Vernici širom zemlje u petak obeležavaju dan stradanja Isusa Hrista, uz tišinu i tradicionalne rituale
Veliki petak, koji se ove godine obeležava u petak, smatra se najtužnijim danom u hrišćanskoj tradiciji, a vernici širom Srbije posvećuju ga sećanju na stradanje i raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Prema tradiciji, dan protiče u miru i povučenosti, bez buke i svakodnevne užurbanosti, uz molitvu i najstroži post na vodi.
Crkva na Veliki petak ne služi liturgiju, osim u izuzetnim slučajevima kada se praznik poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost, dok se ovaj period posvećuje žalosti i sećanju na Hristovu žrtvu.
Posebno mesto zauzima Plaštanica, platno u koje je prema predanju umotano telo Isusa Hrista nakon skidanja sa krsta. Na ovaj dan Plaštanica se iznosi u crkve, gde vernici dolaze da je celivaju, a u nekim krajevima prolaze ispod nje, verujući da to donosi zdravlje i duhovno očišćenje.
Veliki petak je dan najstrožeg posta, kada se izbegava konzumacija ulja i ribe, a u mnogim domovima tog dana se ništa ne kuva. Akcenat je na unutrašnjem miru, molitvi i preispitivanju, dok se pripreme za Uskrs započinju farbanjem jaja, najčešće rano ujutru ili pre podne. Prvo jaje, takozvana čuvarkuća, farba se crveno i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma.
U narodu se poštuje niz pravila i verovanja: izbegava se težak rad, ne koriste se igla, konac, ekseri ni oštri predmeti, a obućari i krojači tradicionalno ne rade. Takođe, ne jede se kopriva i ne pije vino, jer ono simbolizuje Hristovu krv. U nekim krajevima kuća se pomete i metla odbaci, što simbolično predstavlja izbacivanje negativne energije iz doma. Veliki petak se smatra povoljnim za kalemljenje voća, a narodna predanja vezuju vremenske prilike na ovaj dan za rodnost u godini.
“Vernici se na Veliki petak povlače u tišinu i posvećuju molitvi i razmišljanju, poštujući tradiciju i običaje koji prate ovaj dan”, navodi se u zvaničnim izvorima.
