Prema svešteničkim preporukama, prošlogodišnja čuvarkuća se ne baca u đubre već koristi u skladu sa tradicijom
Prvo ofarbano jaje za Uskrs, poznato kao čuvarkuća, ima značajnu ulogu u tradicionalnim običajima i simbolizuje zaštitu doma i ukućana. Ova jaja, koja se farbaju na Veliki petak i čuvaju tokom cele godine, ne bacaju se u smeće nakon što prođe godinu dana, već se sa njima postupa prema narodnim običajima koji variraju od kraja do kraja.
U pojedinim delovima Srbije, čuvarkuća se zakopava u dvorištu, bašti ili ispod voćke, sa verovanjem da će na taj način štititi useve i doneti plodnost. Negde se starim jajetom dodiruju obrazi dece kako bi bila zdrava i rumena tokom cele godine. Drugi običaj podrazumeva puštanje jaja niz reku, uz verovanje da voda odnosi sve negativno što je čuvarkuća tokom godine prikupila.
U savremenim uslovima, gde nema prilike za ove običaje, čuvarkuća se može spaliti u dvorištu ili staviti u vodu kojom se ukućani umivaju, posebno deca, radi zdravlja i sreće. Svi ovi običaji ukazuju na duboko ukorenjenu simboliku i značaj čuvarkuće u narodnoj tradiciji.
Prema preporukama sveštenika, važno je izbegavati bacanje stare čuvarkuće u đubre, jer se veruje da time gubi svoju zaštitničku ulogu. Umesto toga, preporučuje se da se postupa u skladu sa porodičnim i lokalnim običajima, poštujući simboliku i tradiciju koju ovo jaje nosi.
