Direktorka Marina Dražić naglasila značaj kontinuiranog usavršavanja za efikasnost državne uprave

Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU) organizovala je danas u Beogradu stručni skup “Susreti trenera”, na kojem su se okupili brojni trenere, akreditovani predavači i realizatori obuka. Skup je bio posvećen razmeni iskustava i unapređenju kompetencija u oblasti javne uprave.

Direktorka NAJU Marina Dražić istakla je da kontinuirano učenje i razvoj veština predstavljaju osnovu za izgradnju efikasne i moderne državne uprave. “Naš cilj je razvijena Srbija koja prati savremene tokove i implementira inovativne tehnologije kako bi unapredila javnu upravu i poboljšala kvalitet usluga za građane”, rekla je Dražić.

Ona je navela da je od 1. januara 2026. godine NAJU komercijalizacijom svojih usluga otvorila mogućnost svim građanima Srbije da pohađaju stručne obuke, a ne samo zaposlenima u javnoj upravi. Skupu je prisustvovala i Dagmar Konstantinović, rukovodilac Kancelarije u Beogradu Hans Zajdel fondacije, sa kojom NAJU ima višegodišnju saradnju.

U okviru događaja održana je panel diskusija “Učenje iz prakse: iskustva realizatora NAJU o kvalitetu obuka”, na kojoj su akreditovani realizatori razmenili iskustva i dobre prakse iz sprovođenja obuka. Direktorka Dražić je istakla i ključne aktivnosti NAJU u prethodnom periodu, uključujući izmene i dopune Zakona o državnim službenicima u oblasti stručnog usavršavanja, kojima se uvodi obavezno pohađanje najmanje dve obuke godišnje za sve državne službenike.

Usvojen je i Program inovativnog i modernizovanog razvoja Akademije za period 2026–2030, a za 2026. godinu pokrenuto je 635 programa obuka, od kojih je 40 potpuno novih. Izmenama Uredbe o akreditaciji preciziran je postupak angažovanja, uvedeni su kriterijumi za vrednovanje realizatora na internom konkursu, a povećane su i naknade predavačima za gotovo 40 odsto. Završetak internog konkursa za angažovanje realizatora zabeležio je 791 prijavu, što predstavlja rast od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Direktorka Dražić zaključila je da je ovaj događaj još jednom potvrdio posvećenost Akademije kontinuiranom unapređenju znanja i veština sa ciljem podizanja kvaliteta javne uprave.

Tokom posete domu za decu bez roditeljskog staranja najavljena dodatna bezbednosna ulaganja

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je danas dom za decu bez roditeljskog staranja ‘Moša Pijade’ na Voždovcu. Povod posete bila je inicijativa građana da ustanova ponese ime Milunke Savić, heroine i borca iz Prvog svetskog rata, koja je nakon ratova brinula o deci bez roditelja.

Na zvaničnom nalogu ministarke navedeno je: “Šta mislite o ideji Voždovčana da Dom za decu bez roditeljskog staranja ‘Moša Pijade’ ponese ime Milunke Savić? Heroina, borac i hraniteljka. Milunka je nakon rata brinula o deci kojoj je bila potrebna ljubav i sigurnost.”

Tokom obilaska doma, ministarka je sa saradnicima najavila postavljanje nove ograde kako bi se dodatno povećala bezbednost dece. Prema njenim rečima, cilj je da se deci obezbedi još sigurnije okruženje i podrška tokom boravka u ustanovi.

“Radimo na unapređenju uslova i brizi za decu bez roditeljskog staranja. Ideja da dom ponese ime Milunke Savić ima duboku simboliku, jer je ona bila izuzetna ličnost koja je svoj život posvetila najmlađima i najugroženijima”, navela je ministarka u zvaničnoj izjavi.

Poseta domu deo je šireg programa unapređenja uslova socijalne zaštite i promovisanja istorijskih uzora humanosti. Dodatne informacije o daljim koracima biće saopštene nakon razmatranja inicijative na lokalnom i republičkom nivou.

Zvaničnici navode da su modernizacija opreme i edukacija građana ključ za prevenciju posledica ekstremnih vremenskih uslova

Na konferenciji posvećenoj adaptaciji na klimatske promene, održanoj danas u organizaciji preduzeća za upravljanje vodama, Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, izjavio je da je ova služba u prethodnim godinama značajno unapredila svoje kapacitete. Prema njegovim rečima, sektor sada raspolaže sa gotovo hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego ranije, kao i sa dodatnim stručnjacima iz oblasti tehničke zaštite, što omogućava bolji odgovor na sve učestalije i intenzivnije prirodne nepogode.

Čaušić je naveo da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo nekoliko helikoptera velike nosivosti za gašenje požara, dok je vozni park proširen sa desetinama novih kamiona. Izgrađeno je 15 novih objekata za potrebe sektora, a više desetina ih je rekonstruisano. Rezultat ovih ulaganja je, prema podacima sektora, smanjenje broja žrtava od požara i eksplozija, iako je broj intervencija zbog elementarnih nepogoda u porastu. Prošla godina zabeležila je rekordnih 21.428 požara na otvorenom, što je najveći broj u dosadašnjoj statistici službe.

Govoreći o posledicama klimatskih promena, Čaušić je istakao da se prirodni fenomeni, poput superćelijskih oluja, prvi put beleže u poslednjih godinu dana i da poplave sada najviše pogađaju jug, jugoistok i istok zemlje tokom letnjih meseci. On je upozorio da količina padavina koja ranije padne za više meseci sada pada u samo nekoliko dana, dok su ti regioni konstantno u visokom riziku od šumskih požara.

Čaušić je naglasio važnost edukacije stanovništva, posebno dece, o ponašanju u vanrednim situacijama. Sektor za vanredne situacije, kako je rekao, već više od petnaest godina razvija programe edukacije i obaveštavanja građana, uključujući i sistem SMS upozorenja. “Edukacija od malih nogu o tome šta su vanredne situacije i kako postupati u tim slučajevima predstavlja prvi korak u prevenciji posledica”, rekao je Čaušić.

On je zaključio da je saradnja institucija i građana od suštinskog značaja za efikasno suočavanje sa izazovima koje donose ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene.