Kada temperature tokom leta dostignu ekstremne vrednosti, posledice se ne osećaju samo na asfaltu i u gradovima. Visoke temperature menjaju čitavu prirodu, od biljaka i zemljišta do ponašanja životinja i dostupnosti vode.
Najveći problem nastaje kada visoke temperature potraju danima. Tada priroda nema dovoljno vremena da se oporavi, pa jedna promena može da pokrene čitav niz drugih.
Sve počinje od vode
Tokom veoma toplih dana voda brže isparava iz zemljišta, reka, bara i drugih vodenih površina. Istovremeno, biljke kroz listove gube vodu.
Ako nema dovoljno padavina, zemljište postaje sve suvlje, a biljke teže dolaze do potrebne količine vode.
To se posebno primećuje kod biljaka koje rastu na otvorenom, gde su direktno izložene Suncu i visokim temperaturama.
Biljke menjaju način na koji funkcionišu
Kada je veoma toplo i suvo, biljke mogu da smanje gubitak vode tako što zatvaraju svoje stome – sitne otvore na listovima preko kojih razmenjuju gasove.
To može pomoći biljci da sačuva vodu, ali istovremeno ograničava proces fotosinteze.
Ako ekstremni uslovi potraju, biljke mogu početi da venu, usporavaju rast, odbacuju listove ili postaju osetljivije na bolesti i štetočine.
Životinje traže hlad i vodu
Promene u biljnom svetu brzo se odražavaju i na životinje.
Tokom velikih vrućina mnoge vrste menjaju vreme kada su aktivne. Umesto tokom najtoplijeg dela dana, mogu se kretati u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Potraga za vodom takođe postaje važnija. Životinje mogu napuštati svoja uobičajena staništa i približavati se izvorima vode, naseljima ili područjima sa više vegetacije.
Šta se dešava insektima?
Visoke temperature mogu uticati i na insekte, čija aktivnost zavisi od temperature okoline.
Promena njihovog ponašanja može imati posledice na čitav lanac u prirodi. Insekti predstavljaju hranu mnogim pticama, gmizavcima i drugim životinjama, dok pojedine vrste imaju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka.
Ako se njihova brojnost ili aktivnost promeni, posledice mogu da osete i druge vrste.
Suša povećava rizik od požara
Što je zemljište suvlje, a vegetacija dehidriranija, to se povećava i opasnost od požara.
Suva trava, lišće i granje mogu mnogo lakše da se zapale i da omoguće brzo širenje vatre. Požari zatim dodatno menjaju staništa i mogu ugroziti veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.
Zbog toga kombinacija dugotrajne vrućine i nedostatka padavina predstavlja posebno težak period za prirodu.
Jedna promena pokreće čitav lanac
Priroda funkcioniše kao sistem u kojem su biljke, životinje, voda, zemljište i atmosfera međusobno povezani.
Kada visoke temperature smanje količinu vode, to prvo može da utiče na biljke. Promene u biljnom svetu zatim mogu uticati na insekte i biljojede, a promene u njihovoj brojnosti i ponašanju dalje se odražavaju na predatore.
Zbog toga se posledice ekstremne vrućine ne završavaju onog trenutka kada temperatura počne da pada.
Najtopliji dani tako nisu samo neprijatnost za ljude. Ako ekstremne temperature potraju dovoljno dugo, mogu promeniti ritam čitavog ekosistema – od jedne biljke kojoj nedostaje voda do životinja koje zbog toga menjaju svoje ponašanje i stanište.
