Nadležni saopštili da će služenje trajati 75 dana, a civilno služenje biće produženo i strože

Ministarstvo odbrane saopštilo je da će posle 17 godina pauze obavezni vojni rok biti ponovo uveden, a prva grupa regruta biće pozvana u kasarne od 1. marta 2027. godine. Planirano je da služenje traje 75 dana, uključujući 15 dana terenske obuke, a proces regrutacije i lekarskih pregleda počeće najmanje šest meseci ranije.

Zvaničnici navode da je cilj ove odluke jačanje odbrambenih kapaciteta, ali i razvoj odgovornosti kod mladih. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će se obuka sprovoditi u različitim delovima zemlje, čime se doprinosi i regionalnom razvoju manjih gradova. Tačan iznos novčane naknade za obavezne regrute još nije utvrđen, ali je navedeno da dobrovoljci trenutno primaju između 53.000 i 61.000 dinara mesečno.

Za one koji zbog prigovora savesti ne žele da nose oružje, predviđen je civilni vojni rok u trajanju od 155 dana. Ova vrsta služenja više neće biti moguća u ustanovama poput bolnica ili pozorišta, već isključivo u kasarnama, gde će regruti biti angažovani na održavanju prostora, pripremanju obroka i drugim logističkim poslovima.

Pravila ponašanja i izgleda u kasarni biće stroga. Muškarci će morati da imaju urednu frizuru i da budu obrijani, dok će devojke morati da nose frizure koje omogućavaju nošenje kape i šlema, bez upadljivih boja kose. Tetovaže i pirsing dozvoljeni su samo ukoliko nisu na licu ili vidljivim delovima tela, a nošenje minđuša biće zabranjeno. U kasarni će regrutima biti obezbeđene besplatne berbernice.

Država je za obnovu i prilagođavanje vojnih objekata predvidela ulaganje od oko 86,5 miliona evra u naredne tri godine. Ministarstvo odbrane navodi da su sve mere preduzete kako bi sistem bio spreman za prijem novih generacija regruta.

“Uvođenje obaveznog vojnog roka predstavlja važan korak za jačanje bezbednosti i društvene odgovornosti”, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Republički seizmološki zavod prati situaciju, epicentar registrovan blizu Leskovca bez težih posledica

Dva zemljotresa registrovana su u okolini Leskovca u jutarnjim satima, saopštili su nadležni seizmološki izvori. Prvi slabiji potres jačine 2,3 stepena po Rihteru zabeležen je oko 120 sekundi pre drugog, znatno jačeg zemljotresa od 3,9 stepeni, koji je pogodio šire područje Leskovca nešto pre 10 časova.

Prema zvaničnim podacima, epicentar oba potresa lociran je u blizini Leskovca, na oko 6 kilometara od centra grada. Evropsko-mediteranski seizmološki centar naveo je da je hipocentar zemljotresa bio na dubini od približno 0 kilometara ispod površine zemlje. Jak potres osetio se ne samo na teritoriji Srbije, već i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Građani su prijavili podrhtavanje tla u različitim delovima Leskovca, a prema informacijama Republičkog seizmološkog zavoda, zemljotresi ovakve jačine mogu izazvati manja oštećenja na objektima u epicentralnoj zoni. Za sada nema izveštaja o ozbiljnijim povredama ili većim materijalnim štetama.

“Sedeli smo u dnevnoj sobi kada se zatresao krevet. U prvi mah nismo znali šta se dešava, a onda smo shvatili da je zemljotres”, izjavio je jedan od stanovnika Leskovca.

Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju i apeluju na građane da ostanu mirni i prate uputstva nadležnih organa.

Nacionalna meteorološka agencija vodi istragu, izuzetno visoke temperature zabeležene širom zemlje

Oko 900 ljudi preminulo je u Španiji tokom juna, koji je proglašen drugim najtoplijim u istoriji te zemlje, saopštila je nacionalna meteorološka agencija. Prosečna temperatura u kontinentalnom delu iznosila je 23,2°C, što je za 3,2°C više od proseka iz perioda 1991–2020. godine.

Prema zvaničnim podacima, toplotni talas koji je obeležio kraj meseca oborio je nekoliko dnevnih temperaturnih rekorda, a 22. i 23. jun su bili najtopliji junski dani od najmanje 1950. godine. Agencija je ovu epizodu opisala kao „vanrednu“ zbog intenziteta, trajanja i geografskog rasprostranjenja, sa posebnim naglaskom na sever zemlje, gde je zabeležen veći broj temperaturnih rekorda.

Dnevni sistem za praćenje mortaliteta, koji vodi Ministarstvo zdravlja, procenjuje da je oko 900 smrtnih slučajeva tokom juna povezano sa visokim temperaturama, od čega se više od 600 dogodilo tokom nedelje toplotnog talasa. Do utorka je sistem zabeležio 892 smrtna slučaja, isključujući konačne podatke za poslednje dane meseca.

“Ekstremni vremenski uslovi imali su ozbiljan uticaj na zdravlje stanovništva i dodatno su opteretili zdravstvene službe”, navodi se u zvaničnoj izjavi agencije. Nacionalna meteorološka agencija i Ministarstvo zdravlja nastavljaju sa analizom podataka i prate razvoj situacije.