Kompanija NIS podnela je zahtev američkom Ministarstvu finansija za novu operativnu licencu koja omogućava nastavak poslovanja posle 30. oktobra.

Kompanija NIS uputila je zvaničan zahtev američkom Ministarstvu finansija, tačnije Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), za izdavanje nove operativne licence koja omogućava nesmetano poslovanje i nakon isteka važeće dozvole 30. oktobra. Ovaj zahtev, koji je od suštinskog značaja za kontinuitet rada kompanije, naglašava značaj NIS-a za stabilnost domaćeg snabdevanja energentima, saopštila je kompanija.

Zbog približavanja konačnog datuma do kada važi sadašnja licenca, NIS ističe da je redovan rad Rafinerije nafte Pančevo ključan za očuvanje energetske stabilnosti Srbije. U svom obraćanju, kompanija je zahvalila domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da se obezbedi nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.

Važnost operativne licence za NIS i energetsku sigurnost

Iz kompanije NIS poručuju da je dobijanje nove licence od OFAC od presudnog značaja za nastavak proizvodnje i distribucije naftnih derivata u Srbiji. Zbog toga, kompanija posebno naglašava u zahtevu potrebu za kontinuitetom u snabdevanju, jer bi prekid rada mogao značajno uticati na domaće tržište goriva.

Pored toga, Rafinerija nafte Pančevo ima ključnu ulogu u lancu snabdevanja, pa je njeno redovno funkcionisanje direktno povezano sa energetskom sigurnošću Republike Srbije. Kompanija ističe da su sve dosadašnje operacije bile u skladu sa važećom licencom, a novi zahtev ima za cilj da omogući nastavak tog procesa bez prekida.

Podrška institucija i naredni koraci

Osim toga, NIS u saopštenju izražava zahvalnost svim domaćim i međunarodnim institucijama koje su pružile podršku u procesu dobijanja nove licence. Kompanija navodi da ovakva institucionalna podrška doprinosi očuvanju tržišne stabilnosti i omogućava da se proces podnošenja i odobravanja zahteva odvija bez zastoja.

U međuvremenu, očekuje se da OFAC razmotri zahtev NIS-a u narednim nedeljama, kako bi se obezbedilo da ne dođe do prekida u radu nakon 30. oktobra. Konačna odluka američkih vlasti biće od ključnog značaja za nastavak operativnih aktivnosti kompanije i energetsku sigurnost Srbije.

Građani Srbije koji nisu podneli prijavu za upis svojine na nelegalnim objektima mogu to učiniti još do 24. oktobra.

Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji imaju još samo danas i sutra da iskoriste naknadni rok za prijavu u postupku „Svoj na svome“, prema zvaničnom saopštenju. Rok za podnošenje prijava za upis svojine na nelegalnim objektima ističe tačno u ponoć 24. oktobra, a ova mogućnost važi isključivo za građane koji iz objektivnih ličnih ili zdravstvenih razloga nisu podneli prijavu u redovnom roku do 8. februara.

Tokom ovog produženog roka, prijave je moguće podneti i elektronski putem zvaničnog internet portala. Proces upisa svojine na nelegalnim objektima deo je šire državne inicijative koja ima za cilj da reši pravni status velikog broja kuća, stanova i pomoćnih objekata širom Srbije.

Veliko interesovanje građana za upis svojine na nelegalnim objektima

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tokom sprovođenja ove inicijative zabeleženo je veliko interesovanje. Do sada je prijavljeno oko 2,5 miliona objekata. Za 1,2 miliona prijava već je doneto rešenje, što znači da su ti objekti upisani u katastar. Građani su pozvani da provere status svojih nepokretnosti i utvrde da li su već upisani.

Postupak „Svoj na svome“ predstavlja jedan od važnijih državnih projekata u oblasti imovinskopravnih odnosa. Dugi niz godina za mnoge građane Srbije pitanje pravnog statusa objekata predstavljao je nerešiv problem. Sada, zahvaljujući ovom postupku, pod zakonom propisanim uslovima, građani mogu regulisati svoj imovinskopravni status i dobiti zvaničan dokument o vlasništvu.

Olakšice za određene kategorije građana i digitalna dostupnost dokumenata

Zakon je prepoznao i potrebe najosetljivijih socijalnih grupa. Borci, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i građani koji primaju socijalnu pomoć oslobođeni su plaćanja taksi za upis prava svojine u ovom postupku. Prema saopštenju Republičkog geodetskog zavoda, zahtevi ovih kategorija građana rešavaju se prioritetno kako bi im se omogućilo da što lakše ostvare svoja prava.

Takođe, tokom postupka je omogućen jednostavniji pristup potrebnoj dokumentaciji. Dokument „Lična karta nepokretnosti“ je, pored slanja na kućnu adresu, dostupan i na zvaničnoj internet stranici. Ovaj dokument sadrži elektronski pečat i važeći je pred svim institucijama u Srbiji. Na taj način, građani ne moraju lično dolaziti do šaltera, već mogu pristupiti svojoj dokumentaciji online.

U međuvremenu, iz Republičkog geodetskog zavoda apeluju da građani koji do sada nisu podneli prijavu, a imaju opravdane razloge, iskoriste preostalo vreme za podnošenje zahteva, jer produženi rok ističe 24. oktobra u ponoć. Na kraju, svi koji žele da reše pitanje upisa svojine na nelegalnim objektima treba što pre da provere ispunjavaju li uslove za naknadnu prijavu.

Stručnjaci otkrivaju da navike, a ne samo genetika, određuju koliko dugo živimo i šta znači uklanjanje ‘zombi ćelija’.

Da li je moguće da dugovečnost nije privilegija bogatih, već rezultat svakodnevnih izbora? Tema dugovečnosti, kao i pojava ‘zombi ćelija’, sve češće privlači pažnju, posebno kada se govori o potencijalu da ljudi žive i do 120 godina. Prema navodima stručnjaka iz oblasti medicine dugovečnosti i genetike, ključni faktor nije samo genetika, već i način života, što potvrđuje i aktuelna istraživanja.

Petar Videnović, master medicine dugovečnosti i zdravog starenja, i dr Ivana Buzadžić, specijalista genetike i molekularni biolog, ističu da epigenetika daje mogućnost da način života utiče na ispoljavanje gena. Prema njihovim rečima, iako su geni koje nasleđujemo nepromenljivi, svakodnevne navike mogu aktivirati ili ugasiti određene gene, što direktno utiče na kvalitet i dužinu života.

Navike i genetika: Šta zaista određuje dug život?

Mnogi smatraju da je dugovečnost isključivo nasleđena, ali stručnjaci upozoravaju da navike imaju znatno veći uticaj. “Gene koje smo nasledili od roditelja ne možemo promeniti, ali kroz epigenetiku možemo uticati na njihovo ispoljavanje. Način života, ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje stresa omogućavaju da svesno aktiviramo ‘dobre’, a ugasimo ‘loše’ gene”, objašnjava dr Buzadžić. Takođe, ona naglašava da je važnije živeti kvalitetno i očuvati kognitivno zdravlje, nego samo doživeti visoke godine.

Zanimljiv je i primer Japana, gde od 107.000 stogodišnjaka, čak 90 odsto čine žene. Statistika pokazuje da žene u proseku žive pet godina duže od muškaraca, a za to su, prema rečima dr Buzadžić, zaslužni hormoni koji štite organizam, kao i veća svest o preventivnim pregledima. Takođe, savremeni testovi, poput analize glikana, omogućavaju otkrivanje rizika od hroničnih bolesti godinama unapred.

Dugovečnost nije privilegija bogatih: uloga ‘zombi ćelija’

Pitanje da li je dugovečnost dostupna svima ili samo bogatima često se postavlja, naročito kada se spomenu skupi tretmani podmlađivanja koje koriste milijarderi širom sveta. Međutim, Petar Videnović ističe da medicina dugovečnosti ima za cilj da biološki podmladi organizam, bez obzira na finansijski status. On objašnjava da ‘zombi ćelije’ predstavljaju ćelije kod kojih su se telomere skratile, pa su ušle u proces ćelijske smrti. Uklanjanje ovih ćelija može doprineti podmlađivanju, ali ključnu ulogu imaju personalizovana medicina i pravovremene analize.

Osim toga, farmakogenetski testovi mogu analizirati kako organizam metaboliše čak 114 različitih lekova, što omogućava lekarima da prepišu terapiju prilagođenu DNK profilu pojedinca. Na taj način, ulaganje u zdravlje na vreme čini dugovečnost dostižnom za svakoga, a ne samo za one sa velikim finansijskim mogućnostima.

Zlatna pravila za dug i funkcionalan život

Poznat je slučaj Francuskinje Žan Kalman, koja je živela 122 godine i 164 dana, bila fizički aktivna i uživala u svakodnevnim zadovoljstvima. Naši stručnjaci izdvajaju nekoliko zlatnih pravila koja mogu doprineti dugovečnosti: 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, održavanje socijalnih kontakata i mentalne higijene, kao i redovno obavljanje analiza i skrininga. Pre svega, preporučuju da naučite svoje gene da rade za vas, jer, kako kažu, dugovečnost nije privilegija bogatih, već rezultat svakodnevnih odluka.