Porodice rano odlaze na uranak, pojedinci zaduženi za pripremu tradicionalne hrane i pića
Svi običaji povezani sa praznikom Đurđevdan u Srbiji obavljaju se pre zore, pri čemu porodice odlaze na uranak u prirodu, najčešće u blizini reka. Za ovaj praznik priprema se posebna hrana i piće, dok je nekada bilo uobičajeno da se peče jagnje na ražnju, ali ove godine, s obzirom da Đurđevdan pada u sredu, služi se isključivo posna hrana.
Osobe zadužene za pripremu gozbe dolaze ranije kako bi sve bilo spremno pre dolaska ostalih. Na uranku, mladi se opasuju vrbovim prućem kako bi “bili napredni kao vrba”, kite se zdravcem za zdravlje, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njih” i selenom “da im duša miriše kao selen”.
Prema narodnom verovanju, nije dobro spavati na Đurđevdan kako bi se izbegla glavobolja. Ako neko ipak zaspi, veruje se da je na istom mestu spavao i na Markovdan, čime se, prema običaju, “zaustavlja glavobolja”.
Đurđevdan se u tradiciji smatra danom kada deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre radi zaštite porodica i sela.
