Ministar finansija detaljno je objasnio prava građana i proceduru za namenski račun u Banci Poštanska štedionica.

Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je na najvažnija pitanja o namenskim računima i državnoj pomoći koja stiže u septembru. Prema njegovim rečima, građani mogu da provere status putem portala Uprave za trezor od 7. septembra.

Kako funkcionišu namenski računi za državnu pomoć

Svi punoletni građani, penzioneri i druge kategorije obuhvaćene novim paketom mera dobiće automatski otvorene namenski račune u Banci Poštanska štedionica. Zbog toga nije potrebno da građani sami otvaraju račune, jer će ih država otvoriti za njih. Sredstva će biti isplaćena direktno na te račune, što pojednostavljuje proces i omogućava brže dobijanje pomoći.

Provera statusa i prava na pomoć

Prema saopštenju, građani mogu da provere da li su upisani u akcionarski fond preko portala Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov, počevši od 7. septembra. Na taj način svi imaju uvid u svoj status bez potrebe za dodatnim odlascima u poslovnice. Ova procedura je zamišljena kao transparentna i laka za korišćenje.

Ko ima pravo na novac i kako teče isplata

Siniša Mali istakao je da su precizno definisane kategorije koje imaju pravo na pomoć. To su penzioneri, svi punoletni građani i druge grupe koje su obuhvaćene paketom državnih mera. Takođe, ministar je naglasio da nije potrebno imati prethodno otvoren račun u Poštanskoj štedionici, jer će građanima biti otvoren namenski račun posebno za ovu isplatu.

Odgovori na najčešća pitanja građana

U nastavku, građani mogu pronaći odgovore na najčešća pitanja u vezi sa namenskim računima i isplatom državne pomoći. Svi detalji o tome kako proveriti svoj status, koje su procedure i kada će sredstva biti uplaćena dostupni su putem zvaničnih kanala, a odgovore je ministar pružio direktno putem društvenih mreža. Na ovaj način, država želi da razreši sve nedoumice i omogući građanima što jednostavniji pristup informacijama.

Zaključak: Transparentnost i jednostavnost procesa

Zaključno, otvaranje namenskih računa i proveru prava građani mogu obaviti putem portala Uprave za trezor. Isplata državne pomoći u septembru biće sprovedena automatski, bez dodatnih administrativnih koraka za korisnike.

Mali Andrija Knežević uspešno se oporavlja nakon zahtevanih operacija u Cirihu, uz pomoć države i solidarnost građana.

Priča o Andriji Kneževiću i pobeda nad bolešću postala je simbol snage porodice, podrške države i jedinstva ljudi širom Srbije. Ovaj mali heroj iz Bajine Bašte suočio se sa teškom i retkom dijagnozom — Moyamoya bolešću. Nakon pojave simptoma, kao što su glavobolja, trnjenje i promene u govoru, krenuo je put lečenja koji je promenio život njegove porodice.

Porodica je ubrzo potražila pomoć i zahvaljujući brzoj reakciji državnih organa, posebno predsednika Aleksandra Vučića, kao i angažovanju ministarke Jelene Žarić Kovačević i direktorke RFZO Sanje Škodrić, Andriji je omogućeno hitno lečenje u inostranstvu. Odluka o upućivanju na kliniku u Cirihu doneta je brzo, što je bilo presudno za dalji tok lečenja.

Podrška države i stručnjaka bila je ključna

Na klinici u Švajcarskoj, vodeći medicinski stručnjaci izveli su dve zahtevne operacije. Prva intervencija donela je nadu, ali je druga operacija predstavljala najteži trenutak za porodicu Knežević. Naime, dok se Andrija oporavljao na intenzivnoj nezi, majka je zbog stresa doživela infarkt. Otac je tada bio najveći oslonac, pomažući i sinu i supruzi istovremeno.

Zahvaljujući brzoj reakciji i koordinaciji domaćih i stranih lekara, kao i državnih institucija, Andrija je uspešno prošao kroz operacije i danas se smeje, pokazujući izuzetnu snagu. Njegov oporavak prati cela Srbija, a njegova borba ujedinila je mnoge ljude kojima je zdravlje dece najveća vrednost.

Pomoć građana i značaj solidarnosti

Pored institucija, veliku ulogu imala je i podrška građana iz Bajine Bašte i drugih krajeva Srbije. Svakodnevne poruke ohrabrenja i molitve stizale su porodici Knežević, pokazujući koliko zajedništvo može značiti u najtežim trenucima. Uprkos izazovima i sumnjama pojedinaca, vera i istrajnost porodice pokazale su da je moguće pobediti i kada se čini da je situacija bezizlazna.

Na kraju, pobeda Andrije Kneževića i pobeda nad bolešću ostaje podsetnik na to šta se može postići kada se porodica, država i narod ujedine oko zajedničkog cilja. Ova priča ostaje inspiracija svima koji se suočavaju sa sličnim izazovima, a solidarnost koju je pokrenula ostaće upamćena u Bajinoj Bašti, ali i širom Srbije.

Situacija na terenu je trenutno mirna, ali nadležne službe ostaju u pripravnosti zbog specifičnosti terena.

Situacija sa požarima u Deliblatskoj peščari trenutno je mirna, a naselja nisu ugrožena, saopštio je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić. Prema njegovim rečima, stanje na terenu je znatno bolje nego prethodnih dana, ali ekipe i dalje dežuraju kako bi pravovremeno reagovale ukoliko se situacija promeni.

Na terenu su angažovani pripadnici Vojske Srbije, Vojvodinašuma, Civilne zaštite i šumari Vojvodine. Prema Čaušićevim rečima, zahvaljujući zajedničkom radu ovih službi, požari su stavljeni pod kontrolu. Ipak, zbog specifičnosti terena, potpuna sigurnost još nije proglašena.

Požari u Deliblatskoj peščari: izazovi i odgovor službi

Deliblatska peščara predstavlja posebno izazovan teren za gašenje požara. Raskošno rastinje, peskovito tlo i jaki vetrovi otežavaju pristup i povećavaju rizik od širenja vatre. Požar je, prema zvaničnom saopštenju, izbio u samom centru peščare i proširio se na površinu od 200 do 500 hektara, što je dodatno komplikovalo intervenciju.

Iako je stanje sada stabilno, Čaušić je naglasio da službe i dalje nadgledaju situaciju. „Možemo da kažemo da je situacija mnogo bolja, da je situacija stabilna, ali mi nastavljamo da radimo i dalje i da dežuramo. Mislim da možemo da kažemo da su u ovom momentu naselja sigurna, nadamo se da neće više biti ni ugrožena“, izjavio je Luka Čaušić.

Pored toga, Čaušić je istakao važnost pravovremenog pozivanja pomoći. Takođe, napomenuo je da je šef rumunskog tima koji je došao u pomoć, naglasio koliko je izazovno gasiti požar na ovakvom terenu.

Specifičnosti terena i mere opreza

Deliblatska peščara, poznata kao „Evropska Sahara“, zbog svoje prirode zahteva posebne mere u borbi protiv požara. Čaušić je objasnio da se dežurstva nastavljaju, jer ne postoje standardni uslovi pod kojima bi se moglo proglasiti zvaničan kraj opasnosti. „Deliblatska peščara je vrlo specifičan teren i zbog toga ne može da se kaže da je požar završen“, naglasio je Čaušić.

Takođe, dodao je da pomoć iz inostranstva nije pozvana kasno, već upravo u trenutku kada su procenili da je bezbedno i potrebno uključiti dodatne snage. Ovakva odluka, kako kaže, doneta je kako bi se očuvala sigurnost svih uključenih u gašenje požara.

U međuvremenu, ekipe na terenu nastavljaju da nadgledaju kritične tačke i sprečavaju ponovno izbijanje vatre. Zahvaljujući zajedničkom naporu svih službi, trenutno nema ugroženih naselja, ali oprez ostaje na visokom nivou.

Konačno, iz Sektora za vanredne situacije poručuju da građani mogu biti mirni, ali da je važno pratiti dalje informacije i poštovati uputstva nadležnih organa kako bi požari u Deliblatskoj peščari ostali pod kontrolom.