Tokom velikih vrućina većina ljudi pokušava da pronađe način da se što pre rashladi. Pijemo hladne napitke, uključujemo klimu, tuširamo se i tražimo hladovinu. Ipak, neke navike koje deluju kao dobro rešenje mogu imati potpuno suprotan efekat.
Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se pojavi jaka žeđ pre nego što popijemo vodu.
Ne čekajte da ožednite
Žeđ je jedan od načina na koji telo signalizira da mu je potrebna tečnost, ali tokom velikih vrućina nije dobro oslanjati se samo na taj osećaj.
Organizam gubi vodu znojenjem, naročito kada dugo boravimo napolju ili smo fizički aktivni. Ako tečnost ne nadoknađujemo redovno, može doći do dehidracije.
Umor, glavobolja, suva usta, vrtoglavica i slabost mogu biti neki od znakova da telu nedostaje tečnosti.
Još jedna greška: ledeno hladan tuš
Kada je temperatura visoka, hladan tuš zvuči kao savršeno rešenje. Međutim, veoma hladna voda može izazvati naglu reakciju organizma.
Krvni sudovi u koži mogu se suziti, što privremeno smanjuje gubitak toplote preko kože. Zbog toga izrazito hladan tuš nije nužno najbolji način za rashlađivanje.
Mlaka ili umereno hladna voda često je prijatniji izbor jer omogućava postepeno snižavanje telesne temperature.
Klima ne treba da bude podešena na minimum
Još jedna česta greška jeste spuštanje temperature na klimi na najnižu moguću vrednost.
Iako prostorija tada brzo postane hladna, velika temperaturna razlika između spoljašnjosti i unutrašnjosti može biti neprijatna za organizam.
Mnogo je važnije napraviti prijatnu i umerenu temperaturu nego pokušavati da od prostorije napravimo frižider.
Alkohol tokom vrućine nije dobar izbor za hidrataciju
Hladno pivo ili drugo alkoholno piće mnogima deluju kao savršeno osveženje tokom leta, ali alkohol nije zamena za vodu.
Naprotiv, može doprineti gubitku tečnosti i dodatno opteretiti organizam, posebno ako se konzumira tokom velikih vrućina.
Zbog toga je voda i dalje najjednostavniji izbor za nadoknadu tečnosti.
Ne treba ni preterivati sa vodom
Iako je hidratacija važna, ni ispijanje ogromnih količina vode u kratkom periodu nije dobra ideja.
Organizmu je potrebna ravnoteža vode i elektrolita. Preterano unošenje vode za kratko vreme može dovesti do opasnog pada koncentracije natrijuma u krvi.
Najbolje je unositi tečnost redovno i prilagoditi količinu vremenskim uslovima, fizičkoj aktivnosti i individualnim potrebama.
Najtopliji deo dana treba izbegavati
Tokom toplotnog talasa nije problem samo šta radimo, već i kada to radimo.
Ako je moguće, fizičke aktivnosti i duži boravak napolju treba planirati za ranije jutarnje ili kasnije večernje sate. U najtoplijem delu dana bolje je potražiti hladovinu ili klimatizovan prostor.
Posebnu pažnju treba obratiti na decu, starije osobe i ljude koji imaju hronične zdravstvene probleme.
Slušajte signale organizma
Vrućina može veoma brzo da iscrpi telo, naročito kada se potcenjuju prvi simptomi pregrevanja.
Ako se pojave jaka slabost, konfuzija, nesvestica ili veoma visoka telesna temperatura, to više nije obična neprijatnost zbog vrućine i potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Najvažnije je zato ne čekati da telo bude potpuno iscrpljeno. Redovno unošenje tečnosti, izbegavanje najveće vrućine, lagana odeća i umeren boravak u rashlađenom prostoru mogu značajno pomoći da se visoke temperature lakše podnesu.
Jer tokom toplotnog talasa nije dovoljno samo pronaći način da nam bude hladnije – važno je pomoći organizmu da se bezbedno izbori sa vrućinom.
