima, u trajanju od nekoliko minuta, jer se toplota zadržava i reflektuje sa betonskih površina i okoline. Dr Milićević dodatno naglašava da roditelji često pribegavaju improvizovanim rešenjima za zaštitu od sunca, kao što je prekrivanje kolica pelenama, ali upozorava da takve mere mogu smanjiti protok vazduha i dovesti do povećanja temperature unutar kolica.

“Takva zaštita može kratkotrajno pomoći, ali postoji rizik od pregrevanja jer se smanjuje cirkulacija svežeg vazduha. Prvi znaci pregrevanja kod dece su crvenilo, ubrzano disanje, letargija i povraćanje. U tim slučajevima neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć”, naveo je dr Milićević.

Stručnjaci apeluju na roditelje da pažljivo prate ponašanje dece tokom vrućina, obezbede dovoljno tečnosti i izbegavaju direktno izlaganje suncu, posebno kod beba i male dece. U slučaju pojave simptoma pregrevanja, preporučuje se hitan odlazak u najbližu zdravstvenu ustanovu.