Auto-moto savez Srbije saopštava da su najveća zadržavanja za teretnjake, dok za putnička vozila nema čekanja

Teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Šid danas čekaju oko četiri sata, saopšteno je iz Auto-moto saveza Srbije. Prema informacijama Uprave granične policije dobijenim u 17.15 časova, zadržavanja za kamione zabeležena su i na drugim graničnim prelazima: na Batrovcima oko tri sata, Bezdan oko dva sata, dok na Gradini čekanje traje sat vremena.

Za putnička vozila na graničnim prelazima trenutno nema zadržavanja, navodi se u izveštaju. Takođe, prema podacima JP “Putevi Srbije”, na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja ni za jednu kategoriju vozila.

“Naša preporuka vozačima teretnih vozila je da prate aktuelne informacije i planiraju putovanja u skladu sa mogućim zadržavanjima na prelazima”, navedeno je u saopštenju Auto-moto saveza Srbije.

Granična policija nastavlja da prati stanje i redovno informiše javnost o promenama u zadržavanjima na svim važnijim prelazima.

Kako navodi Severe Weather Europe, formira se toplotna kupola koja bi mogla da obori temperaturne rekorde širom velikog dela kontinenta.

Snažna masa toplog vazduha razvijaće se iznad severozapadne Afrike i širiti ka jugozapadnoj i zapadnoj Evropi. Topli talas potom će nastaviti da se širi ka severu i istoku, zahvatajući veći deo evropskog kontinenta tokom ostatka maja. Na pojedinim područjima temperature bi već u nedelju, kao i tokom prvih dana naredne sedmice, mogle da pređu 30 stepeni, prenosi Večernji list.

Sledeće nedelje i preko 30 stepeni

Delove jugozapadne i zapadne Evrope očekuju prvi pravi vreli dani ove godine. Početkom naredne sedmice najtoplije i temperaturno najizraženije vazdušne mase biće iznad Španije, Portugala, Francuske, zemalja Beneluksa i Ujedinjenog Kraljevstva. Do sredine nedelje širenje toplog vazduha nastaviće se dalje ka severu i istoku. Temperature će biti od 12 do 16 stepeni iznad proseka za kraj maja, a lokalno i više od toga.

Ključna uloga toplotne kupole

Kod velikih i istorijski rekordnih toplotnih talasa u Evropi, toplotna kupola često ima ključnu ulogu. Reč je o pojavi koja je uglavnom karakteristična za letnje vremenske prilike. Nastaje kada se veoma topao vazduh zadrži u višim slojevima atmosfere, stvarajući vremenski obrazac koji donosi visoke, a ponekad i rekordne temperature područjima ispod sebe.

Izraz “toplotna kupola” koristi se kada se široko područje visokog vazdušnog pritiska ustali nad velikim delom kontinenta. Ako je takav sistem naročito stabilan i izražen, može da potraje danima, pa čak i nedeljama. Kako objašnjava Severe Weather Europe, toplotna kupola funkcioniše poput poklopca na šerpi zadržava topao vazduh u nižim slojevima atmosfere i sprečava njegovo rasipanje, dok se vazdušne mase dodatno spuštaju ka tlu.

Istraživači sa Univerziteta u Turkuu analizirali uzorke sperme i pronašli trajne epigenetske markere povezane sa traumatskim iskustvima iz detinjstva

Istraživači sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj objavili su 3. januara 2025. godine rezultate studije koja ukazuje da muškarci koji su kao deca bili izloženi visokom nivou stresa nose trajne epigenetske promene u spermi. Studija je sprovedena na 58 odraslih muškaraca, a analizirane su dve vrste epigenetskih markera: metilacija DNK i male nekodirajuće RNK.

Tim je regrutovao učesnike iz studije FinnBrain, koja obuhvata više od 4.000 porodica, i koristio Skalu traume i uznemirenosti (TADS) kako bi procenio nivo stresa tokom detinjstva. Rezultati su pokazali da muškarci sa visokim nivoom traume, prema TADS skali, imaju drugačiji epigenetski profil sperme u odnosu na one sa niskim nivoom stresa. Ove razlike su zadržane i nakon što su uzeti u obzir faktori kao što su pušenje ili konzumacija alkohola.

Vodeći autor studije, dr Jetro Tuulari, izjavio je da epigenetika proučava koje su oblasti DNK aktivne i da životna iskustva mogu ostaviti epigenetske promene na DNK bez promene genetskog koda. Istraživači su posebno primetili promene u ekspresiji molekula hsa-mir-34c-5p, kao i različite profile metilacije DNK oko gena CRTC1 i GBX2, koji su ranije povezani sa razvojem mozga u studijama na životinjama.

“Otkrivanje bilo kakvih veza između ovih stresora i epigenetike je apsolutno fascinantno, jer su se stresori dogodili rano u životu muškaraca”, izjavio je dr Tuulari. On je dodao da je prerano donositi zaključke o tome da li se ove promene prenose na potomstvo i kakav je njihov potencijalni uticaj na razvoj deteta, iako su slični mehanizmi potvrđeni na životinjskim modelima.

Istraživanje je deo šireg napora da se razume na koji način iskustva roditelja mogu uticati na buduće generacije putem epigenetskih promena. Istraživači planiraju dalja ispitivanja kako bi utvrdili da li i kako ove promene mogu biti prenete na decu.